Dana 13. septembra 2000. godine, kompanija Apple predstavila je Mac OS X Public Beta, prvo javno izdanje operativnog sistema OS X koje je uvelo Dock. Takođe, ovo izdanje je prvi put prikazalo zadivljujući Aqua interfejs, koji je bio prava poslastica za oči. Ovaj momenat označio je početak nove ere za Mac, ere u kojoj i dalje živimo, čak i 20 godina kasnije.
Spasilački potez za Apple
Krajem devedesetih godina, Apple-ov klasični Mac OS delovao je zastarelo. Nije podržavao zaštićenu memoriju, preventivni multitasking, niti kontrolu pristupa na nivou korisnika. Osim toga, sistem je bio podložan frustrirajućim padovima.
Njegov dizajn interfejsa je, po mnogima, takođe zaostajao za Windows-om. U kompaniji Apple su bili svesni da je Mac OS-u potreban temeljan redizajn od samog početka. Međutim, problemi sa kompatibilnošću softvera naterali su Apple da nastavi sa proširivanjem iste osnovne sistemske arhitekture koju je koristio još od 1984. godine.
Radna površina Apple Mac OS X Public Beta.
Potraga za zamenom klasičnog Mac OS-a bila je dug i komplikovan proces. Uključivala je nekoliko internih projekata i akviziciju kompanije koja bi mogla doneti novu tehnologiju. To je navelo Apple da 1997. godine kupi NeXT kompaniju Stiva Džobsa, sa namerom da NeXTSTEP operativni sistem bude osnova za novu, modernu zamenu za Mac OS.
Sa timom Stiva Džobsa iz NeXT-a na čelu, Apple je počeo da balansira između potreba vlasnika starih Mac računara, dok je istovremeno pokušavao da učini NeXTSTEP prihvatljivim široj publici. Rezultat je bio Mac OS X.
Za razliku od klasičnog Mac OS-a (ali slično NeXTSTEP-u), Mac OS X je bio zasnovan na BSD jezgru sličnom Unixu, poznatom kao Darwin. To je sistem učinilo izuzetno stabilnim i postavilo temelje da Mac postane neverovatna platforma za programere, kakva je i danas. Moderne verzije macOS-a i dalje se baziraju na Darwinovom jezgru.
Nakon što su početkom 2000. godine puštene neke rane beta verzije OS X-a programerima, Apple je odlučio da novi OS učini dostupnim na CD-ROM-u putem svoje veb stranice za 29,95 dolara. To je omogućilo vlasnicima Mac-a da isprobaju novi softver.
CD Mac OS X Public Beta za prodaju na Apple-ovoj veb stranici, oko oktobra 2000. godine.
Kupci koji su kupili CD takođe su dobili popust od 30 USD na buduću kupovinu Mac OS X 10.0 (Public Beta verzija je istekla 14. maja 2001). To je ljudima dalo dovoljno vremena da testiraju novi OS i pruže vredne povratne informacije kompaniji Apple.
Aqua revolucija
Godine 1999. Apple je objavio ranu verziju OS X zasnovanu na prototipovima pod nazivom Rhapsody. U suštini, radilo se o NeXTSTEP-u preuređenom sa klasičnom Apple-ovom Mac OS „Platinum“ temom.
Iako je osnovna nova tehnologija bila prisutna, neimpresivan izgled Rhapsody-ja nije oduševio mnoge ljude. Takođe, nije inspirisao programere, koji su negodovali zbog toga što moraju da prepišu svoj Mac softver za novu platformu.
„Platinum“ Mac OS 9 (levo) i „Aqua“ Mac OS X Public Beta (desno).
U kompaniji Apple su znali da im je potrebno nešto posebno da privuku više pažnje. Kompanija je tajno počela da radi na blistavom novom interfejsu pod nazivom Aqua. On je uključivao ugrađenu podršku za velike ikone, senke i transparentnost. Šarena dugmad i elementi interfejsa takođe su imali svež, proziran izgled.
Interfejs Aqua je bio veliko iznenađenje kada ga je Stiv Džobs prvi put predstavio na Macworld Conference and Expo u januaru 2000. (pogledajte video ispod). Tokom svoje demonstracije, Džobs je bio oduševljen time što je pokazao grafičke karakteristike koje danas uzimamo zdravo za gotovo, poput padajućih senki ispod prozora, uvećanja ikona i ikona visoke rezolucije.
Izgled Aqua se menjao tokom godina, a Apple ga više ne spominje po imenu. Ipak, to je osnova modernog interfejsa macOS Catalina.
Mac OS X Dock je takođe debitovao na toj demonstraciji u januaru 2000. Pružao je fleksibilan i efikasan način pokretanja i upravljanja aplikacijama. Takođe je konačno omogućio Mac OS-u da sustigne funkcionalnost Windows trake zadataka.
Značajne sličnosti i razlike
Sličnosti između 20 godina starog Mac OS X Public Beta i macOS Catalina su prilično neverovatne. Oba imaju Dock, ikone visoke rezolucije, tri dugmeta za kontrolu prozora (crveno, žuto i zeleno), globalnu podršku za PDF i rade na Darwin-u.
Dock na Mac OS X Public Beta.
Takođe, postoji niz poznatih ugrađenih aplikacija: Preview, Mail.app, TextEdit, Address Book, Stickies, QuickTime, Calculator i ranija verzija Chess-a.
Fascikla Applications u Finder-u na Mac OS X Public Beta.
Mac OS X Public Beta je takođe imao neke značajne razlike u odnosu na Mac OS X i kasnija izdanja macOS-a. Jedna od najočiglednijih razlika bio je Apple logo u sredini trake menija, a ne u gornjem levom uglu.
Apple logo je bio u centru trake menija na Mac OS X Public Beta.
Iako su Mac OS X Public Beta tema i providna dugmad zadržani do Mac OS X 10.2, oni su na kraju zamenjeni brušenim metalnim izgledom sa Mac OS X 10.3 Panther.
OS X Public Beta takođe nije imao neke funkcionalne prednosti, kao što su Expose, Widgets, Notifications i Launchpad. Takođe, nije uključivao App Store, koji se pojavio tek 2011. kao preuzimanje na OS X 10.6 Snow Leopard.
Nedostajalo je i nekoliko značajnih aplikacija. Umesto Safarija (koji je debitovao 2003), Public Beta je isporučen sa verzijom Internet Explorer-a koja je imala posebnu Aqua temu.
Explorer na Mac OS X Public Beta.
OS X Public Beta je takođe uključivala naprednu aplikaciju za pretragu pod nazivom Sherlock, koju je kasnije zamenio Spotlight.
Takođe, nema ni traga od iTunes-a ili Apple Music-a, već samo muzički plejer koji može da reprodukuje CD-ove ili MP3 fajlove. Čak i sa tim nedostacima, njegov širok spektar uključenih aplikacija i uslužnih programa čine Mac OS X Public Beta i dalje relativno modernim.
Kontinuirano nasleđe
Avie Tevanian, bivši šef softverske tehnologije u Apple-u i programer Mac OS X-a, jednom je izjavio da je Apple dizajnirao OS X imajući na umu životni vek od 20-30 godina.
Godine 2000, 30 godina je moralo izgledati kao neverovatno dug period za održivost softverske arhitekture. Ipak, evo nas, skoro na kraju 2020. godine, a OS X (sada „macOS“) nastavlja da obavlja teške zadatke za Mac. I verovatno će to nastaviti da čini najmanje još jednu deceniju, prolazeći kroz brojne arhitektonske promene.