Piraterija se često posmatra kao suprotnost servisima kao što su Netflix, Hulu, Spotify ili Prime Video. Međutim, paradoksalno je da upravo zahvaljujući neumornim digitalnim piratima, mi danas uživamo u niskim cenama i visokom kvalitetu naših omiljenih streaming platformi.
Streaming je nastao iz piraterije
Bez piraterije, streaming kakav poznajemo verovatno ne bi ni postojao. Ili bi se, u najboljem slučaju, pojavio u nekom značajno drugačijem, izmenjenom obliku. Ovo možda zvuči kao hrabra tvrdnja, ali ako se osvrnemo na istoriju streaminga, veza između njega i piraterije postaje prilično očigledna.
Uzmimo na primer iTunes. Iako iTunes sam po sebi nije bio servis za streaming, on je svakako bio preteča uslugama poput Spotify-a. Njegovo rođenje je direktno proizašlo iz borbe protiv piraterije.
Tokom 90-ih i ranih 2000-ih, diskografske kuće su naplaćivale neverovatno visoke cene za CD-ove. Njihov pristup je bio da, ukoliko se ljudima svidi neki hit singl, budu spremni da plate oko 20 dolara (što je danas oko 30 dolara, kada se uzme u obzir inflacija) samo da bi posedovali taj singl.
Naravno, takav poslovni model nije mogao da funkcioniše u digitalnom okruženju. U digitalnoj prodavnici, ljudi su mogli kupiti samo željeni hit singl i izbeći kupovinu celog albuma. Diskografske kuće su zbog toga izbegavale digitalne platforme. Kao odgovor na to, piraterija je procvetala. P2P servisi poput Napstera omogućili su besplatan pristup muzici svima, a diskografska industrija je pretrpela veliki udarac.
Apple je prepoznao ovu situaciju kao priliku i lansirao iTunes, prvu uspešnu online prodavnicu digitalne muzike. Ipak, iTunes je na kraju gurnuo ljude nazad u pirateriju zbog svojih restriktivnih DRM (anti-sharing) pravila koja je čak i Steve Jobs javno kritikovao. Kao odgovor na ovo, pojavili su se servisi poput Spotify-a, a ostalo je istorija.
Godinu dana nakon lansiranja Spotify-a, Netflix je predstavio svoje usluge video streaminga, uglavnom kako bi popunio sličnu prazninu na tržištu. DVD-ovi su bili skupi (25-30 dolara po komadu), a čak je i iznajmljivanje filmova bilo nepraktično i skupo zbog velikih troškova koje je nosilo vođenje prodavnice kao što je Blockbuster.
Piraterija podstiče visoki kvalitet streaminga
Svedoci smo sve češćih žalbi na „kablizaciju“ streaming servisa. Kako video streaming postaje sve popularniji, cene pretplate rastu, biblioteke sadržaja se smanjuju, a sve više kompanija razvija ekskluzivne servise. Pored toga, veliki streaming servisi ponekad pokušavaju da smanje troškove na štetu korisničkog iskustva.
Godine 2018, Amazon je tiho smanjio veličinu svojih Prime Video fajlova za polovinu. Ovo je, naravno, dovelo do smanjenja kvaliteta videa i izazvalo bes kod mnogih korisnika. Zanimljivo je da je najbrži i najefikasniji odgovor stigao od piratske zajednice.
Pirati koji su dobro upućeni u ripovanje videa su potvrdili Amazonove mahinacije tako što su proverili veličine fajlova i bitrate video zapisa. Upravo ljudi koji se bave piratizovanjem video sadržaja znaju kako se takve analize sprovode. Oni su zatim ove informacije prosledili medijima, odustali od svojih Prime pretplata i počeli da piratizuju visokokvalitetne verzije Amazonovih ekskluzivnih video sadržaja.
Na kraju, Amazon je poništio promene kvaliteta videa, i to zahvaljujući piratskoj zajednici. Kvalitet streaminga video zapisa na Amazonu je vraćen na prethodni nivo. Iako je ovo vrlo specifičan primer kako piraterija podstiče visokokvalitetni streaming, postoje i mnogi drugi primeri koje treba uzeti u obzir. Pogledajte samo novo (iako zakasnelo) interesovanje Netflixa, Amazona i Hulu-a za 4K streaming. Pirati su već dugo opsednuti 4K tehnologijom (iako se na javnim torrent sajtovima mogu naći i neki video snimci lošeg kvaliteta), a streaming servisi tek sada počinju da obraćaju pažnju na to.
