API-ji uspostavljaju komunikaciju između raznovrsnih softverskih komponenti, dok SDK-ovi predstavljaju sveobuhvatan skup alata koji uključuje API-je za određeni zadatak.
Programerski ekosistem počiva na dva ključna alata: SDK-u i API-ju. Danas je neophodno razumeti njihove fundamentalne razlike, jer ih programerska zajednica u velikoj meri koristi u modernom razvoju softvera.
Ova dva elementa podstiču razvojni proces. SDK-ovi i API-ji su ključni za implementaciju API-ja trećih strana i omogućavaju web komunikaciju.
U suštini, i SDK i API doprinose poboljšanju funkcionalnosti i performansi aplikacija. Međutim, za unapređenje iskustva kako za interne timove, tako i za krajnje korisnike, ključno je razumeti kako ovi alati rade, po čemu se razlikuju i kako doprinose procesu razvoja softvera.
Detaljnije ćemo razmotriti svaki od ovih alata.
Šta je SDK?
SDK je akronim za „Software Development Kit“ (Komplet za razvoj softvera), poznat i kao „devkit“. SDK se definiše kao skup alata za kreiranje softvera, specifičnih za određene platforme. Ovi alati obuhvataju programe za otklanjanje grešaka, kompajlere, biblioteke koda (odnosno, okvire) ili rutine i potprograme namenjene operativnom sistemu.
Osnovni elementi tipičnog SDK-a uključuju sledeće:
- Otklanjanje grešaka: Debugger omogućava programerima da pronađu i isprave greške u programskom kodu.
- Kompajler: Kompajler je program koji analizira izjave programskog jezika i pretvara ih u mašinski razumljiv jezik, odnosno „kod“ koji koristi procesor.
- Primjeri koda ilustruju programske zadatke ili scenarije, pružajući jasniju sliku aplikacije ili web stranice.
- Rutine i potprogrami: Rutina ili potprogram je metoda, funkcija, procedura, potprogram ili kod koji se može pozvati i izvršiti bilo gde u programskom kodu. Na primer, opcija za čuvanje datoteke se izvršava putem rutine.
- Biblioteka kodova: Biblioteka kodova omogućava programerima da koriste postojeće resurse (npr. sekvence koda) umesto da ih ponovo kreiraju.
- Alati za testiranje i analitiku: Ovi alati procenjuju performanse aplikacije u testnom i produkcijskom okruženju.
- Dokumentacija: Programeri se tokom procesa razvoja oslanjaju na dokumentovana uputstva (po potrebi).
Generalno, SDK sadrži barem jedan API u svom sastavu, jer aplikacije ne mogu da komuniciraju, prenose podatke, funkcionišu ili sarađuju bez API-ja.
Kako funkcioniše SDK?
SDK-ovi pružaju skup alata neophodnih programerima za lako kreiranje softverskih aplikacija.
Na primer, Facebook obezbeđuje SDK za Google-ov Android i Apple-ov iOS. Ovi SDK-ovi služe kao biblioteke otvorenog koda, olakšavajući integraciju Facebooka u Android ili iOS aplikaciju. Pored toga, Microsoft nudi .NET framework SDK za velike aplikacije. On sadrži primere, alate i biblioteke potrebne za razvoj aplikacija za Windows.
Sada kada ste upoznati sa detaljima SDK-ova, hajde da razumemo njihov rad.
- Prvo, nabavljate, preuzimate i instalirate potreban „komplet“ za svoju platformu. Ovo može uključivati preuzimanje datoteka koje sadrže sastavne delove, skupove instrukcija i primere.
- Zatim pristupate svim potrebnim alatima, integrisanom razvojnom okruženju (IDE), za kreiranje nove aplikacije. Nakon toga, programeri mogu da počnu sa kodiranjem svojih aplikacija. U ovoj fazi se manifestuje uloga kompajlera.
- Konačno, možete koristiti uputstva, dokumentaciju, primere koda i analitičke alate za testiranje nove aplikacije.
Nakon što završite ove korake, možete započeti svoje putovanje sa SDK-om.
Tipovi SDK-ova
Razvoj web i mobilnih aplikacija pokreće se na osnovu SDK-ova. Pogledajmo neke od najčešćih tipova SDK-ova.
- SDK-ovi platforme: Ovi SDK-ovi su ključne komponente potrebne za razvoj aplikacija za bilo koju platformu. Na primer, Windows 10 SDK se koristi za razvoj aplikacija za Windows 10 Store.
- SDK-ovi proširenja: Ovo su opcioni SDK-ovi koji se koriste za proširenje i prilagođavanje razvojnog okruženja. Međutim, nisu obavezni za razvoj aplikacija za određenu platformu.
- SDK-ovi specifični za programski jezik: Takvi SDK-ovi se koriste za razvoj programa na određenim jezicima. Na primer, Java Developer Kit (JDK) se koristi za razvoj aplikacija pomoću Java programskog jezika.
- Paketi za razvoj softvera za analitiku: Ovi paketi prikupljaju podatke poput ponašanja korisnika, akcija itd. Na primer, SDK Google analitike.
- Paketi za razvoj softvera za monetizaciju: Takve SDK-ove koriste programeri za prikazivanje reklama koje se pojavljuju u postojećim aplikacijama, sa ciljem generisanja prihoda.
