Koliko je zapravo glasan zvuk previše glasan?
Iako su priče o gubicima sluha prouzrokovanim upalama uha uglavnom stvar prošlosti, sve veći broj ljudi s pravom brine da jačina zvuka na poslu, u restoranima i na ulici može trajno oštetiti njihov sluh. Postavlja se pitanje, gde je granica – kada zvuk postaje preglasan?
Osnovno pravilo: Izbegavajte jačinu zvuka od 85 dB i više
Dugotrajno i ponavljano izlaganje zvucima jačine iznad 85 decibela (dB) može prouzrokovati trajni gubitak sluha. Možda vam 85 dB ne zvuči previše, ali velika je verovatnoća da ste svakodnevno izloženi zvuku ove jačine. Na primer, čim otvorite prozor automobila pri brzini od oko 80 km/h, izloženi ste buci od približno 89 dB.
Naravno, ne treba paničiti. Važno je koliko dugo i koliko često ste izloženi jakom zvuku. Većina stručnjaka se slaže da je izlaganje zvuku jačine 85 dB prihvatljivo u trajanju od oko osam sati. Čak i nakon osam sati košenja trave ili vožnje sa spuštenim prozorima, male su šanse za trajno oštećenje sluha.
U našem unutrašnjem uhu nalaze se sitne ćelije sa dlačicama, poznate kao stereocilije. Ove dlačice vibriraju kada zvučni talasi dopru do uha, a te vibracije se prenose u neuronske informacije koje naš mozak razume. Pri dugotrajnom izlaganju glasnim zvucima (npr. osam sati košenja trave), te dlačice postaju „umorne“ – poput vlati trave koje su nagazili. Kada su umorne, prestaju da vibriraju, što znači da mozak ne prima zvučne signale.
Međutim, baš kao i vlati trave, ove dlačice se mogu oporaviti preko noći. Povremeno duže izlaganje nije problem; opasno je ponavljano, dugotrajno izlaganje koje će oštetiti vaš sluh. Svaki put kada dlačice postanu „umorne“, one gube malo svoje elastičnosti. Na kraju, potpuno prestaju da se oporavljaju, što dovodi do trajnog gubitka sluha.
Važno je napomenuti da, čak i ako ste već pretrpeli gubitak sluha, to ne znači da imate veću toleranciju na jačinu zvuka. Granica od 85 dB je univerzalna za gubitak sluha, bez obzira na prethodno stanje vašeg sluha.
U zoni od 85 dB, vozači sa otvorenim prozorima i amaterski baštovani nemaju previše razloga za brigu. Većina ljudi koji su redovno izloženi zvuku od 85 dB tokom osam sati su građevinski radnici, zaposleni u barovima i audio inženjeri. To ne znači da ste potpuno sigurni od gubitka sluha izazvanog bukom – samo da ne morate da brinete o granici od 85 dB kao neko ko radi u izrazito bučnom okruženju.
Šta se dešava nakon 85 dB?
Način na koji merimo zvuk može biti pomalo varljiv. Mogli biste pretpostaviti da je 80 dB duplo glasnije od 40 dB, ali to nije tako. Jačina zvuka se udvostručuje sa svakim povećanjem od 10 dB, što znači da je zvuk od 80 dB osam puta glasniji od zvuka od 40 dB. To je slično načinu na koji se meri jačina zemljotresa Rihterovom skalom.
Kako se jačina zvuka povećava, tolerancija na buku se smanjuje. Na 90 dB, četiri sata izlaganja mogu izazvati trajni gubitak sluha. Pri 95 dB, uši mogu izdržati samo dva sata izlaganja. Ako se jačina zvuka podigne na 110 dB, vaše uši mogu podneti samo 1 minut i 29 sekundi.
Čak i ako niste proveli osam sati koseći travu, verovatno ste više puta bili na rok koncertu, proveli par sati u baru, navijali na fudbalskoj utakmici ili slušali muziku preko slušalica ceo dan. Prosečan rok koncert dostiže jačinu zvuka od oko 120 decibela, u prometnom baru je oko 90 decibela, na fudbalskim utakmicama je buka takođe oko 90 dB, a većina slušalica može dostići jačinu od 115 decibela.
Lako je zaključiti da nas prosečan dan može izložiti opasnim nivoima buke. Postavlja se pitanje – koje mere predostrožnosti možete preduzeti da zaštitite svoj sluh?
