Топ 10 најгорих оперативних система

Важно је ово разумети пре него што наставимо даље. Баш као што посећујемо салон да бисмо модификовали свој изглед и постали тренди. Слично томе, потребно је да обликујете хардверске могућности ваших личних рачунара. Морате бити свесни најбољих оперативних система доступних за употребу данас. Али, требало би да се задржите и на најгорим оперативним системима да бисте се спасили од спорих или оштећених рачунара. Доносимо вам листу најбољих неуспешних оперативних система у овом чланку.

Преглед садржаја

Топ 10 најгорих оперативних система

Уопштено скраћено као ОС, оперативни систем управља системским подацима и делује као интерфејс између хардвера и софтвера рачунара. Једноставно речено, он делује као медиј комуникације за особу која управља рачунаром и самом машином. Оперативни системи се могу класификовати на:

Оперативни системи за рачунаре опште намене
Мобилни оперативни системи у реалном времену.

Хајде да разговарамо о 10 најгорих оперативних система свих времена појединачно.

1. МС-ДОС 4.0

Власнички производ компаније Мицрософт развијен 1986. године, пуштен је на тржиште 1988. године. У поређењу са ранијим верзијама, означен је као покварено јаје из Мицрософт корпе из разлога наведених у наставку:

Само би престао да ради у средини, ниоткуда.
Није могао обављати више задатака; тако да би покренуо само један програм у исто време
Због своје немогућности да обавља више задатака, није био погодан за апликације на радним станицама
Овај ОС је веома зависио од корисника. Стога се не може користити у случају да је корисник заборавио његове команде.
Новим корисницима је било тешко запамтити све команде. То их је натерало да се удаље од овог софтвера.
Имао је потешкоћа у приступу било којој РАМ меморији са више од 640 МБ простора за складиштење.
Није прихватио команду аутоматског захтева за прекидом (ИРК). Дакле, корисник није могао да покрене ниједан нови програм док је програм који је већ покренут ставио на чекање.

2. Виндовс МЕ

Виндовс МЕ или миленијумско издање Виндовс-а је био власнички софтвер компаније Мицрософт који је лансиран у септембру 2000. Имао је следеће недостатке:

Пошто је био пун грешака, постао је веома нестабилан систем.
Функције попут Систем Ресторе & Програм Инсталлатион биле су потпуна катастрофа јер су поново инсталирале већ избрисане вирусе на рачунар.
То га је учинило веома спорим, несигурним и нестабилним системом.
Системски параметри неких уређаја нису подржавали унапред инсталирани хардвер.
Много пута, померање миша након повратка на посао после малих пауза, доводи до пада Виндовс МЕ.
Други разлог је био тај што је његова употреба била ограничена само на кућне кориснике.
Овај ОС није био доступан на отвореном тржишту.
Недостатак безбедносних ажурирања био је још један велики проблем са овим софтвером.
Покушавајући да функционише као оба, 16-битни и 32-битни ОС донели су више хаоса у његовом раду уместо да га побољшају.
Главни разлог његовог неуспеха било је повлачење подршке од стране самог Мајкрософта.
Лансирање Виндовс КСП-а, само годину дана од објављивања овог софтвера, показало се као фаталан ударац.

3. Виндовс Виста

Виндовс Виста је објављен у новембру 2006. године, након што је изашао Виндовс КСП, његов моћни претходник. Очигледно је морао да се мучи да би стекао име на тржишту. Нажалост, није могао да изгради своју репутацију и означен је као међу десет најгорих оперативних система свих времена. Ево зашто:

Овај софтвер је био склон надимању, односно успоравању програма.
Такође је заузимао већи меморијски простор због бројних унапред инсталираних програма и додавања нежељених нових функција постојећим програмима. Ово је познато као софтверско пузање.
Такво пузање софтвера чинило је збуњујућим и понекад тешким коришћењем овог неуспелог оперативног система.
Постојала је лоша компатибилност између хардвера и софтвера. На пример, Виндовс 7 није компатибилан са оперативним системом Виндовс Виста. Дакле, обично се оба не могу користити истовремено, на истом рачунару, због различитих хардверских захтева. Због тога су Виндовс Виста захтевали само рачунаре компатибилне са Виста-ом.
Из безбедносних разлога, дозволио је само инсталацију потписаних драјвера. То је значило да би програмер софтвера морао да добије сертификат Аутхентицоде од Мицрософта. Ова сертификација је била веома скупа и недостижна за мање програмере без бренда.
Цене су биле још један проблем са овим софтвером јер је био веома скуп за већину људи.
Овај ОС није дозвољавао одређене програме као што је Андроид Пацкаге Кит за инсталацију мобилних апликација, мобилних игара, Аеро инжењеринг, верзије Виндовс филмских стваралаца итд.
Лош маркетинг овог оперативног система постао је још један узрок његовог лошег рангирања.

