Razumevanje HTTP statusnih kodova
Kada vaš pretraživač uputi zahtev web serveru, server odgovara vraćanjem HTTP statusnog koda. Ovaj kod je bitan deo komunikacije između klijenta (vaš pretraživač) i servera.
Postoji pet osnovnih kategorija HTTP statusnih kodova:
- Informativni odgovori (1XX)
- Uspešni odgovori (2XX)
- Preusmeravanja (3XX)
- Greške klijenta (4XX)
- Greške servera (5XX)
Sledeća slika ilustruje proces vraćanja statusnog koda sa web servera:
Sada kada znate kako se generišu statusni kodovi, pogledajmo neke od najčešćih, detaljnije opisane u nastavku.
Uspešni odgovori
200 OK: Ovo je standardni odgovor servera kada je zahtev uspešno obavljen. Server šalje ovaj kod kada je sadržaj uspešno isporučen.
202 Accepted: Server je prihvatio zahtev, ali obrada još nije završena.
206 Partial Content: Server šalje samo deo sadržaja, obično zbog zahteva klijenta za preuzimanje određenog dela resursa.
Preusmeravanja
301 Moved Permanently: Zahtevana stranica je trajno premeštena na novu lokaciju. Ovo signalizira pretraživačima da indeksiraju novu adresu.
302 Found (ili Moved Temporarily): Zahtev je ispunjen sa druge lokacije, ali se radi o privremenom preusmeravanju. Pretraživači treba da indeksiraju originalnu adresu.
305 Use Proxy: Zahtevani resurs je dostupan samo preko određenog proksija. Morate koristiti odgovarajući proksi da biste pristupili sadržaju.
304 Not Modified: Resurs nije izmenjen od poslednjeg zahteva, pa se prikazuje keširana verzija.
Greške klijenta
400 Bad Request: Server nije razumeo vaš zahtev zbog sintaksne greške ili nevažećih karaktera u URL-u.
401 Unauthorized: Zahtevana stranica zahteva autentifikaciju. Morate se prijaviti da biste pristupili sadržaju.
403 Forbidden: Pokušavate da pristupite resursu za koji nemate dozvolu. Može biti da je resurs zaštićen lozinkom ili da dozvole za datoteku/direktorijum ne dozvoljavaju pristup.
404 Not Found: Stranica koju tražite nije pronađena na serveru. Resurs kome pokušavate da pristupite ne postoji.
405 Method Not Allowed: Zahtevate stranicu pomoću nevažeće metode (npr. GET na POST podatke) ili pokušavate metod koji je onemogućen (TRACE, PUT, DELETE).
408 Request Timeout: Server je prekinuo vezu jer je isteklo vreme čekanja na zahtev.
411 Length Required: Zahtev ne sadrži dužinu sadržaja koja je potrebna za traženi resurs.
Greške servera
500 Internal Server Error: Opšta greška servera koja ukazuje na problem. Neophodno je pregledati logove servera da bi se utvrdio uzrok problema.
502 Bad Gateway: Server, koji deluje kao proksi ili gateway, primio je nevažeći odgovor od „upstream“ servera (npr. Tomcat, WebSphere).
503 Service Unavailable: Server ne može da ispuni zahtev. Može biti preopterećen ili nedostupan.
Nadam se da vam je sada jasniji koncept HTTP statusnih kodova. Ako smatrate da je ovaj članak bio koristan, podelite ga sa prijateljima.
Da li vam se svideo članak? Podelite ga sa drugima!