Зашто веб локације одједном траже од мене да сачувам колачиће?

Колачићи, ти мали дигитални фајлови, дуго су познат појам сваком ко користи интернет. Опште је прихваћено да веб странице складиште колачиће на нашим рачунарима. Повремено, у јавности се јављају забринутости око ‘приватности’ и ‘праћења’ које се повезују са тим колачићима. Неискуснији корисници, а понекад и они искуснији, могу помислити да су нехотице инсталирали озбиљан шпијунски софтвер, и да се сваки њихов клик надгледа. Ипак, то није сврха колачића. Њихово чување омогућава веб локацијама да памте корисничка подешавања и одржавају сесије прегледања. На пример, ако почнете куповину на сајту као што је Amazon, без пријављивања на свој налог, а затим случајно или намерно затворите страницу, када је поново посетите, предмети које сте претходно додали у корпу за куповину и даље ће бити ту. Зашто? Зато што су ту захваљујући колачићима. Ако вам је у реду да веб локације чувају колачиће, можда се питате зашто се изненада тражи ваш изричит пристанак за њихово чување. Одговор на то лежи у новом закону који је усвојен у складу са Директивом ЕУ о е-приватности.

Закон наводи:

Нико не сме да складишти или добије приступ информацијама које се чувају у крајњој опреми претплатника или корисника, осим ако су испуњени услови из става (2).

(2) Услови су да претплатник или корисник те крајње опреме:

(а) има јасне и свеобухватне информације о намени
складиштења или приступа тим информацијама; и

(б) је дао свој пристанак.
Правило 6 Правилника о приватности и електронским комуникацијама из 2003. (PECR)

Ево како отприлике може да изгледа прозор за пристанак на колачиће:

Суштина закона је да када корисник посети веб локацију која користи колачиће у његовом прегледачу, мора бити обавештен о томе, као и о сврси њиховог коришћења, и мора дати сагласност.

Постоје и изузеци од овог правила. У случајевима када је чување колачића неопходно, односно без њих не можете користити веб локацију или одређену услугу, сајт не мора да тражи ваш изричити пристанак. У тим ситуацијама се подразумева да сте пристали на њихово чување самим коришћењем веб странице. На пример, колачићи који памте ствари које сте ставили у корпу за куповину су изузети, јер су кључни за омогућавање саме куповине.

Добра вест је да колачићи за праћење огласа, било да су прве или треће стране, нису изузети и за њих је неопходна корисникова сагласност пре него што буду сачувани у прегледачу.

Детаљнију директиву коју је издала Канцеларија међународног комесара можете пронаћи на линку испод. У документу се даје кратак преглед историје закона, дефинишу се услови и укључене стране, те се пружа помоћ власницима сајтова и корисницима у погледу усклађивања са прописима.

Упутство о правилима коришћења колачића и сличних технологија