4. Виндовс 8/8.1

Са идејом да се унесу велике промене у кориснички интерфејс, овај софтвер је лансиран 2012. године. Мицрософт је схватио да људи више не раде на једном уређају, тј. на персоналном рачунару; уместо тога, користили су различите уређаје као што су лаптопови, таблети, телефони, итд. Стога је Виндовс 8 уведен да задовољи захтеве више уређаја. Није успео да постигне свој циљ јер:

Укидање дугмета за покретање била је крајње збуњујућа карактеристика ове верзије.
Није одговарало потребама кућног рачунара јер су корисници постајали све више збуњени и фрустрирани него опуштени.
Онемогућио је покретање тј. процес покретања рачунара или десктопа. Уместо тога, омогућио је покретање почетног екрана, остављајући кориснике поново збуњеним.
На крају, Мицрософт је морао да врати дугме Старт на радну површину како би избегао сва непожељна комешања.
Већина апликација у овом ОС-у није могла да ради на више платформи и била је функционална само у оперативном систему Виндовс 8.
Требало је потражити икону за претрагу, да бисте покренули било какву претрагу на свом рачунару.
Ова функција је могла лако да се постави на радну површину и ова невоља је могла да се избегне, уопште.
Виндовс 8 је захтевао обуку запослених у компанији за коришћење овог софтвера у организацији. Ово је резултирало не само нежељеним трошковима обуке већ и губитком продуктивности запослених. Било је потребно више времена, труда и новца да се нетехнички корисници упознају са овим софтвером, што је донело више штете него користи за поменуту организацију.
Надоградња на овај систем подразумевала је промену драјвера на периферним уређајима прикљученим на рачунар. Дакле, сви уређаји као што су штампачи, микрофони, звучници, камере, итд. захтевали су нове драјвере, што је повећавало трошкове система, чак и више.
Да бисте позвали удаљеног звучника користећи Виндовс 8 лаптоп, даљински микрофон је захтевао промену компатибилног драјвера. Ово је често чинило коришћење удаљених састанака неизводљивим.
Ситуација са синдромом подељеног мозга настала је у канцеларији која користи Виндовс 8 системе. То може довести до оштећења или недоследности података.
Виндовс 8 је резултирао недостатком ефикасне размене информација међу различитим запосленима у организацији и разним корисницима широм света.

Имајући у виду горе наведене недостатке, Мицрософт је објавио Виндовс 8.1 у октобру 2013, годину дана након објављивања Виндовс 8. Виндов 8.1 је поправио постојеће недостатке тако што је превазишао недоследности у Виндовс 8 и омогућио корисницима ефикасније функционисање. Иако се и од тога брзо одустало у корист Виндовс 10.

5. Прозор 1.01

То је Мицрософт затвореног кода, графички кориснички интерфејс, а не комерцијални софтвер за ДОС интерфејс командне линије. Иако је најављено да ће бити објављен у новембру 1983. године, коначно је објављен као додатна верзија МС-ДОС-а у новембру 1985. Уврштен је на листу 10 најгорих оперативних система свих времена из следећих разлога:

Његов лоше дизајниран кориснички интерфејс није могао да задовољи специфичне потребе потрошача.
Његов изненадни колапс усред програма који је покренут показао је његову лошу изводљивост. Ово је само долило уље на ватру.
Кашњење увођења овог система од две године додатно је изазвало његов пад.
Доступност далеко супериорнијег Мац 2.1 ОС-а који је укључивао АпплеТалк умрежавање, ПостСцрипт штампање са ласерским штампачем и софистицирани хијерархијски систем датотека заснован на ПЦ-у надјачала је његове карактеристике. Сходно томе, Мицрософт није могао да изазове велико интересовање корисника за Виндовс 8 у време његовог лансирања.
Његов нагласак на коришћењу уноса мишем за контролу корисничког интерфејса у то време није био широко распрострањен. То је било изван разумевања корисника и стога није могло да прикупи базу обожавалаца.
Његова усклађеност која није И2К у комбинацији са нижим хардверским спецификацијама резултирала је проблемима у перформансама.
Његова ограничена доступност ресурса није могла да изазове жељено интересовање и/или импресионира нове кориснике Виндовс-а.

