Da li treba da brinemo o zdravstvenim rizicima 5G tehnologije?
Peta generacija (5G) mobilne tehnologije, koja predstavlja sledeći korak u razvoju pametnih telefona, neizbežno dolazi. Sa njenim uvođenjem, javljaju se zabrinutosti o potencijalnim zdravstvenim rizicima koje ova nova, moćnija mreža može doneti. Postavlja se pitanje, koliko ozbiljno treba da shvatimo nadolazeću 5G zdravstvenu „apokalipsu“?
Moguće je da ste već naišli na članke na društvenim mrežama ili alternativnim veb sajtovima o zdravlju koji tvrde da je 5G opasna eskalacija tradicionalne mobilne tehnologije. Navodi se da 5G koristi radiaciju više energije, što može imati štetne efekte po ljudsko zdravlje. Neki teoretičari zavera čak tvrde da 5G mreža stvara radiofrekventno zračenje koje može oštetiti DNK, izazvati kancer, prouzrokovati oksidativni stres koji dovodi do prevremenog starenja, remetiti metabolizam ćelija i potencijalno uzrokovati druge bolesti putem stvaranja proteina stresa. Pojedini članci se pozivaju na istraživačke studije i mišljenja autoritativnih organizacija, poput Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Sve ovo zvuči veoma zabrinjavajuće, ali hajde da pogledamo šta nauka zaista kaže o tome.
Šta je zapravo 5G?
Iako se o 5G tehnologiji govori već nekoliko godina, ova godina označava početak implementacije novog bežičnog standarda od strane operatera. Kompanije kao što su AT&T, Verizon i Sprint su već počele sa postavljanjem svojih mreža u prvoj polovini godine, iako će šira dostupnost biti realnost tek za godinu ili više. 5G će ove godine zaživeti u ograničenom broju gradova.
Važno je napomenuti: Nakon izbijanja pandemije koronavirusa, brojne teorije zavere na društvenim mrežama su spekulisale da je 5G uzrok trenutnih svetskih problema. Jednostavno rečeno, ove tvrdnje su netačne i nemaju naučnu osnovu. 5G ne uzrokuje koronavirus.
Bez obzira na ove teorije, proizvođači uređaja i pružaoci usluga nastavljaju da prelaze na 5G frekvencije. Na primer, Samsungovi novi modeli Galaxy S10 i Galaxy Fold (telefon koji se pretvara u tablet) su spremni za 5G, zajedno sa modelima kompanija kao što su LG, Huawei, Motorola, ZTE i drugi.
LG V50 ThinQ 5G je jedan od prvih dostupnih 5G telefona.
5G obećava najmanje deset puta bolje performanse mreže. Poslednja velika nadogradnja mreže bila je 4G, koja je predstavljena 2009. godine, sa maksimalnom brzinom od oko 10 Mbps. Za poređenje, 5G bi trebalo da dostigne brzine od 10 do 20 Gbps. Kašnjenje mreže će se smanjiti sa 30 ms na oko 1 ms, što je idealno za strimovanje video igara, online video sadržaja i Internet of Things, koji podrazumeva povezivanje senzora, računara i drugih uređaja sa ultraniskim kašnjenjem.
Razvoj zabrinutosti
Pre nego što detaljnije analiziramo 5G, važno je istaći da najnoviji strahovi u vezi sa zračenjem nisu izolovan slučaj. Zabrinutost oko 5G je samo poslednja iteracija višedecenijskih naslova o opasnostima elektromagnetnog zračenja. Bilo je kontroverzi oko različitih stvari, od zdravstvenih rizika WiFi-a do pametnih brojila.
Na primer, postoji koncept elektromagnetne preosetljivosti, hipotetičkog stanja u kojem određeni ljudi doživljavaju iscrpljujuće simptome u prisustvu zračenja, poput onog koje emituju mobilni telefoni i WiFi. Iako ljudi tvrde da su osetljivi na zračenje već 30 godina, sistematski naučni pregledi su pokazali da žrtve ne mogu da razlikuju kada su izložene elektromagnetnim poljima. Svetska zdravstvena organizacija sada preporučuje psihološku procenu za osobe koje imaju takve tegobe.
