Promene u svetu rada: Analiza trendova zapošljavanja u 2023. godini
Pre pojave COVID-a, radni obrasci su se odlikovali prvenstveno radom u kancelariji, gde su tradicionalne poslovne zgrade bile glavno radno okruženje. Duga radna vremena, značajna putovanja do posla i ograničene mogućnosti za rad na daljinu bili su uobičajeni. Stabilnost posla je generalno bila postojana, a inicijative za dobrobit zaposlenih su bile u porastu.
Međutim, nakon pandemije COVID-19, došlo je do značajne transformacije u radnim navikama. Fleksibilnost i ravnoteža između poslovnog i privatnog života postale su ključne, što je dovelo do sve veće popularnosti rada na daljinu. Lični sastanci su zamenjeni virtuelnom komunikacijom uz pomoć platformi kao što su Zoom i Slack. Kompanije su počele da usvajaju hibridne modele rada, pružajući zaposlenima izbor između rada u kancelariji ili od kuće.
Tokom pandemije, sigurnost radnih mesta je postala manje izvesna, a mnogi su se suočili sa periodima neaktivnosti i otpuštanjima. Povećan je fokus na mentalno zdravlje i dobrobit zaposlenih, što je rezultiralo većim resursima i programima podrške.
Pored toga, gig ekonomija je doživela rast, jer je sve više ljudi biralo ugovorni i slobodni rad umesto standardnog zaposlenja. Ubrzana automatizacija i digitalizacija su promenile prirodu poslova, zahtevajući od radnika da se konstantno usavršavaju. Inicijative koje se bave strukturnim nejednakostima na radnom mestu, kao što su raznolikost, jednakost i inkluzija, su stekle na popularnosti.
Sve u svemu, post-COVID era je donela promene u kulturi rada, sa naglaskom na prilagodljivost, tehnologiju i dobrobit zaposlenih.
U nastavku su predstavljeni statistički podaci koji pokrivaju različite aspekte odnosa zaposlenih na radnom mestu:
Globalna stopa angažovanja zaposlenih
Nakon što je COVID-19 pogodio 2020. godine, kancelarije su morale da prebace svoj radni proces na rad od kuće (WFH). Digitalna infrastruktura nije bila toliko razvijena kao danas, 2023. godine, jer su razni softveri za e-kancelarije i alati za rad od kuće tek počeli da se pojavljuju na tržištu. Mnogi radnici su bili novi u ovakvom načinu rada, što je rezultiralo značajnim otuđivanjem zaposlenih od kompanija. Nedostatak direktnih interakcija je doveo do smanjenja stope angažovanja zaposlenih.
Prema izveštaju, angažovanost zaposlenih je ponovo porasla, dostigavši rekordnih 23%, nakon pada 2020. godine zbog pandemije. To pokazuje da se više zaposlenih oseća angažovano na svom poslu i da osećaju pripadnost svom timu, šefu i kompaniji. To ohrabruje globalni rast BDP-a i produktivnosti.
Stopa fluktuacije zaposlenih
Stopa prometa radne snage značajno varira između različitih sektora. HR profesionalci (14.5%) migriraju mnogo više od administrativnih radnika (7.8%). Prema statistikama za američke industrije, sa natprosečnim stopama fluktuacije zaposlenih, sektor profesionalnih usluga (IT i poslovno savetovanje) ima najveći procenat prometa od 13.4%, a slede tehnološki mediji i zabava.
Sa druge strane, stope prometa u državnim oblastima, građevinarstvu, nekretninama i sličnim sektorima su mnogo niže, čak i ispod prosečne cifre za sve industrije, koja iznosi 10.6%.
Jedan od glavnih razloga za ovu razliku je činjenica da zaposleni u državnom sektoru primaju veće plate. Prosečne nedeljne plate za građevinarstvo, proizvodnju i transport su $1350, $1250 i $950, respektivno. S druge strane, $500-600 je grub raspon za isplate osoblju u industriji zabave.
Razlika u platama između polova
Razlika u platama između muškaraca i žena je tema diskusije već decenijama. Statistika pokazuje da su 2022. godine radnice bile plaćene 82 centa u poređenju sa njihovim muškim kolegama koji su zarađivali dolar u Sjedinjenim Državama, što je praktično uporedivo sa situacijom početkom 2000-ih, kada su žene zarađivale 80 centi po dolaru koji su primali muškarci. Naravno, stopa smanjenja razlike u platama između polova je prilično spora.
Objašnjenje za ove niske plate se odnosi na roditeljstvo i njegove efekte na posvećenost poslu. Žena starosne grupe od 25 do 33 godine će posvetiti više radnih sati svojoj firmi u poređenju sa ženom istih godina koja je majka. Ovo, naravno, utiče na platni spisak.
