Ove godine obeležava se 25 godina od lansiranja Windows 95 operativnog sistema, što je izazvalo mnoge reakcije i prisećanja. Jedan od najupečatljivijih, ali i kontroverznih elemenata tog vremena bio je softver Microsoft Bob. Iako se smatrao velikim promašajem, kod nekih je izazivao simpatije i nostalgiju.
Zaboravljeni segment Windows istorije
Windows 95 je predstavljao prekretnicu u svetu operativnih sistema, uvodeći koncepte koji su i danas prisutni. Inovativne funkcije poput Start menija, taskbara (trake zadataka), Windows Explorera i kante za otpatke, prvi put su se pojavile u ovom sistemu, čime su postavile temelje za buduće verzije Windows-a.
Među manje uspešnim inovacijama iz tog perioda, ističe se Microsoft Bob. Lansiran 1995. godine kao zaseban CD-ROM proizvod po ceni od 99 dolara, bio je prisutan i na pojedinim računarima sa Windows 95. Upravo na taj način sam se i ja, kao dete, prvi put susreo sa Bobom.
Šta je zapravo bio Microsoft Bob?
Microsoft Bob je predstavljao alternativni pristup korisničkom interfejsu. Umesto standardnih ikona i Start menija, radna površina je bila prikazana kao virtuelna soba. Korisnici su imali mogućnost da dizajniraju svoju sobu, koja je bila deo šire, virtuelne kuće.
Korisničko iskustvo je počinjalo na ulaznim vratima. Za prijavu u sistem, bukvalno se kliktalo na kvaku, čime su se otvarali korisnički profili zaštićeni lozinkom. Sam proces prijave bio je svojevrsna simfonija nostalgičnih zvukova, od metalnog zvuka kvake do pucanja mehurića pri kliku na menije.
хттпс://ввв.вдзвдз.цом/вп-цонтент/уплоадс/2020/08/боб-стартуп.мп3
Nakon ulaska u sistem, korisnike je dočekivala njihova soba. Postojao je veliki izbor različitih stilova soba, od potkrovlja i garaža do kuhinja, a sami korisnici su mogli da odaberu stil koji im se najviše dopada, na primer, zamak, ukletu kuću ili retro izgled.
Sobe su bile vrlo prilagodljive. Postojala je bogata biblioteka objekata koje su korisnici mogli dodavati i premeštati. Takođe, imali su mogućnost promene izgleda samih objekata. Za istraživanje virtuelne kuće, jednostavno se kliktalo na vrata i birala željena soba za posetu.
Sobe su u suštini funkcionisale kao desktop. Objekti su bili prečice do Windows aplikacija. Bob je dolazio sa sopstvenim paketom aplikacija, ali je bilo moguće dodavati prečice do standardnih Windows aplikacija. Na primer, na slici ispod su dodate neke igre na policu za knjige.
Korisničkog iskustva bio je prisutan i „lični vodič“, najčešće pas Rover, ali je bilo moguće birati između nekoliko likova. Svi su imali simpatična imena i priče. Lični vodič je obavljao funkciju Start menija, pružajući pristup različitim opcijama.
Kome je bio namenjen Bob?
Postoji veliki broj dobro dokumentovanih razloga za neuspeh Microsoft Bоba, ali jedan od glavnih problema je bio nejasna ciljna grupa.
Na prvi pogled, Bоbov šareni interfejs, alatke za dizajniranje enterijera i animirani pratioci delovali su kao da su namenjeni deci. To je svakako bio interfejs koji se nije uklapao u očekivanja iskusnijih korisnika računara.
Bоb je imao više potencijala u 1995. godini, kada računari nisu bili toliko rasprostranjeni. Međutim, odraslima koji su tek počinjali da se upoznaju sa računarima, ovaj pristup je verovatno delovao pomalo ponižavajuće. Zamislite odraslu osobu od 35 godina koja ima animiranog psa koji joj drži predavanja o otvaranju kalendara.
Microsoftov neuspeh da definiše ciljnu grupu se manifestovao u kritikama tehnoloških novinara, koji su Bоba testirali pre lansiranja Windows 95. Pošto je Microsoft Bоba reklamirao kao softver za „sve“, novinari su ga ocenjivali kao takvog. Naravno, tehničkim novinarima nije bio potreban pojednostavljen interfejs, tako da kritike nisu bile pozitivne.