Takođe, decenije istraživanja nisu uspele da pronađu vezu između upotrebe mobilnih telefona i razvoja kancera, poput tumora na mozgu, iako to nije sprečilo gradove poput San Franciska da donose zakone koji zahtevaju od prodavnica da ističu nivo zračenja koje emituju telefoni, što stvara utisak potencijalnog rizika kod potrošača.
Koliko je opasno radiofrekventno zračenje?
U srži svih zabrinutosti oko mobilnih mreža je radiofrekventno zračenje (RFR). RFR je sve što se emituje u elektromagnetnom spektru, od mikrotalasa preko X-zraka i radio talasa, do svetlosti vašeg monitora ili sunčeve svetlosti. Očigledno je da RFR nije inherentno opasan, pa se problem svodi na identifikovanje okolnosti pod kojima bi mogao da postane štetan.
Naučnici ističu da je ključni kriterijum za procenu da li je RFR opasan, da li spada u kategoriju jonizujućeg ili nejonizujućeg zračenja. Jednostavno rečeno, svako zračenje koje nije jonizujuće je previše slabo da bi razbilo hemijske veze. Ovo uključuje ultraljubičasto, vidljivo svetlo, infracrveno i sve sa nižom frekvencijom, kao što su radio talasi. Svakodnevne tehnologije kao što su dalekovodi, FM radio i WiFi takođe spadaju u ovaj opseg. Mikrotalasi su jedini izuzetak: iako su nejonizujući, oni su sposobni da oštete tkivo, jer su podešeni da rezonuju sa molekulima vode. Frekvencije iznad UV, poput X-zraka i gama zraka, su jonizujuće.
Dr. Stiv Novela, docent neurologije na Jejlu i urednik publikacije Science-Based Medicine, razume da su ljudi generalno zabrinuti zbog zračenja. „Korišćenje termina ‘zračenje’ je problematično, jer ljudi odmah pomisle na nuklearno oružje – na jonizujuće zračenje koje može izazvati veliku štetu. Ono može ubiti ćelije i izazvati mutacije DNK.“ Međutim, budući da nejonizujuće zračenje ne uzrokuje oštećenje DNK ili tkiva, Novela smatra da su većina zabrinutosti oko RFR-a mobilnih telefona neopravdane. „Ne postoji poznat mehanizam po kojem većina oblika nejonizujućeg zračenja može imati biološki efekat“, kaže on.
Ili, manje prefinjenim, ali snažnim rečima autora C. Stuarta Hardvika: „Zračenje nije magična sila smrti.“
Studije nisu uvek jasne
Naravno, samo zato što ne postoji poznat mehanizam po kojem nejonizujuće zračenje ima biološki efekat, ne znači da je ono bezbedno ili da ne postoji nikakav efekat. Istraživači kontinuirano sprovode studije. Jedno nedavno istraživanje, sprovedeno od strane Nacionalnog toksikološkog programa (NTP), agencije Ministarstva zdravlja i ljudskih usluga, otkrilo je da je visoka izloženost 3G RFR-u dovela do nekih slučajeva kancerogenih tumora srca, tumora mozga i tumora u nadbubrežnim žlezdama kod muških pacova.
Ova studija je dobar primer koliko je teško baviti se ovom vrstom nauke. Kao što je istaknuto u RealClearScience, broj otkrivenih tumora je bio toliko mali da je statistički moguće da su nastali slučajno (što je verovatnije, jer su otkriveni samo kod muških ispitanika). Štaviše, nivo i trajanje izlaganja RFR-u bili su znatno veći od onoga čemu bi bilo koji čovek ikada bio izložen, i zanimljivo je da su ozračeni pacovi zapravo živeli duže od kontrolnih pacova koji nisu bili izloženi zračenju. Dr. Novela kaže: „Iskusni istraživači gledaju na ovakve studije i zaključuju da one zapravo ne govore ništa značajno.“
Povećanje rizika sa 5G
Pored kontinuiranih istraživanja, dolazi 5G i, kao što je već pomenuto, postoje zabrinutosti u vezi sa ovom novom tehnologijom.
