Tehnologija prikaza slike je doživela značajan napredak tokom protekle decenije. Ukoliko ste gejmer, vaše zahteve u vezi sa televizorom su drugačije u poređenju sa prosečnim korisnikom. Posebno ako uzmete u obzir nove generacije konzola i PC naslove.
Značaj HDMI 2.1 standarda
Dolazak nove generacije konzola, kao i naprednih grafičkih kartica za računare, postavio je nove standarde. Sony i Microsoft, sa svojim PlayStation 5 i Xbox Series X konzolama, implementirali su HDMI 2.1 portove. NVIDIA je takođe predstavila svoje grafičke karte serije 30 sa podrškom za ovaj standard.
Šta tačno čini HDMI 2.1 toliko važnim?
High-Definition Multimedia Interface (HDMI) predstavlja ključnu vezu između vašeg televizora i konzola, Blu-ray plejera i računarskih grafičkih kartica. Prethodni HDMI 2.0b standard ograničavao je protok podataka na 18 gigabita u sekundi, što je bilo dovoljno za prikaz 4K sadržaja pri 60 frejmova u sekundi.
Novi HDMI 2.1 omogućava brzine prenosa podataka do 48 gigabita u sekundi. To uključuje podršku za prikaz 4K rezolucije pri 120 frejmova u sekundi (sa HDR-om) ili 8K pri 60 frejmova u sekundi. Takođe, podržava nekomprimovani zvuk i druge funkcije kao što su promenljiva brzina osvežavanja (VRR) i automatski režim niske latencije (ALLM) za smanjenje kašnjenja u unosu.
Važno je napomenuti da je HDMI 2.1 isplativ samo ukoliko televizor poseduje panel od 120 Hz. Pojedini televizori, poput Samsung Q60T, reklamiraju podršku za HDMI 2.1, ali imaju samo panel od 60 Hz. To znači da ne mogu da iskoriste prednost 120 frejmova u sekundi jer je maksimalna brzina osvežavanja ekrana 60 frejmova u sekundi.
Da li vam je potreban dodatni protok podataka? Ukoliko želite da izvučete maksimum iz novih konzola, odgovor je da. Međutim, još uvek nije jasno koliko će igara nove generacije podržavati 4K rezoluciju pri 120 frejmova. Microsoft je najavio da će pojedini naslovi za Xbox Series X podržavati 4K/120. Na listi su se našli Halo Infinite (multiplejer komponenta odložena za 2021.), platformer Ori and the Will of the Wisps, Dirt 5 i Gears of War 5.
Većina igara iz prethodne generacije radila je na 30 frejmova u sekundi, uključujući i visokobudžetna izdanja kao što je The Last of Us Part II i AAA naslove poput Assassin’s Creed. Microsoft je unapredio ovu situaciju sa Xbox One X optimizacijom pojedinih igara za 60 frejmova u sekundi.
I PS5 i Xbox Series X teže ka standardu od 4K rezolucije pri 60 frejmova u sekundi. Ukoliko želite da budete spremni za budućnost, odaberite ekran od 120 Hz sa HDMI 2.1 kompatibilnošću, čak i ukoliko su portovi ograničeni na 40 gigabita u sekundi (kao što je slučaj kod pojedinih LG i Sony televizora i risivera iz 2020.). Protok od 40 gigabita u sekundi je dovoljan za 4K signal pri 120 frejmova sa punom, 10-bitnom HDR podrškom.
NVIDIA je takođe omogućila 10-bitnu podršku na svojim karticama serije 30. To omogućava ekranima sa protokom od 40 gigabita u sekundi da obrađuju 120 frejmova u 4K rezoluciji sa 10-bitnim prikazom bez hroma subsamplinga (procesa gde pojedini kanali propuštaju informacije o boji).
Ukoliko i dalje koristite PlayStation 4 ili Xbox One, ili nemate potrebu za igranjem igara sa 120 frejmova u sekundi, HDMI 2.0b je i dalje zadovoljavajuć. Takođe, ovaj standard je dovoljan ukoliko planirate kupovinu jeftinijeg Xbox Series S, čija je ciljana rezolucija 1440p umesto punog 4K.
