Вреле теме и контроверзне изјаве су свуда на интернету. Можда сте набасали на израз „врућа изјава“, али шта он заправо представља? Како је настао и како се користи у комуникацији?
Шта је то „врућа изјава“?
Врућа изјава је мишљење које се сматра неконвенционалним и изазива контроверзе. Често се такве изјаве намерно објављују или изговарају у јавности управо због њихове провокативне природе.
На интернету, а понекад и у стварном животу, људи намерно истичу да је оно што ће рећи „врућа изјава“. На пример, неко може написати: „Врућа изјава: пси не би требало да буду дозвољени као кућни љубимци“.
То је попут увода „по мом мишљењу“, само што је наглашеније. Најављивање „вруће изјаве“ омогућава људима да размотре да ли желе да се упусте у дискусију о томе, или да је једноставно игноришу, или је чак схвате као шалу.
Наравно, већина људи износи своје вруће изјаве без најаве. То може бити свесно, када на пример пријатељ објави нешто контроверзно на друштвеним мрежама. Или несвесно, када пријатељ изнесе мишљење не схватајући да је оно неосновано или неприкладно за друштво.
Реакције на вруће изјаве често су гнев, шок или неверица. Зато неки људи намерно објављују провокативне изјаве, само да би узнемирили друге. Међутим, људи уче да реагују на овакве изјаве фразама попут „вау, то је врућа тема“. То смањује тензију и претвара спорно мишљење у мање претеће, мада га понекад може претворити и у спектакл.
Порекло термина „врућа изјава“
Информације се данас шире интернетом у реалном времену. Вести се преносе брзо и слободно преко друштвених мрежа. Зато мањи медији могу парирати великим играчима, а новинари су приморани да раде изузетно брзо.
У таквим условима настао је термин „врућа изјава“. Он има нејасно порекло у спортском новинарству, али је постао популаран 2012. године, са појавом „тебовинга“. То је био мем где су се људи спуштали на једно колено, молећи се попут спортисте Тима Тебоуа.
Мем је настао на интернету и брзо се проширио међу спортским фановима. Пре него што су га приметили велики медији, привукао је много пажње на мањим веб сајтовима, попут BuzzFeeda.
Извештавање о Тебоу је очигледно било веома профитабилно, јер новинари нису престајали да причају о њему. Контроверзни чланци су привлачили велику пажњу, а појављивале су се и насловне стране попут „Музеј секса је дао Тиму Тебоу доживотно чланство”.
Већина ових текстова није имала везе са спортом, већ са мемовима. Искусни новинари то нису одобравали, па су те чланке почели називати „врућим изјавама“. Термин се проширио и на друге области новинарства, постајући генерални израз за „нешто што сматрам глупим“, а не само за контроверзне теме.
Временом, „врућа изјава“ је ушла у свакодневни говор, вероватно захваљујући новинарима на Твитеру. Почела је добијати прецизнију дефиницију (озбиљно непопуларно мишљење), а почела се користити за описивање било ког мишљења, а не само оних која се појављују у новинама.
(Ипак, старије значење „вруће изјаве“ из доба Тебоуа је остало у употреби, па је неки новинари користе да критикују чланке које сматрају неоснованим или глупим. Речници попут Merriam-Webster и даље наглашавају ово старије значење.)
Како изнети „врућу изјаву“?
Уметност изношења „врућих изјава“ је лако савладати: потребно вам је неко непопуларно мишљење (или добар смисао за хумор). Ако не волите салату са тестенином, можете написати на Фејсбуку или Твитеру: „салата са тестенином је ужасна“. То је пристојна „врућа изјава“ која може разбеснети неке људе.
Или, можете ублажити ствар тако што ћете најавити да ћете изнети „врућу изјаву“. Можете рећи: „врућа изјава: ранч дресинг је најгори зачин“ или „врућа изјава: патике су ружне“. На тај начин дајете људима до знања да се само шалите или да износите своје мишљење без намере да улазите у свађу.
Можете користити израз „врућа изјава“ и у живом разговору. Иако је обично најбоље игнорисати намерно провокативна мишљења (посебно на мрежи), ако кажете „ово је озбиљна врућа тема“, можете ублажити тензију у разговору. То је знак да не желите да се упустите у провокацију.