Будућност гејминга без посебне графичке картице
Заборавите на набавку наменске графичке картице, будућност гејминга је близу и можда ћете ускоро моћи да играте без ње. Бар ако припадате групи од 90% људи који и даље играју на резолуцији 1080p или мањој. Напредак који су остварили Intel и AMD, указује на то да ће њихови интегрисани графички процесори (iGPU) у блиској будућности можда потиснути тржиште јефтинијих графичких картица.
Зашто су iGPU-ови били спори?
Разлога за то је било неколико, али два су кључна: меморија и величина силиконске матрице (die).
Проблем меморије је лак за разумети: бржа меморија значи и боље перформансе. iGPU-ови немају приступ напредним меморијским технологијама попут GDDR6 или HBM2. Уместо тога, користе системску RAM меморију, коју деле са осталим компонентама рачунара. Главни разлог за то је висока цена уградње посебне меморије на сам чип. iGPU-ови су првенствено намењени потрошачима који траже приступачна решења. Ово се вероватно неће скоро променити, али побољшања у контролерима меморије, која омогућавају бржи RAM, могу значајно побољшати перформансе iGPU-а у наредним генерацијама.
Други, и вероватно важнији фактор, је величина матрице. GPU матрице су велике, знатно веће од CPU матрица, а производња великих матрица је скупа. Ово је углавном због стопе кварова. Већа површина значи већу шансу за дефекте. Чак и један дефект на матрици може учинити цео процесор неупотребљивим.
У овом хипотетичком примеру, можемо видети да удвостручење величине матрице резултира знатно мањим приносом, јер сваки дефект пада на већу површину. У зависности од тога где се дефект налази, може онемогућити читав процесор. Овај пример није преувеличан, јер код неких процесора интегрисана графика заузима скоро половину површине матрице.
Произвођачи компоненти плаћају високу цену за простор на матрици. Зато је тешко оправдати улагање у бољи iGPU, када би се тај простор могао искористити за повећање броја језгара. Није да технологија не постоји, већ да би процесори са 90% GPU-ом имали толико ниску производну стопу да се не би исплатили.
Улазак чиплета
Intel и AMD су представили своја решења која су прилично слична. Са новим производним процесима који имају већу стопу кварова од претходних, обе компаније су одлучиле да „исеку“ матрице и поново их споје. Свака компанија то ради на мало другачији начин, али у оба случаја то значи да проблем величине матрице више није препрека. Сада је могуће правити чипове у мањим, јефтинијим деловима, а затим их поново спојити када се пакују у процесор.
У Intel-овом случају, ово изгледа као мера уштеде. Чини се да не мења много њихову архитектуру, већ им само дозвољава да одаберу који производни процес ће користити за сваки део процесора. Ипак, изгледа да имају планове за ширење iGPU-a, јер предстојећи Gen11 модел има „64 побољшане извршне јединице, што је више него дупло у односу на претходну Intel Gen9 графику (24 EU), дизајниране да пробију баријеру од 1 TFLOPS“. Један TFLOPS перформанси није нешто посебно, јер Vega 11 графика у Ryzen 2400G има 1,7 TFLOPS, али Intel-ови iGPU-ови су знатно заостајали за AMD-овим, тако да је свако побољшање добродошло.
Ryzen APU би могао да промени игру
AMD поседује Radeon, другог највећег произвођача графичких процесора, и користи их у својим Ryzen APU-има. Са надолазећом технологијом, посебно са 7nm побољшањима, ово изгледа веома обећавајуће. Прича се да ће њихови предстојећи Ryzen чипови користити чиплете, али другачије од Intel-а. Њихови чиплети су потпуно одвојене матрице, повезане преко “Infinity Fabric” интерконекције, што омогућава већу модуларност од Intel-овог дизајна (по цену малог повећања латенције). Они су већ успешно користили чиплете са својим 64-језгарним Epyc процесорима.
Према неким информацијама које су процуреле, AMD-ова предстојећа Zen 2 линија укључује 3300G, чип са једним осмојезгарним CPU чиплетом и једним Navi 20 чиплетом (њихова надолазећа графичка архитектура). Ако се ово испостави тачним, овај чип би могао да замени графичке картице почетног нивоа. 2400G са Vega 11 рачунарским јединицама већ постиже играбилан фрејмрејт у већини игара при 1080p, а 3300G наводно има скоро дупло више рачунарских јединица, као и новију, бржу архитектуру.
Ово није само претпоставка; то има смисла. Начин на који је њихов дизајн постављен, омогућава AMD-у да повеже скоро било који број чипова, а једина ограничења су снага и простор за паковање. Највероватније ће користити два чиплета по процесору, а све што би требало да ураде да би направили најбољи iGPU на свету је да замене један од њих графичким чиплетом. Они имају и добар разлог да то ураде, јер то не би променило само тржиште персоналних рачунара, већ и конзоле, јер већ праве APU-е за Xbox One и PS4.
Могли би чак и да уграде бржу графичку меморију на матрицу, као неку врсту L4 кеш меморије, али вероватно ће поново користити системску RAM меморију и надати се да могу побољшати меморијски контролер на Ryzen производима треће генерације.
Шта год да се деси, обе компаније имају још много могућности за побољшања. То ће сигурно довести до побољшања у неком аспекту. Али ко зна, можда ће и једна и друга компанија само додати што више CPU језгара и покушати да одрже Муров закон живим још неко време.