U narednih nekoliko godina, očekuje se da će sve više modela podržavati HDMI 2.1, što će dovesti do većeg izbora i mogućnosti za uštedu novca.
Promenljiva brzina osvežavanja, automatski režim niske latencije i brzi prenos frejmova
Neke od novih HDMI 2.1 funkcija dostupne su i putem starijeg HDMI 2.0b standarda i implementirane su na televizorima koji izričito ne podržavaju HDMI 2.1.
Promenljiva brzina osvežavanja (VRR ili HDMI VRR) je tehnologija koja konkuriše NVIDIA G-Sync i AMD FreeSync tehnologijama. Dok su ove poslednje prvenstveno namenjene za PC gejmere, HDMI VRR je namenjen konzolama. Trenutno je jedino Microsoft potvrdio implementaciju ove funkcije u Xbox Series X i S konzolama, ali se očekuje da će je podržavati i PlayStation 5.
VRR je dizajniran da spreči takozvano „cepanje“ ekrana, što se dešava kada konzola ne uspeva da prati brzinu osvežavanja ekrana. Ukoliko konzola nije spremna da pošalje pun frejm, šalje delimičan, što izaziva efekat „cepanja“. Kada je brzina osvežavanja sinhronizovana sa brzinom frejmova, ovaj problem je rešen.
Auto Low Latency Mode (ALLM) je pametan način da se onemogući obrada slike radi smanjenja latencije tokom igranja. Kada televizor detektuje ALLM, automatski isključuje funkcije koje mogu da izazovu kašnjenje. Sa ALLM, nije potrebno da ručno prelazite u režim igre za najbolje performanse.
Quick Frame Transport (QFT) radi zajedno sa VRR i ALLM kako bi dodatno smanjio latenciju i „cepanje“ ekrana. QFT prenosi frejmove sa izvora većom brzinom u poređenju sa postojećom HDMI tehnologijom. Zahvaljujući tome, igre deluju brže i responsivnije.
Da bi ove funkcije radile, neophodna je podrška svih uređaja u HDMI lancu, uključujući i AV risivere.
Razgovor o latenciji
Prilikom kupovine novog televizora, možete naići na dva slična termina koja se odnose na različite stvari: latencija (ili kašnjenje) i vreme odziva.
Latencija predstavlja vreme potrebno da ekran reaguje na vaš unos. Na primer, ako pritisnete dugme za skok na kontroleru, latencija je vreme koje je potrebno da se vaš lik pomeri na ekranu. Manja latencija vam može doneti prednost u kompetitivnim multiplejer igrama, kao i učiniti brze single-player igre responsivnijim.
Latencija se meri u milisekundama. Generalno, latencija od 15 ms ili manje je neprimetna. Pojedini vrhunski televizori smanjuju latenciju na oko 10 ms, ali sve ispod 25 ms je uglavnom dovoljno dobro. Koliko je latencija važna zavisi od vrste igara koje igrate.
Vreme odziva se odnosi na brzinu odziva piksela. To je vreme koje je potrebno pikselu da promeni boju iz jedne u drugu, što se obično navodi kao „sivo u sivo“ vreme odziva. Takođe se meri u milisekundama, a vrhunski ekrani često imaju vreme odziva piksela od 1 ms ili bolje. OLED ekrani su posebno poznati po skoro trenutnom vremenu odziva.
Mnogi premium i flagship televizori imaju dobro vreme odziva i nisku latenciju. Budžetski televizori mogu biti promenjivog kvaliteta, pa obavezno istražite pre kupovine. Sajt RTINGS testira latenciju i navodi sve modele testirane prema latenciji unosa ukoliko želite da proverite kako se neki određeni model ponaša.
