Prvobitna igra „Uklata Kuća“ debitovala je davne 1982. godine za Atari 2600. Ta konzola je posedovala procesorsku snagu daleko ispod današnjih standarda, čak i za prikazivanje obične tačke na kraju rečenice. Igra je u to vreme bila razumljivo ograničena tehnički, ali i pored toga, jedinstvena po svom konceptu. Igrač je upravljao parom lebdećih očiju koje su se kretale kroz ukletu kuću u potrazi za delovima urne. Nakon ponovnog izdanja 2010. godine za konzole, koje nije izazvalo oduševljenje, igra se sada vraća, preoblikovana za mobilne platforme. „Haunted House“ je sada dostupna za iOS. Hajde da vidimo da li je ova verzija uspela da oživi duh originala.
Gameplay
Za razliku od originalnog Atari naslova ili reizdanja iz 2010. godine, ova verzija „Haunted House“ je beskrajna 2D igra sa bočnim skrolovanjem. Upravljate svojim likom tako što prevlačite i tapkate po ekranu kako biste ga održali u pokretu. Igra predstavlja brzu kombinaciju mehanike Temple Run-a, Fruit Ninja-e i Limbo-a. Iskreno, iskustvo na iPad-u nije najsrećnije rešenje, s obzirom na to da vam pažnju konstantno odvraćaju različiti elementi ekrana sa kojima morate interagovati kako biste sačuvali lik. To je čini prilično izazovnom. Prelazak sa konzole na iOS platformu prilično dobro funkcioniše u formatu beskrajne trkačke igre sa svim „freemium“ funkcijama koje uz to idu. Vodič kroz igru možete isključiti u opcijama, ali ga možete i jednostavno prevlačiti po ekranu. U pitanju je set instrukcija na ekranu koje možete brzo pročitati i shvatiti. Dodirujte, prevlačite i klizite dok vaš lik trči. S obzirom na ime i poreklo igre, elementi „ukletosti“ nisu preterano zastrašujući, iako služe za stvaranje atmosfere. Možete kupovati nadogradnje i pojačanja sa valutom koju zaradite, a takođe možete koristiti i zdravstvene trake kako biste nastavili igru tamo gde ste stali, u slučaju da poginete, što će se često dešavati na početku.
Grafika
Prva stvar koju smo primetili jeste da igra nije dobila „obavezan“ 16-bitni tretman, verovatno zato što već poseduje dovoljno „retro“ šarma. Umetnički stil je tipičan za 2D igre sa bočnim skrolovanjem, sa prepoznatljivim elementima iz igara kao što su Limbo i Vector. Animacije i tranzicije nisu baš „na visokom nivou“, možete prevlačiti koliko god želite, ali će se elementi pojavljivati sami od sebe, gotovo nasumično. Sve u svemu, vizuelni dojam je dobar, uz izuzetak nekoliko oblasti kojima nedostaje finoća. Najzanimljivije je to što su zadržali enigmu „samo za oči“ iz originalne igre, kao znak pažnje posvećenim fanovima.
Zvuk
Nema iznenađenja, ambijentalni zvuci, muzika i zvučni efekti ponašaju se tačno onako kako biste očekivali od igre na pametnom telefonu. Nema ništa spektakularno, ali nije ni loše.
Zaključak
Ova igra je jedna od onih u kojoj možete uživati ako ste ljubitelj žanra, ali je vrlo verovatno da, da ovo nije „reimagining“ Atari klasika, igra ne bi privukla toliku pažnju.