Колачићи, ти мали дигитални фајлови, дуго су познат појам сваком ко користи интернет. Опште је прихваћено да веб странице складиште колачиће на нашим рачунарима. Повремено, у јавности се јављају забринутости око ‘приватности’ и ‘праћења’ које се повезују са тим колачићима. Неискуснији корисници, а понекад и они искуснији, могу помислити да су нехотице инсталирали озбиљан шпијунски софтвер, и да се сваки њихов клик надгледа. Ипак, то није сврха колачића. Њихово чување омогућава веб локацијама да памте корисничка подешавања и одржавају сесије прегледања. На пример, ако почнете куповину на сајту као што је Amazon, без пријављивања на свој налог, а затим случајно или намерно затворите страницу, када је поново посетите, предмети које сте претходно додали у корпу за куповину и даље ће бити ту. Зашто? Зато што су ту захваљујући колачићима. Ако вам је у реду да веб локације чувају колачиће, можда се питате зашто се изненада тражи ваш изричит пристанак за њихово чување. Одговор на то лежи у новом закону који је усвојен у складу са Директивом ЕУ о е-приватности.
Закон наводи:
Нико не сме да складишти или добије приступ информацијама које се чувају у крајњој опреми претплатника или корисника, осим ако су испуњени услови из става (2).
(2) Услови су да претплатник или корисник те крајње опреме:
(а) има јасне и свеобухватне информације о намени
складиштења или приступа тим информацијама; и
(б) је дао свој пристанак.
Правило 6 Правилника о приватности и електронским комуникацијама из 2003. (PECR)
Ево како отприлике може да изгледа прозор за пристанак на колачиће:
Суштина закона је да када корисник посети веб локацију која користи колачиће у његовом прегледачу, мора бити обавештен о томе, као и о сврси њиховог коришћења, и мора дати сагласност.
Постоје и изузеци од овог правила. У случајевима када је чување колачића неопходно, односно без њих не можете користити веб локацију или одређену услугу, сајт не мора да тражи ваш изричити пристанак. У тим ситуацијама се подразумева да сте пристали на њихово чување самим коришћењем веб странице. На пример, колачићи који памте ствари које сте ставили у корпу за куповину су изузети, јер су кључни за омогућавање саме куповине.
Добра вест је да колачићи за праћење огласа, било да су прве или треће стране, нису изузети и за њих је неопходна корисникова сагласност пре него што буду сачувани у прегледачу.
Детаљнију директиву коју је издала Канцеларија међународног комесара можете пронаћи на линку испод. У документу се даје кратак преглед историје закона, дефинишу се услови и укључене стране, те се пружа помоћ власницима сајтова и корисницима у погледу усклађивања са прописима.
Упутство о правилима коришћења колачића и сличних технологија