S druge strane, očevi imaju tendenciju da rade duže od neoženjenih muškaraca. Povećanje porodičnih obaveza i troškova je jasan znak ove razlike. Dakle, roditeljstvo značajno doprinosi ovoj nejednakosti u platama između polova.
Alati kao što je analiza kompenzacija mogu pomoći u uvođenju realnosti u ovaj sistem, jer se vrednuje vrednost opisa posla, izjednačavajući uslove.
Zadovoljstvo poslom
Jedna od najvažnijih metrika koja je danas najviši prioritet je zadovoljstvo poslom. Sa velikim brojem karijera i mogućnosti, zaposleni traže radna mesta gde dobijaju maksimalno poštovanje, nagrade i beneficije za svoj rad. Slično tome, i kompanije prate ovaj aspekt kako bi izbegle gubitak talentovanih radnika.
Prema anketi, 67% zaposlenih u SAD uživa u radu sa svojim kolegama, dok se 62% savršeno slaže sa svojim menadžerima. Većina starijih i dobro plaćenih zaposlenih oseća dostojanstvo dok radi u kompaniji, a 44% se slaže da njihova kompanija pruža dovoljno mogućnosti.
Međutim, deo radnika sa nižim primanjima smatra da nisu dovoljno nagrađeni i kompenzirani. Tamnoputi i azijski građani SAD-a često doživljavaju diskriminaciju na radnom mestu, što rezultira manjim napredovanjem i povišicama.
Starosna struktura radne snage
Američku radnu snagu čini 35% milenijalaca, što je najbrojnija starosna grupa zaposlenih u kompanijama. Generacija X je druga po broju, sa 53 miliona radnika.
Generacija Z ima najmanji broj ljudi koji rade u kancelarijama, procenjuje se da ih ima oko 3 miliona.
Nekada dominantni bejbi-bum generacija polako opada, jer se sve više radnika iz ove kategorije penzioniše. Povoljne obrazovne mogućnosti i prilike za zapošljavanje privlače nove talente u Sjedinjene Države. Zbog velikog priliva imigranata, milenijalci imaju tendenciju da budu najbrojnija starosna grupa.
Prosečno radno vreme
Standardna radna nedelja u Sjedinjenim Državama, kao i u svakoj drugoj velikoj ekonomiji, traje od ponedeljka ujutru do petka uveče.
Sa ovog grafikona radnog vremena po mesecima, jasno možemo da pratimo radno vreme u određenom mesecu u periodu od 2021. do 2023. godine. U avgustu 2021. prosečna osoba je provela 34.6 sati radeći za svoju kompaniju u SAD. Slična cifra se ponavlja i za svaki mesec koji je usledio do avgusta 2023. godine.
Važno je napomenuti da radno vreme u velikoj meri zavisi od vrste posla. Fizički zahtevniji poslovi, kao što su rudarstvo ili rad u fabrici, zahtevaju radne smene od oko 45 sati nedeljno. Tokom jednog meseca, američka radna snaga radi ukupno oko 3.9 milijardi sati, prema Statista.
Beneficije za zaposlene
Kompenzacije poput zdravstvenog osiguranja za zaposlenog i njegovu porodicu su od izuzetne važnosti za svaku renomiranu organizaciju. Ukupno, blizu 70% poslodavaca obezbeđuje zdravstveno osiguranje za svoje radnike.
Grafikon ispod vizuelno predstavlja sve navedene statistike:
Severoistočni deo SAD ima najnižu stopu pristupa beneficijama za zaposlene. Skoro 74% zaposlenih u privatnoj industriji ima medicinske beneficije na Pacifiku. Zapad, srednji zapad i planinski region su najbliži Pacifiku, koji je jasan pobednik u ovom izveštaju.
Obuka i razvoj zaposlenih
Podrazumeva se da su programi učenja i razvoja koje razne kompanije organizuju za svoje zaposlene u porastu od 2010-ih. Svet se brzo menja, kao i tehnologije i menadžerske veštine.
Kako bi ostale relevantne i osigurale konkurentsku prednost, američke organizacije ulažu značajna sredstva u usavršavanje i prekvalifikaciju svoje radne snage. Zaposleni su pokretačka snaga svake institucije, tako da je briga za njihov rast apsolutno neophodna kroz obuku.
Investicije po zaposlenom u sektorima treninga i razvoja su evidentno u porastu. Prosečna cena je bila između 1200 i 1300 američkih dolara od 2013. godine. Zbog smanjenja troškova, 2020. godina je godina u kojoj je potrošeno najmanje novca u poređenju sa prethodnim godinama. Međutim, 2021. godine je došlo do ponovnog povećanja investicija.