Piraterija smanjuje troškove streaminga
Pirate ne zanima samo kvalitet videa. Oni su prirodno opsednuti i cenama. U svetu streaminga zasnovanog na pretplati, od nas se očekuje da stalno plaćamo više za manje sadržaja.
Streaming sajtovi se takmiče jedni sa drugima nudeći ekskluzivni sadržaj. Ali ovaj ekskluzivni sadržaj ima svoju cenu. Kada je serija kao što su „Prijatelji“ u pitanju, kompanije su spremne da plate čak i 100 miliona dolara za ugovor o licenciranju. To ima smisla jer su „Prijatelji“ uostalom druga najpopularnija serija na Netflixu.
Ali 100 miliona dolara je ogroman iznos novca. Nakon što izgube stotine miliona dolara na ekskluzivnom sadržaju, streaming sajtovi su primorani da nadoknade te troškove povećanjem cena pretplate i raskidanjem neprofitabilnih ugovora.
Kao što verovatno pretpostavljate, ovo podstiče ljude da pribegavaju piratskom sadržaju. Svaki put kada Netflix poskupi, upotreba torrent klijenata kao što je BitTorrent raste. Iako ovo možda nije pošten (ili legalan) odgovor piratske zajednice, to je poruka koju šalju streaming sajtovima i medijskim korporacijama: sadržaj treba da bude dostupan, a ako nije, onda ga nećemo platiti.
To je delimično razlog zašto su Hulu i Disney+ toliko fokusirani na pružanje kvalitetnih usluga po niskim cenama. Čak i ako streaming servis mora da posluje sa gubitkom kako bi privukao korisnike, on barem ima više posvećenih korisnika od svoje konkurencije. Vremenom, streaming sajtovi i medijske korporacije će možda na kraju naučiti lekciju i odustati od ekskluzivnih ugovora koji, iskreno, pretvaraju streaming u novu generaciju kablovske televizije.
Piraterija nam omogućava pristup našoj kulturi
Kulturno značajne filmove, kao što su „Ratovi zvezda“ i Diznijevi animirani klasici, često je teško legalno gledati kod kuće. Diznijeva „Snežana“, na primer, dostupna je za streaming na Amazonu za 18 dolara i na Vuduu za 15 dolara.
Da budemo realni, da li je zaista vredno platiti 15 dolara za „Snežanu“, film star 82 godine, na sajtu koji koristi zastareli poslovni model? Filmovi kao što je „Snežana“ su od velikog značaja za našu kulturu. Oni su temelj pripovedanja, animacije i istorije filma. Iako studiji kao što je Dizni zaslužuju da zarađuju od ovih klasika, obični ljudi takođe zaslužuju pristup kulturi po razumnoj ceni. Neverovatno je kako medijske korporacije ovo ne razumeju.
Srećom, piraterija podstiče studije da svoje kulturno relevantne filmove učine dostupnijim. Zahvaljujući pirateriji, Dizni je napustio „Diznijev trezor“ i sada nudi sve svoje filmove za samo 7 dolara mesečno na Disney+. Zar to nije zanimljivo? Dva meseca pristupa celoj Diznijevoj biblioteci koštaju manje od jedne kopije „Snežane“ na Vuduu.
Dodatno, treba napomenuti da bi mnogi od ovih starih, kulturno značajnih filmova trebalo da budu u javnom vlasništvu. Da Dizni nije lobirao za smešne zakone o autorskim pravima 80-ih i 90-ih godina, danas biste mogli besplatno pristupiti mnogim filmovima iz 20. veka. Kao i diskografske kuće, filmski studiji su praktično podsticali pirateriju pretvarajući kulturna dela u skupu i ekskluzivnu robu. Činjenica da piraterija pomaže da se izjednače uslovi je ironična, ali i duboko zadovoljavajuća. Nadajmo se da u budućnosti neće biti potrebe za piraterijom, ali za sada ona drži stvari pod kontrolom.