Već neko vreme konzumiramo sadržaj sa interneta, i došlo je do tačke gde je internet postao sinonim za platforme kao što su Netflix i YouTube. Ali, šta je zapravo striming i kako on funkcioniše?
Proces striminga – korak po korak
Kada želite da pogledate neki video ili poslušate pesmu na svom računaru, prvo je neophodno da preuzmete taj sadržaj. Ne postoji način da se to zaobiđe. S obzirom na ovo, možda se pitate gledajući Netflix ili slušajući Spotify: „Kako to da se video snimci i muzika preuzimaju istog momenta?“ Odgovor leži u samoj suštini striminga. Mediji se ne preuzimaju na vaš uređaj istovremeno; umesto toga, preuzimaju se deo po deo, u realnom vremenu.
Sam termin „striming“ je prilično opisno ime. Podaci stižu na vaš uređaj u neprekidnom, tekućem toku. Ako uporedimo preuzimanje filmova sa kupovinom flaširane vode, onda je striming filmova ekvivalent korišćenju česme za punjenje prazne flaše.
Možemo povući paralelu između strimovanja filma i gledanja VHS kasete. Kada pustite VHS traku, svaka sekunda video i audio zapisa se očitava sukcesivno, deo po deo. Ovaj proces se odvija u realnom vremenu, što znači da bi svaka smetnja ili prekid trenutno zaustavili ili prekinuli vaše iskustvo gledanja.
Kada strimujete film ili pesmu, vaš računar prima i dekodira male delove medijske datoteke u realnom vremenu. Ukoliko imate izuzetno brzu internet konekciju, može se desiti da se datoteka preuzme u potpunosti pre nego što završite sa gledanjem ili slušanjem, što objašnjava zašto se strim ponekad nastavlja i nakon gubitka internet veze. Ipak, treba napomenuti da se sadržaj koji strimujete uglavnom ne čuva u trajnoj memoriji vašeg računara (mada pojedine platforme, poput Spotify-a, čuvaju manje keš datoteke na vašem uređaju radi bržeg budućeg pristupa sadržaju).
Kompanije naporno rade da obezbede brz striming
Striming video i audio sadržaja sa interneta nije nova pojava; on deluje kao novitet samo zato što je sada postao praktičan. U prošlosti, gledanje video klipa ili slušanje pesme na veb stranici bilo je mukotrpno i iscrpljujuće iskustvo. Strim bi se stalno zaustavljao i ponovo pokretao, a korisnici su često provodili minute čekajući da se mediji učitaju (baferuju), a ponekad se to uopšte ne bi ni dogodilo.
Međutim, suštinski mehanizam funkcionisanja striminga je ostao nepromenjen. Datoteke se i dalje preuzimaju u malim delovima, dok ih gledate ili slušate. Ono što se promenilo je infrastruktura, a kompanije poput YouTube-a i Netflix-a su uložile veliki napor (i mnogo novca) u izgradnju te infrastrukture.
U svojim počecima, YouTube i Netflix su koristili samo jedan ili dva servera za hostovanje svog sadržaja, što se pokazalo kao neefikasno rešenje. Korisnici koji su se nalazili daleko od servera suočavali su se sa značajnim kašnjenjem, a dani sa velikim prometom (kao što su subotnje večeri) usporavali su servere do te mere da je striming bio gotovo nemoguć. Kompanije su ovaj problem rešile izgradnjom mreža za isporuku sadržaja (CDN) za skladištenje i slanje sadržaja. CDN je velika, globalna mreža servera koja skladišti identičan sadržaj. To smanjuje kašnjenje i štiti servere u gusto naseljenim područjima od preopterećenja.
Naravno, moćan CDN je od male koristi ukoliko korisnici imaju loše internet konekcije. Ovaj problem se, donekle, rešava sam od sebe. Pružaoci internet usluga (ISP) se neprestano takmiče za brže i pouzdanije internet veze, a napredak poput Google Fiber i 5G kućnih internet konekcija je na pomolu.
Međutim, pojedini servisi za striming i ISP-ovi su shvatili da, čak i uz brze kućne internet konekcije i guste CDN-ove, veliki globalni internet saobraćaj i dalje može uzrokovati kašnjenja u strimingu. Pored toga, platforme poput Netflix-a troše preko 15% ukupnog globalnog internet propusnog opsega. Kada veliki broj korisnika istovremeno strimuje najnoviju sezonu serije „Stranger Things“, celokupni internet može da uspori.