Fleksibilni radni aranžmani
Od izbijanja pandemije 2020. godine, manje-više svaka tehnološka kompanija je prešla na rad od kuće. Toliko da su mnogi zaposleni počeli da zahtevaju poslove koji im omogućavaju da rade iz svog doma barem jednom nedeljno. U jednoj anketi sprovedenoj u SAD, skoro 58% ispitanika je izabralo opciju rada od kuće jedan dan u nedelji.
35% ispitanika je izabralo opciju koja im omogućava da obavljaju kancelarijski posao kod kuće tokom cele nedelje. Ne samo visoko obrazovani zaposleni, već i radnici u proizvodnim sektorima su počeli da zahtevaju rad od kuće. Od 92 miliona ljudi, 35% želi da radi kancelarijski posao kod kuće sa punim radnim vremenom, dok neki žele da to bude samo delimično.
Fleksibilan rad je očigledno veoma bitan za veliki broj zaposlenih u post-pandemijskoj eri, jer nastoji da bude rešenje za potrebu ravnoteže između posla i privatnog života.
Stopa nezaposlenosti
Kao što smo već videli, COVID-19 je ostavio svoj uticaj na nekoliko parametara. Stopa nezaposlenosti nije bila izuzetak. Masovna zatvaranja kompanija i kancelarija su rezultirala ogromnim porastom nezaposlenosti. Štaviše, organizacije su počele da otpuštaju veliki broj zaposlenih kako bi smanjile troškove. Ova stopa predstavlja ukupan broj radnika koji su trenutno nezaposleni i traže mogućnosti za zaposlenje.
Oštar skok na grafikonu iznad pokazuje koliko je ozbiljna bila stopa nezaposlenosti 2020. godine. Međutim, prema Statista, u 2021. i 2022. godini, stopa nezaposlenosti je pala na 5.77% u SAD. Podaci se prate od 2002. godine kako bi se omogućila bolja procena i jasnoća.
Trajanje traženja posla
Američki biro za statistiku rada je objavio grafikon koji pokazuje procenat nezaposlenih koji su nezaposleni 27 nedelja ili duže u odnosu na ukupan broj nezaposlenih.
U 2009, 2010. i 2011. godini, ovaj procenat je porastao na skoro 50% u Sjedinjenim Državama. Sličan skok je zabeležen i 2021. godine, što je verovatno posledica globalne recesije nakon pandemije. Od avgusta 2023. godine, ovaj procenat iznosi 20.3%.
Izgaranje zaposlenih
Izgaranje zaposlenih je stvarna pojava! Najčešća pretpostavka u vezi sa ovim je da je izgaranje posledica prevelikog obima posla i da dovodi do niskog morala zaposlenih. Ovo je očigledno glavni razlog, ali stvarni problem je duboko ukorenjen. Uslovi rada, tretman na radnom mestu i podrška menadžera – sve to utiče na mentalno zdravlje zaposlenih.
Ako se zaposleni dobro tretiraju, poštuju, priznaju i nagrađuju, oni se osećaju uključeno u organizaciju. Ovo, zauzvrat, uključuje dugme motivacije, pa se izgaranje jedva pojavljuje. U mnogim slučajevima, loše upravljanje na najvišem nivou administracije dovodi do domino efekta frustracija niz lestvicu.
Nedostatak informacija koje menadžeri imaju se dalje prenosi na nivo zaposlenih, što uzrokuje sve više izgaranja. U stvari, skoro 65% zaposlenih često pati od izgaranja tokom radnog vremena.
Raznolikost u liderstvu
Rodna ravnopravnost je u porastu, jer se vidi da sve više žena preuzima administrativne i upravljačke uloge u organizacijama. Broj je porastao na 21% u 2021. godini, pri čemu se 90% kompanija sastoji od najmanje jedne žene na visokim pozicijama. Žene više nisu ograničene na HR uloge; u stvari, liderske uloge kao što su CEO, CFO i CMO se dodeljuju ženama.
Skoro 26% izvršnih direktora su žene, što je porast u odnosu na 15% u 2019. godini. Afrikanski i ASEAN kontinenti imaju najveći procenat žena na visokim rukovodećim pozicijama, sa 39% i 38%, respektivno. Prema Mercerovom izveštaju, izvršni direktori i viši menadžeri imaju najmanji procenat žena, dok se broj sve više povećava na lestvici.
Prioritizacija posla
Prema izveštaju „Stanje rada 2023.“, 70% zaposlenih smatra da njihovi menadžeri ne mogu da pruže jasniju sliku o poslovima koje treba da obavljaju. Zaposleni danas traže više saradnje nego veće plate. Zaposleni treba da daju prioritet svom radu, ali je zajednički zahtev podizanje standarda rada, jer loša raspodela posla i neusaglašenost lidera sa predloženim ciljevima remete motivaciju zaposlenih.
