TCP i UDP su komunikacioni protokoli koji definišu način na koji se podaci prenose preko interneta. Ako ste upoznati sa konceptom IP (Internet Protocol), onda znate da su TCP i UDP izgrađeni na njemu.
Međutim, nije tačno da su ova dva protokola identična. Iako oba određuju kako se podaci šalju i primaju, oni se suštinski razlikuju i stoga se koriste u različitim situacijama.
U suštini, oba protokola se koriste svakodnevno prilikom pristupa internetu, što ih čini ključnim za komunikaciju vašeg uređaja sa internetom (i drugim povezanim uređajima) i obrnuto.
Budući da su TCP i UDP zasnovani na Internet protokolu, pre nego što detaljnije proučimo TCP/UDP, možda bi trebalo da se upoznate sa osnovama IP-a. Najpre treba naučiti da se hoda, pre nego što se potrči.
Šta je IP adresa?
IP, skraćenica od Internet Protocol, predstavlja temelj na kome je izgrađen današnji internet. Njegova važnost se ogleda u tome što svaki uređaj koji pristupa internetu mora imati jedinstvenu IP adresu.
Ranije su adrese bile sastavljene isključivo od brojeva i decimala. Konkretno, IPv4 adresa se sastojala od četiri broja, svaki u rasponu od 0 do 254. Ovo je obezbedilo oko 4,3 milijarde jedinstvenih IP adresa.
Međutim, internet se širio velikom brzinom i postalo je nemoguće generisati nove jedinstvene IPv4 adrese, pa je razvijen IPv6 sistem. Javne IPv6 adrese koriste heksadecimalne cifre i sastoje se od 128 bitova, što znači da umesto baze 10 (0 do 9) koriste bazu 16 (0 do 9 plus „a“ do „f“).
Zahvaljujući IPv6 sistemu, ukupan broj javnih IPv6 adresa koje su moguće je 340 undeciliona (3,4 * 10^28). Da bismo ilustrovali razliku, pogledajte primere IPv4 i IPv6 adresa:
Primer IPv4 adrese: 10.238.126.215
Primer IPv6 adrese: fe80:0db8:0412:2001:3c5e:0000:10a9
Iako je cilj da IPv6 zameni IPv4, trenutno oba protokola rade paralelno.
IP adrese omogućavaju uređajima sa pristupom internetu da se međusobno pronalaze, komuniciraju i razmenjuju informacije. Deljenje podataka, strimovanje video zapisa ili slanje e-pošte ne bi bili mogući bez IP adresa. Sve aktivnosti na internetu se svode na razmenu podataka.
Radi optimalne efikasnosti, IP deli podatke na manje delove, takozvane pakete. Ovi paketi, pored podataka koje nose, sadrže i odredišnu IP adresu uređaja kojem su namenjeni. Ta adresa se nalazi u zaglavlju paketa.
Nakon što paket napusti vaš uređaj, on putuje do rutera koji analizira odredišnu IP adresu paketa unutar svog domena. Važno je napomenuti da ruter vidi samo određeni skup IP adresa na internetu.
Ako ruter ne prepozna adresu u svom domenu, paket se prosleđuje drugom ruteru, i tako sve dok ne dođe do rutera koji prepoznaje odredišnu IP adresu iz zaglavlja i usmeri paket ka uređaju sa tom adresom.
Takođe je bitno napomenuti da činjenica da se podaci dele na male pakete znači da oni ne moraju stići po redosledu, niti istom putanjom. Paketi obično traže najbržu putanju u svakom trenutku.
Konačno, IP protokol nije ograničen formatom, što ga čini prilagodljivim za sve vrste podataka, bilo da se radi o video zapisima, slikama, zvuku, e-porukama, instant porukama ili igricama.
Šta je TCP?
TCP, skraćenica od Transmission Control Protocol (Protokol za kontrolu prenosa), je jedan od ključnih protokola koji se koristi u okviru Internet protokola. Razvijen je pre UDP-a i omogućava programima i uređajima razmenu informacija preko mreže.
Ponekad se TCP koristi zajedno sa IP-om i tada se naziva TCP/IP, ali to zapravo znači isto (TCP i TCP/IP su u suštini identični).
Kao što je ranije objašnjeno, podaci se dele na male pakete koji se šalju drugim uređajima, možda čak i različitim putanjama. TCP je osmišljen da ponovo sastavi te pakete u originalni oblik.
TCP čeka da svi paketi stignu, broji ih, proverava ima li grešaka pomoću kontrolne sume, potvrđuje prijem paketa i traži od pošiljaoca da ponovo pošalje one koji nisu stigli. Nakon prijema svih paketa, TCP ih sklapa u prvobitne podatke i isporučuje odgovarajućoj aplikaciji (npr. klijentu e-pošte, pregledu slika, video plejeru).