FreeSync i G-Sync
Promenljiva brzina osvežavanja eliminiše „cepanje“ ekrana sinhronizacijom brzine osvežavanja monitora sa brzinom frejmova izvora. Na računaru, izvor je grafička kartica ili GPU. I NVIDIA i AMD imaju svoje vlasničke tehnologije koje se bave ovim problemom.
G-Sync je NVIDIA tehnologija promenljive brzine osvežavanja i zahteva hardverski čip na ekranu. Međutim, ona radi samo sa NVIDIA grafičkim karticama. Ukoliko koristite NVIDIA GTX ili RTX karticu i želite da je povežete sa novim televizorom, pobrinite se da ima podršku za G-Sync.
Trenutno postoje tri nivoa G-Sync tehnologije:
| G-Sync | Omogućava igranje bez cepanja ekrana u standardnoj definiciji. |
| G-Sync Ultimate | Dizajniran za upotrebu sa HDR-om do 1000 nita osvetljenosti. |
| G-Sync Compatible | Ekrani koji nemaju predviđeni čip, ali rade sa standardnim G-Sync-om. |
FreeSync je AMD ekvivalentna tehnologija i radi sa AMD Radeon linijom GPU-ova. Takođe postoje tri nivoa FreeSync tehnologije:
| FreeSync | Uklanja cepanje ekrana. |
| FreeSync Premium | Uključuje kompenzaciju niske brzine frejmova. Zahteva ekran od 120 Hz pri 1080p rezoluciji ili boljoj. |
| FreeSync Premium Pro | Dodaje podršku za HDR sadržaj do 400 nita. |
Mnogi televizori koji podržavaju G-Sync će takođe raditi sa FreeSync-om (i obrnuto). Trenutno, mali broj televizora izričito podržava G-Sync, naročito LG flagship OLED linija. FreeSync je jeftiniji za implementaciju jer ne zahteva dodatni hardver, pa se češće nalazi na pristupačnijim ekranima.
S obzirom da AMD proizvodi GPU-ove u Xbox Series X/S i PlayStation 5 konzolama, podrška za FreeSync bi mogla biti važnija za igrače na konzolama ove generacije. Microsoft je potvrdio podršku za FreeSync Premium Pro za dolazeću Seriju X (pored HDMI VRR), ali nije jasno šta koristi Sony.
Razmislite gde ćete igrati
Trenutno postoje dva glavna tipa panela na tržištu: LCD sa LED osvetljenjem (uključujući QLED) i OLED sa samoosvetljavajućim ekranom. LCD paneli mogu postati svetliji od OLED-a, s obzirom na to da je OLED samoosvetljujuća organska tehnologija koja je podložnija trajnom zadržavanju slike pri visokoj osvetljenosti.
Ukoliko igrate u veoma osvetljenoj prostoriji, OLED možda neće biti dovoljno svetao. Većina OLED panela ima takozvano automatsko ograničenje osvetljenosti (ABL), koje smanjuje ukupnu osvetljenost ekrana u dobro osvetljenim scenama. LCD paneli nisu podložni ovome i mogu postati mnogo svetliji.
Ukoliko igrate uglavnom tokom dana u prostoriji punoj prozora sa puno ambijentalnog svetla, LCD bi mogao biti bolji izbor. Međutim, u prostoriji sa kontrolisanim svetlom tokom noći, OLED će vam pružiti najbolji kvalitet slike.
Generalno, OLED ekrani pružaju odličan kvalitet slike zahvaljujući beskonačnom kontrastu. QLED modeli (LCD sa LED osvetljenjem i kvantnim tačkama) imaju veći raspon boja, što znači da mogu da prikažu više boja i da postanu svetliji. Na vama je da odlučite koji od ova dva tipa panela više odgovara vašem budžetu i okruženju za igranje.
OLED Burn-in
OLED paneli su podložni trajnom zadržavanju slike, poznatijem kao „burn-in“. Ovo se dešava usled statičnog sadržaja, kao što su semafori ili logotipi televizijskih kanala, koji su prikazani na ekranu tokom dužeg vremenskog perioda. Kod gejmera, ovo se takođe odnosi na HUD elemente, kao što su health barovi i mini mape.