Neefikasna saradnja dovodi do toga da radna snaga gubi interesovanje za svoj posao. 75% motivisanih zaposlenih očekuje viši nivo saradnje među članovima tima. Oni žele da njihov doprinos bude dobrodošao u projektu.
Problemi automatizacije poslova
Veštačka inteligencija (AI) je jedan od najvažnijih izuma 21. veka, jer tehnologija ide korak dalje! Dok AI preuzima sve više poslova koje su ljudi ranije obavljali, rizik koji donosi za sadašnje i buduće zaposlene je ogroman.
Od poslova unosa podataka, pisanja sadržaja, izrade veb lokacija i prikazivanja oglasa, do softvera za otklanjanje grešaka – AI je automatizovala većinu ovih procesa. Dakle, potreba za ljudskom intervencijom postaje sve manja.
Skoro 24% radne snage se plaši da će im AI oduzeti posao. Marketinški (51%) i logistički (46%) sektori se pokazuju kao najnapetiji.
Dok mlađi radnici i radnici druge boje kože prihvataju upotrebu veštačke inteligencije u ljudskim resursima, većina zaposlenih (56%) izražava nelagodu zbog njene primene u zapošljavanju, ocenjivanju učinka i operacijama. Pored toga, mlađa generacija pokazuje veći entuzijazam za usvajanje novih tehnologija, dok je zabrinutost veća kod zaposlenih na višim pozicijama.
Mentalno zdravlje na radnom mestu
Odvajanje od prijatelja i porodice, prilagođavanje potpuno novoj kancelarijskoj infrastrukturi, i konstantni monotoni život tokom 2020. godine su mnogima otežali psihičko stanje. Sa te liste očigledno nisu izuzeti ni kancelarijski radnici.
Četiri od deset američkih radnika prijavilo je da je epidemija negativno uticala na njihovo mentalno zdravlje od prvog kvartala 2021. godine.
Sa grafikona iznad je jasno da su milenijalci i generacija Z pretrpeli značajno pogoršanje mentalnog zdravlja. Generacija X i bejbi-bum generacija su bili najmanje pogođeni pandemijom.
Izazovi rada na daljinu
Slično većini novih kancelarijskih trendova, rad na daljinu je postao aktuelan 2020. godine. Izolacija i preventivne mere protiv virusa su bili glavni razlozi za ovaj veliki pomak u radnoj infrastrukturi.
U anketi o stanju rada na daljinu iz 2023., 68% ispitanika je ocenilo kulturu rada od kuće kao veoma pozitivnu. Ipak, 1 od 3 radnika se žalio na poteškoće povezane sa radom na daljinu.
Mnogi od njih su prijavili slučajeve usamljenosti dok su konstantno sedeli kod kuće i bez izlaska. 48% je izjavilo da je proveravalo imejlove čak i nakon radnog vremena, a 44% je reklo da je radilo više nego u kancelariji. Kada je reč o karijernom rastu, 24% ispitanika se požalilo da je teško razvijati karijeru u WFH kulturi.
Prednosti beneficija za zaposlene
Skoro 70% ljudi u Americi je zadovoljno svojim poslom zbog dobro nagrađenih zdravstvenih beneficija. Skoro 56% ispitanika je izjavilo da je zdravstveno osiguranje presudan faktor u njihovom trenutnom zaposlenju. Čini se da su medicinski troškovi značajno porasli u SAD. U stvari, troškovi su narasli do 3 puta u odnosu na 2018. godinu.
Velike kompanije ulažu napore kako bi uključile dobre zdravstvene planove za svoje zaposlene i tako stekle prednost nad konkurencijom. Radna snaga pozitivno reaguje na ovu inicijativu. Nekoliko kompanija pravi korake kako bi same revolucionisale zdravstveni domen. Dakle, šeme beneficija koje razvije bilo koja organizacija su ključne za privlačenje talentovanih radnika.
Zaključak
Ovaj članak pruža uvid u tržište rada koje se stalno menja. Jasno je da radno mesto prolazi kroz velike promene kako se krećemo kroz post-pandemijski period. Informacije i brojke koje su ovde date bacaju svetlo na važne događaje koji su uticali na radnu snagu u 2023. godini.
Ovi trendovi, koji uključuju pojavu rada na daljinu i hibridnog modela rada, kao i sve veći značaj raznolikosti i dobrobiti zaposlenih, naglašavaju potrebu za prilagođavanjem, kako od strane zaposlenih, tako i od strane poslodavaca. Rast gig ekonomije i ubrzana automatizacija naglašavaju važnost stalnog usavršavanja veština.
Prema trendovima zapošljavanja za 2023. godinu, preduzeća moraju da daju veći prioritet inkluziji, tehnološkoj integraciji i fleksibilnosti. Da bi uspešno prešli dinamično i konkurentno okruženje savremenog radnog mesta i pozicionirali se za uspeh u ovoj novoj eri rada,