Da li primetite da vam Wi-Fi signal slabi kada uključite mikrotalasnu pećnicu? Nije slučajnost. I Wi-Fi i mikrotalasne pećnice koriste slične frekvencije, što može dovesti do interferencija. Ali zašto se to dešava i, ako je to slučaj, zašto vas Wi-Fi ne „kuva“?
Mikrotalasne pećnice i Wi-Fi dele isti nelicencirani frekvencijski opseg
Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) je 1947. godine uspostavila ISM opsege, skraćenicu za industrijske, naučne i medicinske. Cilj je bio definisati koji uređaji mogu da rade na određenim radio frekvencijama kako ne bi ometali druge radio komunikacione sisteme.
ITU je posebno odredio opseg od 2,4 GHz kao nelicenciran za mikrotalasne pećnice. Ovaj opseg ima tri važne karakteristike: ne zahteva mnogo energije za emitovanje, lako se zadržava i može zagrejati hranu uz relativno nisku snagu. Sve ovo je smanjilo troškove i omogućilo široku dostupnost mikrotalasnih pećnica potrošačima.
Kao što i samo ime ISM sugeriše, prvobitna namena ovog opsega bila je za uređaje koji ne vrše komunikaciju. Međutim, tokom vremena je mogućnost nelicenciranog spektra korišćena i van prvobitne namene, na primer za bežične telefone, voki-tokije, a nedavno i za Wi-Fi. Opseg od 2,4 GHz je bio idealan zbog niske cene implementacije, niskih zahteva za energijom i pristojnog dometa.
Mikrotalasne pećnice nisu Faradejevi kavezi, one propuštaju
Svi uređaji koji rade u ISM opsegu moraju biti dizajnirani tako da budu tolerantni na interferenciju, a Wi-Fi uređaji imaju algoritme koji su posebno za to namenjeni. Međutim, mikrotalasna pećnica je dovoljno snažna da nadjača sve Wi-Fi signale u blizini.
Mikrotalasne pećnice imaju zaštitu da to spreče, ali nisu savršeni Faradejev kavez. Sama struktura mrežastog prozora na vratima to onemogućava. Nije neuobičajeno da nešto „procuri“ iz mikrotalasne pećnice – pogledajte samo onu koja nije očišćena neko vreme. Verovatno ćete spolja videti prljavštinu i masnoću koja je mogla doći samo od hrane iznutra. Ako može propuštati čvrste materije, onda može propuštati i radio talase.
Mikrotalasne pećnice i Wi-Fi uređaji koriste dovoljno slične frekvencije da jedan može ometati drugog. Naravno, vaš Wi-Fi neće imati primetan uticaj na mikrotalasnu pećnicu, delom zbog njene zaštite, a delom zato što joj je jedini zadatak da zagreje vašu hranu.
Wi-Fi nije „mikrotalasni“ uređaj
I Wi-Fi i mikrotalasne pećnice koriste izuzetno slične radio frekvencije, ali postoje dve ključne razlike: fokus i snaga. Wi-Fi ruter šalje svoj signal u svim pravcima, u manje-više kružnom obliku, koliko god je to moguće. Vaša mikrotalasna pećnica, sa druge strane, šalje signal u jednom pravcu, otprilike prema sredini unutrašnjosti pećnice. Taj signal se nastavlja dok ne udari u zid, odbije se i vrati (pod malo drugačijim uglom). Ovo nije savršen sistem, zbog prirode radio talasa, tako da svaka mikrotalasna pećnica ima tople i hladne tačke. Zbog toga mikrotalasne pećnice imaju rotirajuće ploče.
Mikrotalasne pećnice takođe koriste mnogo više energije od Wi-Fi rutera; obično generišu oko 1000 vati snage. Nasuprot tome, standardni Wi-Fi ruter generiše oko 100 milivati (ili 0,1 vati) snage. Morali biste da povećate izlaznu snagu Wi-Fi rutera oko 10.000 puta i fokusirate snop da biste imali šanse da nešto skuvate.
Verovatno vam ne treba nova mikrotalasna pećnica
Ako primetite probleme sa interferencijom, ne morate odmah menjati mikrotalasnu; najverovatnije je curenje minimalno i nije štetno po vas. Wi-Fi je mnogo osetljiviji i nije potrebno mnogo da se izazove problem. Umesto zamene mikrotalasne pećnice, možete je premestiti. Alternativno, možete kupiti novi Wi-Fi ruter koji radi u opsegu od 5 GHz. Na taj način ne samo da ćete izbeći interferenciju od mikrotalasne pećnice, već ćete sprečiti i moguće smetnje od susednih mreža.
Izvor fotografije: Сергеј91988/Shutterstock.com