Приликом куповине новог рачунара, надоградње графичке картице или замене складишног простора, често се сусрећемо са термином „мерила“. Међутим, поставља се питање колико су та мерила перформанси заиста релевантна у свакодневном коришћењу?
Шта су заправо бенчмаркови?
Бенчмарк представља низ тестова који су дизајнирани да максимално оптерете систем или компоненту, како би се утврдиле њихове могућности. Код графичких картица, ово обично подразумева захтевне графичке сцене из видео игара, или сцене које симулирају оне из игара. Ова последња врста тестова назива се синтетички бенчмарк. Постоји доста таквих тестова, као што су Unigine Heaven, 3DMark, и PassMark.
Када је реч о процесорима (CPU), бенчмаркови мере брзину и ефикасност обраде инструкција. С обзиром на разноликост операција које рачунар може да изврши, различити процесори показују боље резултате у одређеним задацима. Неки процесори су ефикаснији у покретању софтвера за продуктивност, док су други специјализовани за 3D рендеровање, итд.
Постоје стандардизовани пакети за тестирање процесора, попут PCMark 10, који подвргава рачунар разним тестовима. На пример, тестира се како систем рукује табелама, уређивањем фотографија, видео позивима, физичким прорачунима за игре и прегледањем интернета. Још један популаран алат за тестирање процесорске снаге при обради видеа је Cinebench.
Бенчмаркови за процесоре могу такође укључивати реалне сценарије, попут компресије велике фасцикле у ZIP архиву или учитавања апликације са великим фајлом.
На крају, тестирање SSD-ова и тврдих дискова своди се на мерење брзине читања и писања података. Ово се најчешће ради помоћу бенчмарк програма који изводе секвенцијалне и насумичне тестове читања и писања.
Секвенцијално читање и писање подразумева рад са великим блоковима података са суседних локација на диску, док насумично читање и писање укључује рад са подацима који нису узастопни. Такође, постоје тестови са великим фајловима (око 50 GB) који оптерећују унутрашњу кеш меморију диска, што може довести до успоравања приступа подацима.
Контекст је кључан
При анализи резултата бенчмаркова, мора се узети у обзир контекст. То подразумева поређење перформанси једног процесора или графичке картице са другим, као и услове под којима су тестови спроведени.
Уобичајени фактори који утичу на перформансе су количина RAM-а, систем хлађења процесора и графичке картице, као и ефикасност кућишта у протоку ваздуха. Топлота има велики утицај на рад рачунара, јер се перформансе компоненти смањују при повећању температуре, што је механизам заштите.
Ово је пожељно, јер не желимо да компоненте раде максимално док се не истопе или оштете унутрашње делове.
Температура просторије такође може утицати на перформансе. Рачунари за игре најбоље раде у просторијама чија је температура око 22 степена Целзијуса. У топлијим просторијама теже је одржати рачунар хладним.
Ово су основни фактори који се тичу хардвера. Међутим, сваки бенчмарк захтева референтни контекст за разумевање резултата.
Бенчмаркови за графичке картице
AMD Radeon RX 5700 XT графичка картица.
Играчи углавном траже графичке картице које могу да постигну 60 кадрова у секунди (FPS). То се сматра „златном зоном“ где игре раде глатко, а графика изгледа одлично. Све испод тога може довести до трзања, ниске резолуције и лошег играчког искуства.
При оцени перформанси графичке картице, кључне су резолуција и графичка подешавања. Графичка картица може лоше радити у 4K резолуцији, али може блистати у 1080p. Стога је неопходно обратити пажњу на резолуцију приликом анализе бенчмаркова.
Када су у питању графичка подешавања у играма, постоје четири основне претпоставке: Ултра, Високо, Средње и Ниско. Постоји могућност и ручног подешавања графичких параметара, али четири претходно наведене категорије су аутоматска подешавања која се примењују у зависности од могућности система. Већина рецензија користи Ултра подешавање за бенчмарк, осим ако другачије није наведено.
Идеална графичка картица би требало да постигне 70+ FPS-а у 4K резолуцији са Ултра подешавањима у графички захтевним ААА играма. Међутим, картице са таквим перформансама обично су веома скупе.
Купци са ограниченим буџетом требало би да размотре однос перформанси и цене. Ово ће варирати у зависности од личних преференција и буџета.
При читању рецензија, битно је обратити пажњу на то које су игре или синтетички тестови коришћени. Синтетички тестови су корисни за поређење графичких картица, јер је тест конзистентан на различитим системима. Међутим, синтетички бенчмаркови не дају нужну реалну слику перформанси у актуелним видео играма или онога што се може очекивати у стварним условима играња.
Интегрисани бенчмаркови у видео играма такође нису савршена алтернатива. Многе игре (не све) имају уграђене бенчмаркове. Међутим, неки од њих нису поуздани јер нису покренути, нити одражавају типичан начин играња.
Други бенчмаркови су бољи јер користе сцене које се често виде у играма. Без покушаја и грешака, тешко је утврдити који су бенчмаркови у игри идеални, а који нису.
Осим тога, један тест за игру није довољан за објективну оцену квалитета картице. Неопходно је користити више бенчмаркова да би се добила потпуна слика о перформансама које се могу очекивати.
Узмимо за пример реалну ситуацију. Према недавним рецензијама, Nvidia 2080Ti графичка картица постиже 150-160 кадрова у секунди у игри Middle-earth: Shadow of War у 1080p резолуцији са Ултра подешавањима. Ово указује на то да је 2080 Ti одлична графичка картица за ову врсту игара. Међутим, не значи да ће свака игра достићи ту брзину кадрова.
На пример, према неким рецензијама, 2080Ti не прелази 90 FPS у захтевнијој игри Ghost Recon Wildlands са истим подешавањима резолуције и графике.
Праћење резултата у различитим играма даће вам свеобухватнији увид у перформансе графичке картице пре него што је уградите у систем.
Бенчмаркови за процесоре и складишне уређаје
Бенчмаркови за процесоре су важни, али највише смисла имају када се упореде са другим процесорима. За разлику од графичких картица, не постоји „златна зона“ за перформансе процесора.
Процесори су радни коњи који обављају разне задатке, од играња игара и обраде фотографија, до анализе обимних табела и покретања великих апликација. При анализи бенчмаркова за процесоре, поредите их са перформансама других процесора.
Ако процесор који намеравате да користите за посао не ради добро у продуктивним апликацијама, његове перформансе у играма нису пресудне. При избору процесора, поредите их у односу на намену коришћења рачунара.
Исто важи и за складишне уређаје. Анализирајте брзине читања и писања, а затим их упоредите са другим дисковима у истој рецензији. Обратите посебну пажњу на тестове преноса великих фајлова, посебно ако често премештате фотографије и видео записе са спољних уређаја на рачунар.
Важно је напоменути да бенчмаркови у рецензијама обично користе фабричка подешавања, а не оверклокована. Оверклоковањем процесора или графичке картице можете постићи боље перформансе. Међутим, побољшања зависе од различитих фактора, чак и од индивидуалног квалитета производње компоненте коју желите да оверклокујете.
Ако, на пример, набавите процесор који се веома добро оверклокује, обично се каже да сте „победили на силиконској лутрији“. То је зато што је откључан потенцијал процесора са истим бројем модела, који други процесор можда нема.
Користан водич
Бенчмаркови могу бити корисни за разумевање перформанси рачунарских компоненти, али је контекст кључан. Упоредите компоненте и анализирајте широк спектар пажљиво осмишљених тестова.
Ако увек имате на уму намену коришћења рачунара, можете добити добру представу о перформансама које можете очекивати када уградите нове компоненте.