6. Цорел Линук

Од три главна ОС за рачунаре, односно Виндовс, Мац и Линук, о Линуку се најмање говори о оперативном систему отвореног кода који није успео. Линук је креирао Дебиан и изашао је на отворено тржиште у новембру 1999. Хватало се да коначно заустави монопол Мицрософта, али је несрећно пропао јер:

Његово касно издање и постојећа доступност других оперативних система као што су Мицрософт Виндовс 98, Виндовс 2000 и Аппле Мац ОС 9, нису му помогли да стекне популарност.
За разлику од Виндовс-а и Мац-а, који су имали много одређених верзија, Цорел Линук није имао стандардно издање. Са стотинама издања које су развили корисници који лебде на тржишту, постало је веома изазовно изабрати најбоље. Ова конфузија је одвратила нове кориснике да га прихвате.
Процес инсталације овог ОС-а био је веома тежак, што је инсталацију нових програмских датотека од стране нових корисника учинило маратоном.
У већини случајева, инсталација овог софтвера није успела због инхерентних грешака у софтверу.
Често се срушио након почетног поновног покретања инсталационих датотека.
Цорел Линук менаџер датотека није омогућио лак приступ својим драјверима и требало је много времена за учитавање датотека. Ово је отежавало отпремање/преузимање датотека на мрежи, што је додатно обесхрабрило нове кориснике да га изаберу.
Било је потешкоћа у добијању техничке подршке у проналажењу рачунарских техничара који су добро упућени у Линук, када је то било потребно.
Пошто је већина људи навикла на Виндовс и Мац, било је потребно више труда и шира база знања да би се користио овај неуспели оперативни систем. То је било прилично изазовно за нове кориснике и одвраћало их је од тога.
Упркос касном издању, Цорел Линук је графички био далеко испред свог времена. Многи људи нису могли да разумеју или повежу, што чини повлачење из тога лакшом опцијом.

7. Јава ОС

Ова замисао компаније Сун Мицросистемс је развијена уз помоћ ИБМ рачунара и пуштена је у јавност 1996. Нажалост, није узела маха како се очекивало, упркос огромној подршци ИБМ рачунара. Главни разлози који су одговорни за његов неуспех су наведени у наставку:

Његов учинак није био на нивоу конкуренције. Сматрало се да је драстично спорији од софтвера написаног на другим програмским језицима као што су Ц, Ц++, итд.
Оперативни систем Јава је написан на Јави, која је била један од најтежих програмских језика у поређењу са једноставнијим Ц, Ц++ језицима. Људи увек преферирају лакшу опцију, што је довело до тога да се корисници дистанцирају од Јаве.
Јава оперативни систем је трошио већи меморијски простор у поређењу са другим ОС јер је дизајниран да ради на Јава мрежним машинама и уграђеним системима.
Због спорих перформанси и велике потребе за меморијом, потребан хардвер је био сложенији. Ово је резултирало већим трошковима хардвера што га чини скупљим.
Није пружао резервну могућност. Дакле, није било могуће повратити податке изгубљене због квара хардвера или софтвера.
Слично томе, не можете опоравити претходно ускладиштене податке у случају напада злонамерног вируса или малвера, оштећења података или случајног брисања података.
Јава оперативном систему је недостајао добар ГУИ и више пута се замрзавао.

