U prošlosti, nabavka zasebne zvučne kartice za računar bila je gotovo obavezna, jer je predstavljala jedini način da se postigne visokokvalitetan zvuk. Međutim, savremeni računari poseduju solidan audio hardver integrisan u svoje matične ploče. Ipak, namenske zvučne kartice i dalje su prisutne na tržištu.
U čemu je prednost namenske zvučne kartice?
Kompanije koje se dugo bave proizvodnjom zvučnih kartica, kao što je Creative, zatim proizvođači računarskog hardvera poput Asusa i EVGA, nastavljaju da proizvode namenski hardver za zvučne kartice.
Ali, ko su zapravo kupci tih kartica? Da li se njihova kupovina isplati? Da li vam je i dalje potrebna zvučna kartica za vaš računar, uprkos prisustvu integrisanog zvuka? Odgovor zavisi od vašeg ličnog shvatanja pojma „potreba“.
Audio hardver koji je ugrađen u moderne matične ploče je, zaista, prilično dobar. On funkcioniše sasvim solidno i većina korisnika je zadovoljna njegovim performansama. Međutim, on ne može pružiti isti nivo jasnoće, detalja i efekata kao što to može namenski audio hardver, i to iz veoma jednostavnog razloga.
Audio Interferencija
Glavni problem koji umanjuje audio performanse na računarima jeste električna interferencija. Matična ploča je mesto gde se odvija intenzivna aktivnost, sa električnim impulsima koji putuju kroz PCIe magistrale između grafičke i centralne procesorske jedinice, a tu je i posao koji obavlja čipset. Ne treba zaboraviti ni RAM, USB konekcije i atraktivno RGB osvetljenje.
Sve ove aktivnosti stvaraju pozadinsko šuštanje koje može negativno uticati na celokupne audio performanse. U pokušaju da smanje potencijalne smetnje, mnoge matične ploče koriste izolaciju i zaštitu za audio komponente. Ovo svakako poboljšava situaciju, ali ne može u potpunosti eliminisati električne smetnje.
Ove smetnje se ne čuju često. Najprimetnije su kada računar radi pod opterećenjem. Ako priključite slušalice, pojačate zvuk do maksimuma i zatim počnete da prenosite veliku datoteku, možda ćete moći da ih čujete. Ipak, veća je verovatnoća da ćete ih primetiti kada je igra na ekranu za učitavanje bez zvuka ili kada računar obrađuje neki drugi zahtevan zadatak bez reprodukcije zvuka.
Na primer, proveo sam stotine sati igrajući The Division 2. Većinu tog vremena koristio sam integrisani zvuk sa svoje matične ploče. Kad god bi igra došla do prvog ekrana za učitavanje, uvek se javljalo šuštanje zbog električnih smetnji sa matične ploče. Nisam tome pridavao mnogo pažnje i, na kraju, to je jednostavno postalo deo pozadine.
Zatim sam nabavio zvučnu karticu. Odjednom, ne samo da je šuštanje nestalo, već su se pojavili i zvukovi koje nikada ranije nisam čuo. Ovo je bio prijatan dodatak, ali ko mari za zvukove na ekranu za učitavanje?
Osetnije razlike su bile prisutne u igri. Bilo je više zvučnih detalja, a svi zvuci su delovali življe. Pravac kretanja neprijatelja bio je precizniji, što je poboljšalo moje igračko iskustvo.
Sva ova poboljšanja sam primetio koristeći obične stereo slušalice. Bolji par bi, bez sumnje, doveo do još većeg poboljšanja.
Da li su kvalitetne slušalice bolja investicija?
Jedan od najčešćih odgovora na pitanje da li treba kupiti zvučnu karticu glasi: „Bolje je da taj novac potrošite na kvalitetne slušalice“. Zvučne kartice mogu koštati od 40 do skoro 400 dolara, što je sasvim dovoljno za pristojan par slušalica.
Kvalitetne slušalice svakako poboljšavaju audio iskustvo, ali same po sebi ne mogu rešiti problem električnih smetnji koje su karakteristične za integrisani zvuk na matičnoj ploči. Zapravo, one mogu čak i učiniti te smetnje izraženijim.
Zvučna kartica, sa druge strane, preuzima kompletnu audio obradu iznad „bučnog“ okruženja matične ploče. Iako je i dalje blizu izvora smetnji, ponekad je samo taj „prelazak“ sa matične ploče na zasebnu komponentu u PCIe slotu dovoljan da napravi značajnu razliku.
Međutim, zvučne kartice nisu jedino rešenje za audio probleme na računaru. Druga alternativa je eksterni digitalno-analogni konvertor (DAC). DAC pretvara digitalne audio signale u analogni zvuk koji vaše slušalice ili zvučnici mogu reprodukovati.
DAC uređaji se jednostavno postavljaju na sto, a potrošački modeli obično imaju ugrađeno pojačalo. Korisnici koji preferiraju DAC-ove tvrde da oni dodatno izoluju zvuk od potencijalnih električnih smetnji sa matične ploče.
DAC uređaji mogu raditi sa više uređaja, tako da nisu vezani za jedan računar, kao što je to slučaj sa internom zvučnom karticom.
Da li treba da kupite namensku zvučnu karticu?
FiiO K3 DAC i pojačalo za slušalice. FiiO
Nema sumnje da bi zvučna kartica poboljšala vaše audio iskustvo na računaru. Međutim, da li se isplati uložiti u nju zavisi od vaših ličnih iskustava i preferencija. Audio rezultati se ne mogu upoređivati sa grafičkim benchmark rezultatima, koji precizno pokazuju da li je vaša grafička kartica dostigla, premašila ili pala ispod minimalne granice od 60 frejmova u sekundi.
Kada je zvuk u pitanju, koriste se termini kao što su toplina, živost, veći dinamički opseg, dublji bas i jasnoća zvuka. Sve ovo je u potpunosti subjektivno i svodi se na ono što vi želite od svog audio iskustva.
Ako želite najbolji mogući zvuk na svom računaru, zvučna kartica ili DAC će rešiti probleme koje kvalitetne slušalice ne mogu. Međutim, čak i ako češće koristite zvučnike nego slušalice, i dalje možete imati koristi od namenskog audio hardvera za računar.
Ukoliko niste primetili probleme sa smetnjama, najverovatnije je bolja ideja da uložite u kvalitetne slušalice. Ali, ko kaže da ne možete imati oboje? Ako nabavite zvučnu karticu ili DAC i eliminišete smetnje, velika je verovatnoća da ćete na kraju ipak uštedeti novac za bolji par slušalica.
body #primari .entry-content ul#nektulist {list-style-type: none;margin-left:0px;padding-left:0px;}
body #primari .entry-content ul#nektulist li a {text-decoration:none;color:#1d55a9;}