Iz tog razloga, servisi za striming obično nude Open Connect Appliances (OCA) ISP-ovima. Ovi OCA uređaji su u suštini hard diskovi koji su pretrpani popularnim filmovima, pesmama i drugim sadržajem za striming, što smanjuje potrebu da vaš ISP preusmerava internet saobraćaj na Netflix ili Hulu server. Ovo ne samo da ubrzava striming, već i sprečava da ceo internet postane zavisnik od Netflix-a.
Striming uživo donosi nove izazove
Kod video striminga uživo na platformama kao što su Facebook Live ili Twitch, informacije koje primate na svom uređaju stižu u realnom vremenu (ili što je moguće bliže tome). Kao što možete pretpostaviti, strimer uživo mora da bude u stanju da otprema sadržaj istom brzinom kojom vi možete da preuzimate sadržaj.
Dok strimer uživo snima svoj video, svaka milisekunda tog videa (zajedno sa pratećim zvukom) se deli na male datoteke. Ove male datoteke se kompresuju i organizuju pomoću enkodera, prenose se preko interneta, i vaš računar ih preuzima deo po deo. Pošto su datoteke kodirane, vaš računar može da ih sastavi u razumljiv video, i ne bi trebalo da postoji značajno kašnjenje između vas i izvora striminga.
Popularni servisi za striming uživo, kao što su Twitch i YouTube, koriste globalnu mrežu servera kako bi smanjili kašnjenje i poboljšali kvalitet video striminga. Međutim, svi video prenosi uživo su u potpunosti zavisni od internet konekcije strimera. Strimeri uživo ne mogu koristiti OCA uređaje. Srećom, razvoj brzih kućnih internet konekcija, kao što je Google Fiber, učinio je striming uživo mogućim, a implementacija 5G kućnih internet konekcija dodatno će poboljšati kvalitet strimova uživo.
Budućnost striminga pripada video igrama
Ideja o igranju video igara u vašem pretraživaču nije nova. Veliki deo interneta je posvećen malim igrama, a mnogi korisnici posećuju Facebook posebno zbog igrica kao što su Farmville i Candy Crush. Međutim, pojedine kompanije pokušavaju da podignu igre u pretraživaču na viši nivo, razvijajući servise za striming igara sa velikim zahtevima za konzole.
Da budemo jasni, ovde ne govorimo o strimingu igre Farm Simulator na Twitch-u, već o igranju video igara na daljinu, bez potrebe za namenskom konzolom ili računarom od 1000 dolara. Kod striminga igara, server koji se nalazi na udaljenoj lokaciji obavlja sve proračune koji su potrebni za pokretanje igara sa velikim zahtevima. Platforme poput Google-ovog Project Stream i NVIDIA-inog GEFORCE NOW obećavaju da će čak i vaš stari laptop od 100 dolara moći da pokrene i najzahtevnije igre. To može uštedeti mnogo novca korisnicima i eliminisati prepreku koju hardverska ograničenja predstavljaju za video igre.
Naravno, strimovanje video igre na nečiji računar je znatno komplikovanije od strimovanja filma. Ne preuzimate postepeno statičnu datoteku; već manipulišete i komunicirate sa datotekom u realnom vremenu. Ako postoji bilo kakvo kašnjenje između unosa sa kontrolera i akcije na ekranu, igra postaje neigriva. Možemo posmatrati servise kao što su Skype i Facetime kao preteču striminga igara, jer oni zahtevaju brze dvosmerne veze. Međutim, striming igara mora biti mnogo fluidniji.
Servisi za striming igara sa velikim zahtevima još uvek nisu u širokoj upotrebi i nemaju zavidnu pouzdanost, pa kompanije ne otkrivaju svoje poslovne tajne. Ali znamo da oni u osnovi slede Netflix-ov model. Kompanije kao što je Nvidia grade CDN-ove koji su opremljeni moćnim grafičkim karticama, dok Google radi na tome kako da kombinuje Open Connect Appliance-e pune igara sa brzim Google Fiber kućnim internet uslugama. U svakom slučaju, striming igara je sledeći korak u evoluciji strimovanja medija.