Za većinu korisnika, ovo neće predstavljati problem. Ukoliko menjate sadržaj koji gledate i ne forsirate panel, verovatno nećete imati problema sa burn-inom. Takođe, ukoliko igrate različite igre, problem neće biti značajan.
Problem mogu imati igrači koji igraju istu igru mesecima, naročito ukoliko igra ima mnogo HUD elemenata. Jedan od načina da smanjite rizik od burn-ina jeste da omogućite transparentnost HUD-a ili ga u potpunosti isključite. Naravno, to nije uvek moguće ili poželjno.
Mnogi OLED televizori sada uključuju mere za smanjenje burn-ina, kao što je LG-jeva funkcija zatamnjivanja logo-a, koja zatamljuje ekran kada se statičan sadržaj prikazuje dva minuta ili duže. Ovo bi trebalo da pomogne u sprečavanju burn-ina.
Za PC gejmere koji koriste TV kao monitor (sa trakom zadataka i ikonama na radnoj površini), OLED verovatno nije najbolji izbor. Bilo koji statičan prikaz predstavlja rizik od burn-ina. Ukoliko ne koristite ekran isključivo za igranje ili gledanje filmova, trebalo bi da razmislite o vrhunskom LCD panelu.
Nije svaki burn-in primetan tokom svakodnevne upotrebe. Mnogi korisnici ga primete tek kada pokrenu testove, uključujući i slajdove u boji. Nažalost, većina garancija, naročito od strane proizvođača, ne pokriva burn-in. Ukoliko ste zabrinuti, a ipak želite OLED, razmislite o produženoj garanciji koja eksplicitno pokriva ovaj problem.
HDR, HDR Gaming Interest Group i Dolby Vision
HDR igranje će uskoro postati standard dolaskom PlayStation 5 i Xbox Series X/S konzola. S obzirom da obe platforme podržavaju HDR u nekom obliku, trebalo bi da proverite da li je vaš novi televizor bar kompatibilan sa HDR10 standardom, kako biste dobili bogatije i detaljnije slike.
HDR Gaming Interest Group (HGiG) je formirana u pokušaju da se standardizuje HDR igranje kroz HGiG format. Igre moraju biti sertifikovane za HGiG podršku. Očekuje se da će ovaj format postati popularan sa dolaskom igara nove generacije, pa je poželjno potražiti HDR televizor sa HGiG podrškom.
Xbox Series X i S će takođe imati podršku za Dolby Vision HDR format. Za razliku od HDR10, koji koristi statične metapodatke, Dolby Vision koristi dinamičke metapodatke od scene do scene. Trenutno, sadržaj obrađen u Dolby Vision formatu može dostići maksimalnu osvetljenost do 4.000 nita, iako nijedan komercijalni ekran ne može još da dostigne te nivoe.
Da biste koristili Dolby Vision na vašem novom Xbox-u, neophodno je da televizor podržava ovaj format. Proizvođači kao što su LG, Vizio, Hisense i TCL nude televizore sa podrškom za Dolby Vision. Samsung se, međutim, odlučio za podršku HDR10+ standardu. Ipak, ako planirate da kupite Xbox nove generacije, imajte na umu da će i igre morati da podržavaju ovu funkciju.
Nova generacija igara
Za mnoge od nas, ova godina je bila turbulentna, pa je dolazak novih konzola i grafičkih kartica još uzbudljiviji nego inače. Takođe, ovo je dobar period za nadogradnju televizora, naročito ako ste do sada odlagali kupovinu 4K televizora.
Cena LG OLED televizora je značajno pala u poslednjih nekoliko godina. Quantum Dot tehnologija se sada može naći u LCD televizorima od 700 dolara, što znači da možete imati svetlu i živopisnu sliku bez trošenja hiljada dolara.
Uskoro se očekuje još više sniženja cena, panela sa 120 Hz, mini-LED televizora i široko usvajanje HDMI 2.1 standarda.