Ovaj proces se odvija veoma brzo i osigurava da podaci stignu na odredišni uređaj u istom stanju u kojem su poslati. Pored toga, uključuje stalnu dvosmernu komunikaciju, koja se odvija kontinuirano između uređaja dok podaci ne stignu i budu u potpunosti potvrđeni.
Ovakva stalna komunikacija može opteretiti TCP, jer izgubljeni ili oštećeni paket može zaustaviti proces dok ne stigne zamena. Međutim, TCP ne radi sve sam, pa je ubrzo razvijen UDP protokol.
Ukratko, TCP:
Osigurava da nijedan paket nije izgubljen
Zahteva ponovno slanje paketa koji nedostaju
Šalje pakete po redosledu kako bi se lako ponovo sastavili
Najčešće korišćeni internet protokol
Sporiji od UDP-a zbog potrebe za potvrdom prijema svakog paketa
Pogodan za veb sajtove, e-poštu, FTP (File Transfer Protocol), P2P razmenu datoteka
Šta je UDP?
UDP, skraćenica od User Datagram Protocol (Protokol korisničkih datagrama), je alternativa TCP-u. Iako u osnovi imaju isti cilj, TCP je veoma pedantan u proveri paketnih podataka, dok je UDP znatno manje strog.
Zamislite dva radnika u poštanskom centru: TCP je radnik koji pažljivo pregleda svako pismo i održava komunikaciju dok sva pisma ne stignu. UDP, s druge strane, samo proverava integritet pisama i šalje ih na odredište, odbacujući ona koja nisu stigla, bez zahteva za ponovnim slanjem.
Stoga, UDP je brži, ali zašto bi se žrtvovala pouzdanost u korist brzine? U suštini, postoje određene aplikacije gde gubitak paketa nije veliki problem.
Na primer, kod VoIP komunikacije mogu se primetiti kratki prekidi ili mucanje u zvuku, ali se to uglavnom može zanemariti. Isto važi i za igrice, gde igra može da zastane ili se pojave kočnice. Igra se jednostavno nastavlja dalje, jer UDP odbacuje pakete izgubljene u prenosu.
Drugim rečima, UDP:
Brži je od TCP-a i koristi manje resursa
Ne šalje nužno pakete po redosledu
Odbacuje pakete koji nedostaju radi ubrzanja veze
Pošiljalac ne zna da li su paketi odbačeni
Uglavnom se koristi za video strimovanje, VoIP, igrice i prenose uživo
TCP i UDP u VPN upotrebi
Danas sve više VPN-ova usvaja WireGuard ili razvija sopstvene protokole, dok se mnogi i dalje oslanjaju na OpenVPN, koji je godinama pouzdan, brz i siguran.
Ono što možda ne znate je da OpenVPN može da radi i sa TCP i sa UDP-om, i često vam omogućava izbor između ova dva protokola. Iako izbor može izgledati kao dilema (integritet podataka naspram brzine), pravi problem leži negde drugde.
Tokom korišćenja VPN-a možda nećete primetiti veliku razliku u brzini između TCP i UDP. Međutim, ako veza mora da zaobiđe zaštitni zid, onda se situacija menja. To je uglavnom zbog toga što protokoli rade na različitim portovima, a neki zaštitni zidovi mogu blokirati podrazumevane portove za određene tipove saobraćaja.
Zbog toga VPN provajderi nude izbor između TCP i UDP. Ako primetite da veza ne radi na jednom protokolu, možete se jednostavno prebaciti na drugi. Neki VPN provajderi nude i napredna podešavanja gde možete izabrati sopstveni port za vezu, kako biste izbegli blokadu zaštitnog zida.
Razlika između TCP i UDP
| TCP | UDP |
| TCP je najčešće korišćen protokol na internetu Svi poslati podaci stižu do primaoca, bez mogućnosti gubitka paketa Paketi se šalju po redosledu Zahteva više resursa, što ga čini sporijim. |
UDP se koristi za igrice, video strimovanje, VoIP, prenose uživo Pošiljalac ne zna da li paket nedostaje Paketi se ne šalju obavezno po redosledu Potrebno je manje resursa, što ga čini bržim. |
TCP vs UDP: Zaključak
Zaključno, TCP i UDP su prilično slični protokoli jer osiguravaju da vaši podaci bezbedno stignu na odredište i da se ne izmene tokom puta.
TCP obavlja više provera tokom prenosa podataka i generalno je strožiji u pogledu osiguranja da se nijedan paket ne izgubi. To ga čini idealnim za veb stranice, e-poštu, instant poruke, slike i deljenje datoteka.
UDP samo proverava odredište i integritet paketa, ali ne zahteva da pošiljalac ponovo šalje izgubljene pakete, već ih jednostavno odbacuje. To znači da je veza brža, ali je moguća pojava gubitka paketa. UDP se uglavnom koristi za igranje igara, VoIP, strimovanje video zapisa i prenose uživo, gde gubitak nekoliko paketa nema veliki uticaj na krajnji rezultat.