8. Симбиан

Симбиан оперативни систем који је лансирала Нокиа је настао 1997. године. Дизајниран је као мобилни оперативни и рачунарски систем за паметне телефоне. Осетио је своје присуство и стекао популарност током лансирања софтверске платформе Нокиа С60 2002. Али систем је имао много грешака, што га је сврстало на листу десет најгорих оперативних система свих времена. Хајде да погледамо неколико:

На овај неуспели оперативни систем лако су утицале грешке и вируси.
Био је веома склон грешкама.
Подразумевани претраживач који је обезбеђен уз Симбиан ОС био је веома лош у смислу тржишног одзива и није могао да издржи конкуренцију са Аппле иОС-ом у 2007. и Андроид-ом следеће године.
Никада не би могао да исправи недостатке или побољша свој кориснички интерфејс. Пресликавао је кориснички интерфејс Аппле-а и Андроид-а, његових конкурената.
Нокиа није учинила да се осети своје присуство нити да тражи нове апликације за свој пропали оперативни систем како би побољшала свој тржишни отисак.
Симбиан ОС је открио да је било тешко да учита веб странице са омогућеним ВАП-ом. ВАП или Вирелесс Апплицатион Протоцол је уговор који омогућава тренутно повезивање између бежичних уређаја као што су мобилни телефони и интернет.
Овај софтвер није био компатибилан са различитим верзијама Симбиан оперативног система, што је довело до даљег смањења његове популарности међу корисницима.

9. ИТС

Некомпатибилни систем дељења времена или ИТС оперативни систем био је производ касних 1960-их. Написан је на ДЕЦ ПДП-6 и ПДП-10 асемблерским језицима са сваким фајлом ускладиштеним у свом назначеном директоријуму. Овај неуспели оперативни систем подржавао је једно име датотеке од шест знакова у једном именику по директоријуму. Није могао да издржи тест времена и тако је био рангиран међу десет најгорих оперативних система свих времена из разлога наведених у наставку:

ИТС-у није била потребна лозинка за пријављивање, што је довело до слабљења безбедности система. Свако се може пријавити на ваше интерактивне сесије.
Корисници су најбоље искористили системске недостатке и користили команде за рушење да сруше систем, намерно да изазову сметње и сметње.
Приватност коришћења је такође била угрожена јер је свако могао да уређује ваше датотеке, онлајн документе, па чак и изворни код.
Користећи команду под називом ОС или Оут Спи, свако је могао да види које се активности одвијају на другим корисничким терминалима на истој мрежи.
Корисник може послати тренутну поруку било коме, без обзира да ли га познаје или не.
Лакоћа приступа, са или без налога за госте, је била дозвољена. Тако је свако могао да уђе као туриста и активно се придружи сесији. Ово не само да је подстакло већ и подстакло хакерску културу.
Успон и популарност УНИКС-а, вишекорисничког, вишенаменског и стабилнијег оперативног система, временом је стекао популарност у односу на овај систем. Постао је боља и безбеднија веза између рачунара и његових корисника, што их је натерало да се удаље од ИТС-а.

10. Линдовс

Линдовс Инц. је 2001. године покушао да споји и створи мешавину или хибридну верзију Линук-а и Виндовс-а, назвавши је Линдовс. У свом покушају да преузму Мицрософт тржиште и одвуку његове купце, његови програмери су дошли на ову бриљантну идеју да комбинују УКС Виндовс-а и могућности отвореног кода Дебиан Линук-а. Они су неуспели у свом покушају из разлога који су детаљно наведени у наставку:

Овај систем је био непотребно компликован и тежак за коришћење од стране просечног корисника рачунара.
Лако су га погодиле грешке и вируси.
Већина апликација није радила на овој платформи.
Апликације су захтевале коришћење ВИНЕ софтвера и биле су смешно споре у раду.
Иако се за Ред Хат Линук 8 (РХ 8) тврдило да је бесплатан софтвер, имао је високе скривене трошкове подршке, чак и за неку основну подршку.
Линдовс је изгледао веома неспретно и није имао много тога да прича или пише.
Ако заиста желите да покренете Виндовс апликације на Линук-у, боље је да набавите ЦодеВеаверс ‘ЦроссОвер’ Линук апликацију као алтернативу.

Штавише, због кршења ауторских права са својим именом, Линдовс је морао кроз разне тужбе. Мицрософт је морао да плати велику надокнаду, а затим је одлучио да га користи под новим именом Линспире.

***

Лично, поред наведених, било је још неколико пропалих оперативних система попут ГНУ Херд и СЦО Опен Десктоп који нису много заостајали на листи најгорих оперативних система свих времена. Ова листа није коначна, али би за сада морала бити довољна. Јавите нам о чему следеће желите да научите.

Како да увезете ЛинкедИн контакте док ваша е-пошта остане приватна