Uobičajena zamerka 5G mreži je da će, zbog manje snage 5G predajnika, biti potrebno postaviti mnogo više njih. The Environmental Health Trust tvrdi da će 5G zahtevati izgradnju stotina hiljada novih bežičnih antena u naseljima, gradovima i manjim mestima. Prema procenama, po jedan predajnik će biti postavljen na svakih dva do deset domova.
Dr. Novela kaže: „Ono što se ovim sugeriše je da će doza zračenja biti veća. Teoretski, to je validno pitanje.“ Ipak, skeptici upozoravaju da ne treba mešati postavljanje pitanja sa tvrdnjom da postoji rizik. Kao što Novela ističe, „Mi i dalje govorimo o snazi i frekvenciji koja je manja od svetlosti. Kada izađete na sunce, izloženi ste elektromagnetnom zračenju koje je mnogo veće od zračenja 5G tornjeva.“
Na internetu se mogu lako pronaći tvrdnje da sama viša frekvencija 5G predstavlja rizik. RadiationHealthRisks.com ističe da „1G, 2G, 3G i 4G koriste frekvenciju između 1 i 5 gigaherca. 5G koristi frekvenciju između 24 i 90 gigaherca,“ a zatim tvrdi da „U delu elektromagnetnog spektra RF zračenja, što je frekvencija viša, to je opasnije za žive organizme.“
Ali tvrdnja da je viša frekvencija opasnija je samo to – tvrdnja, bez naučne osnove. 5G i dalje ostaje nejonizujući.
Federalna komisija za komunikacije (FCC), odgovorna za licenciranje spektra za javnu upotrebu, takođe je dala svoje mišljenje. Nil Derek Grejs, službenik za komunikacije u FCC-u, kaže: „Kada je reč o 5G opremi, signali komercijalnih bežičnih predajnika obično su daleko ispod granica izloženosti RF zračenju na bilo kojoj lokaciji koja je dostupna javnosti.“ FCC se oslanja na FDA (Američku agenciju za hranu i lekove) za stvarne procene zdravstvenih rizika, a FDA zauzima direktan, ali odmeren pristup: „Nema dokaza da mobilni telefoni uzrokuju bilo kakve zdravstvene probleme.“
Svetska zdravstvena organizacija je 2011. godine klasifikovala RF zračenje kao agens Grupe 2B, definišući ga kao „Moguće kancerogen za ljude“. I ovde je važno razjasniti kontekst. Novela kaže: „Potrebno je pogledati i druge supstance koje su klasifikovane kao ‘mogući kancerogen’. RF zračenje je stavljeno u istu klasu sa stvarima kao što je kofein. To je toliko slab standard da praktično ništa ne znači. To je isto kao kada biste rekli da ‘sve izaziva rak’.“
Deo problema sa deklaracijom SZO je što je fokusirana na opasnost, a ne na rizik – suptilna razlika koja se često gubi kod ljudi koji nisu naučnici. Kada SZO klasifikuje kafu, nikl ili kisele krastavce kao „moguće kancerogene“, to potvrđuje opasnost bez obzira na stvarni rizik. Novela objašnjava: „Napunjen pištolj je opasan, jer teoretski može naneti štetu. Ali ako ga zaključate u sef, rizik je zanemarljiv.“
Naučnici će nastaviti da testiraju nove mreže, kako tehnologija bude evoluirala, kako bi bili sigurni da tehnologija koju koristimo svakodnevno ostane bezbedna. U februaru ove godine, američki senator Ričard Blumental kritikovao je FCC i FDA zbog nedovoljnog istraživanja potencijalnih rizika 5G mreže. Kao što pokazuje studija NTP-a, istraživanje rizika od zračenja je kompleksno i često ne daje jasne odgovore, što znači da će možda biti potrebno mnogo vremena da se postigne stvarni napredak.
Ipak, za sada, sve što znamo o 5G mrežama ukazuje na to da nema razloga za paniku. Na kraju krajeva, postoji mnogo tehnologija koje koristimo svakodnevno sa znatno većim i merljivim rizicima. I kao što dr. Novela kaže: „Sa 5G rizik je nizak – ali nije nula – a stvarni rizik deluje da je nula. Nismo primetili nikakav signal u stvarnom svetu.“