Ako radite u bučnom okruženju, koristite čepove za uši
Ako se profesionalno bavite košenjem trave, radite na građevini, bavite se muzikom, radite u baru ili u bilo kom drugom bučnom okruženju, nemate mnogo izbora – morate da budete izloženi zaglušujućim zvukovima. Ne možete da kažete buldožeru ili zvučniku da utihne, pa je neophodno da pribegnete korišćenju čepova za uši.
Na sreću, savremeni čepovi za uši su pristupačni, udobni i praktični. Neki od njih agresivno blokiraju dolaznu buku, dok drugi aktivno smanjuju nivoe decibela, a da ne žrtvuju jasnoću zvuka. Ako vam treba pomoć pri izboru čepova za uši, možete da konsultujete ovaj članak na sajtu Review Geek, gde se detaljno analiziraju razni kvalitetni modeli.
Znam, možda će vam se prijatelji i saradnici podsmevati što nosite čepove za uši. Možete im objasniti da je to znak brige o sopstvenom zdravlju ili, ako vam je neprijatno, možete prikriti čepove za uši i pretvarati se da su u pitanju slušalice. Na internetu postoji mnoštvo čepova za uši koji izgledaju kao slušalice, a neke slušalice su dovoljno debele da mogu blokirati spoljašnje zvuke. Ipak, imajte na umu da puštanje muzike preko slušalica ne poništava magično dolazni nivo decibela spoljašnje buke, a namenski čepovi za uši će uvek biti bolji za očuvanje vašeg sluha od običnih slušalica.
Pazite na ambijentalnu buku i zagađenje bukom
Ispostavilo se da ljudi koji žive u velikim gradovima imaju veći rizik od gubitka sluha izazvanog bukom. To se obično pripisuje „ambijentalnom zvuku“ i „zagađenju bukom“. Saobraćaj i gradnja mogu ispuniti jutarnja putovanja stanovnika grada bučnim zvukovima, a večeri u barovima i restoranima mogu biti prava zvučna noćna mora.
Ako ste zabrinuti da vam gradski život uništava sluh, trebalo bi da proverite nivo decibela kojima ste izloženi tokom dana. Možete da preuzmete merač decibela na svoj telefon, kao što je Sound Meter, ili Sound Analyzer, ili koristite namenski merač decibela za preciznija merenja. Ako niste zadovoljni nivoom buke kojoj ste izloženi, razmislite o kupovini čepova za uši, ili o promeni rutine.
Za ljubitelje muzike: Nosite čepove za uši kako biste smanjili jačinu, ali ne i kvalitet zvuka
Verovatno ste već čuli ovo, ali uvek treba nositi čepove za uši na koncertu. Prosečan rok koncert ima jačinu zvuka oko 120 decibela, a velika je verovatnoća da su svirke u manjim klubovima ili nastupi DJ-eva u vašem omiljenom lokalu još glasniji. Postoje mnogi čepovi za uši koji smanjuju nivo decibela bez žrtvovanja kvaliteta zvuka, tako da nema razloga da ih ne nosite. Ako vam se prijatelji rugaju, pitajte ih sledećeg dana kako se osećaju njihove uši.
Koncerti nisu jedina stvar o kojoj ljubitelji muzike treba da brinu. Slušalice i bubice mogu dostići nivo jačine zvuka iznad 100 dB, a audio sistem u automobilu ili kući može biti još glasniji.
Možda mislite da volite glasnu muziku, ali verovatno samo želite da čujete sve detalje koje muzika može da ponudi. Ako vaši zvučnici ili slušalice zvuče loše pri nižoj jačini zvuka, onda bi trebalo da investirate u kvalitetniju audio opremu. Ne morate da potrošite bogatstvo; postoje kvalitetne slušalice i zvučnici koji koštaju manje od 200 dolara.
Ako ne želite da izdvojite nekoliko stotina dolara za nove slušalice, razmislite o prilagođavanju podešavanja ekvilajzera kako biste nadoknadili loš kvalitet zvuka. Većina mobilnih telefona i pojačala ima moćne, automatske postavke ekvilajzera, koje zaista mogu poboljšati kvalitet zvuka vašeg trenutnog podešavanja.
Izvori: Neurophys.wisc.edu