Microsoft Bоb je mogao da uspe kao nišni proizvod, ali to nije bio cilj kompanije. Marketing je bio usmeren ka tome da „svi u domaćinstvu“ zavole Bоba. Umesto da se fokusira na prednosti za početnike, Microsoft je pokušavao da ga nametne kao univerzalno rešenje za sve.
Zašto sam ja voleo Bоba?
Prvi računar koji pamtim da sam koristio bio je Gateway 2000 sa Windows 95 operativnim sistemom. Iako sam imao računare veliki deo života, sećam se vremena kada su bili novost.
Vrlo sam brzo shvatio kako funkcionišu računari (živopisno pamtim korišćenje MS-DOS-a za igranje Commander Keen). Ipak, tada sam imao samo oko 9 godina, što je bila idealna starosna dob za uživanje u Bоbu. Nisam imao problema sa standardnim desktopom, ali je Bоb bio mnogo zabavniji. Za nekoga tako mladog, nije delovao ponižavajuće.
Jedna od omiljenih stvari u vezi sa Bоbom bila je mogućnost preuređivanja soba i prilagođavanja svega. Bio sam tip deteta koji je preuređivao svoju pravu sobu iz čiste zabave. Godinama nakon Bоba, uživao sam da radim iste stvari u igri The Sims.
Još jedna stvar koju smo moje sestre i ja voleli u Bоbu bila je GeoSafari kviz igra, koja je imala slona Henka kao vodiča. Igra je bila edukativna i zabavna, pa nije imala osećaj učenja.
Ono što mi se najviše dopadalo kod Microsoft Bоba bio je osećaj da imam „svoj prostor“. Moja soba u Bоbu je bila prostor na računaru koji je bio samo moj. Mogao sam da je ulepšavam kako želim, da se igram i da se osećam „kao kod kuće“ na računaru.
Danas mi je smešno što sam toliko voleo Bоba, s obzirom da ga uopšte nisam koristio onako kako je Microsoft to zamislio. Ne sećam se da sam pokretao aplikacije iz Bоbovog interfejsa, jer su mi jedine važne aplikacije bile MS Paint i Hover.
Moj omiljeni stil spavaće sobe i lični vodič.
Način na koji sam ja koristio Bоba u suštini objašnjava i razlog njegovog neuspeha: Microsoft nije razumeo kome je on namenjen. Bоb bi imao više uspeha da je imao usmereniji pristup. Fokusiranje na igru i zabavu kao sredstvo za edukaciju dece o korišćenju računara bio bi mnogo bolji pristup. Bоb je definitivno doprineo da se opustim i steknem sigurnost u korišćenju računara.
Bоbov trajni uticaj
Iako se Bоb smatrao neuspehom (i to velikim), pojedini njegovi elementi su preživeli u kasnijim Microsoftovim proizvodima. Lični vodiči su najevidentniji primer.
Clippy virtualni asistent.
Zloglasni Clippy pomoćnik u Microsoft Office-u je najpoznatiji primer, ali nije i jedini. Zapravo, Microsoft je vratio Rovera kao pomoćnika za pretragu u operativnom sistemu Windows XP. Danas mnogi od nas imaju digitalnog pomoćnika – svakodnevno koristimo Siri ili Google Assistant.
Iako su neke od ideja korišćene u Bоbu bile ispred svog vremena, njihova realizacija nije bila odgovarajuća. Tradicionalni desktop interfejs nije toliko težak za razumevanje, a ljudima nije potrebna aplikacija koja prikazuje sat kako bi izgledala kao pravi sat. Takođe, korisnički profili su jednako funkcionalni kao i sobe u virtuelnoj kući.
Ono što je evidentno je da su Bobovi socijalni i personalizovani koncepti bili pametni. Danas je normalno komunicirati sa softverom na kolokvijalan način. Aplikacije i veb-sajtovi će vas provesti kroz proces podešavanja koristeći neformalan jezik. Siri i Google Assistant bukvalno razgovaraju sa nama kao ljudi. Bоb je samo otišao malo predaleko sa tom idejom.
Nažalost, Microsoft Bоb će zauvek biti upamćen kao jedan od najvećih promašaja ove kompanije. Za mene, on predstavlja dragocenu uspomenu iz mojih ranih dana korišćenja Windows-a. Čak i najneobičniji proizvodi mogu pronaći svoju publiku koja ih voli. Nadam se da ti penzija prija, Bobe!