Prednosti SDK-a
SDK-ovi pružaju brojne prednosti programerskoj zajednici. Pre svega, oni ne moraju uložiti veliki napor da bi razvili aplikacije, zahvaljujući efikasnoj upotrebi kompleta za razvoj softvera.
- Pristup gotovim komponentama: SDK omogućava lak pristup gotovim komponentama, smanjujući vreme potrebno za razvoj softvera. Na primer, Android map SDK omogućava konfigurisanje i implementaciju različitih usluga lokacije u vašoj aplikaciji. SDK omogućava lak pristup komponentama i njihovo kombinovanje u aplikaciji (npr. koordinate lokacije kao što su geografska dužina, geografska širina, usluge unutar određene lokacije).
- Besprekorne integracije: SDK-ovi nude lakšu integraciju sa različitim softverom i aplikacijama. Takođe pružaju direktan pristup potrebnim informacijama putem odgovarajuće dokumentacije.
- Skraćuju put programerima: SDK-ovi omogućavaju programerima da ponovo koriste sekvence koda, čime se skraćuje razvojni ciklus. Ovo daje programerima više vremena da se fokusiraju na kritične zadatke.
- Ugrađena podrška: SDK-ovi poseduju ugrađenu stručnost (podršku), uključujući kompletnu dokumentaciju. Stoga programeri ne moraju tražiti stručnjake da reše svoje probleme.
- Dostupnost: Navedeni faktori pomažu u smanjenju prevelikih troškova u fazama razvoja softvera i nakon implementacije.
Sada prelazimo na API komponentu.
Šta je API?
API je skraćenica za ‘Application Programming Interface’ (Interfejs za programiranje aplikacija). On definiše skup pravila kojima se platforme, uređaji ili aplikacije povezuju i međusobno komuniciraju. API može biti deo SDK-a ili postojati samostalno. U oba slučaja, uspostavlja sistemsku sinhronizaciju između različitih aplikacija.
Programeri koriste prednosti vlasničkog softvera ili softvera baziranog na oblaku kako bi kreirali efikasne API-je. Oni zatim mogu koristiti usluge kojima korisnici pristupaju putem ugrađenih API-ja.
API je sličan sporazumu između dve strane. On nudi trenutnu razmenu informacija, zajedno sa smernicama o tome kako se informacije prenose.
Neki API-ji pružaju ‘interfejs’, pa se ‘API’ i ‘interfejs’ često smatraju istim entitetima.
Glavne komponente:
API ima dve ključne komponente:
- Tehničke specifikacije: Specifikacije za API odnose se na informacije o protokolima za integraciju API-ja (tj. sa drugim platformama, aplikacijama). Moraju biti dobro dokumentovane kako bi se osigurala efikasna upotreba API-ja.
- Interfejs: Interfejs omogućava pristup API-jima. Može se pristupiti pomoću ključne reči ako je to web API ili putem posebnog interfejsa.
Hajde da sada detaljnije istražimo kako funkcioniše tipičan API.
Kako funkcioniše API?
API-ji omogućavaju nesmetanu komunikaciju između različitih skupova aplikacija.
Razmotrite primer gde već imate aplikaciju za prodaju namirnica, u kojoj korisnici mogu da pretražuju i kupuju namirnice online. Vaša aplikacija već pruža tu uslugu. Sada pretpostavimo da korisnici takođe žele da pronađu centre za namirnice na određenoj lokaciji u gradu. U tom slučaju, možete integrisati svoju aplikaciju sa poznatim dobavljačima prehrambenih proizvoda koji rade u gradu. Implementacijom API-ja za geolokaciju, omogućićete korisnicima da traže centre za namirnice bez potrebe za posebnom aplikacijom za geolokaciju.
Sa tehničke tačke gledišta, API poziv sledi sledeće korake:
- Korisnik aplikacije pokreće zadatak iz vaše aplikacije kreiranjem zahteva.
- API prenosi zahtev upućivanjem poziva web serveru. API zna gde da pošalje zahtev, jer je zahtev obično usmeren ka krajnjoj tački API-ja. URL servera definiše krajnju tačku.
- Na kraju, zadatak se izvršava dok baza podataka ili aplikacija treće strane pruža traženu uslugu.
Vrste API-ja
REST (Representational State Transfer): REST API-ji su jedan od najpopularnijih tipova API-ja, gde se API pridržava skupa principa kao što su:
- Arhitektura klijent-server: Promene na serveru ne bi trebalo da utiču na klijenta.
- Komunikacija između klijenta i servera putem HTTP-a, CRUD-a (Create, Read, Update, Delete) i JSON-a.
- Bez stanja: Ne postoji skladištenje stanja klijenta na serveru između bilo koja dva zahteva.
REST se obično koristi za prenos podataka. Na primer, Facebook API se koristi za prebacivanje imena, lokacije i slike korisnika Facebooka u drugu aplikaciju.
RPC (Remote Procedure Call): Ovo se koristi za izvršavanje koda na drugom sistemu. Za razliku od REST-a, gde klijent samo traži podatke, RPC poziva metode. Zahtevi se mogu slati u XML ili JSON formatima i nazivaju se XML-RPC i JSON-RPC. Pošiljalac zahteva očekuje odgovor od drugog sistema nakon izvršavanja metode.
Na primer, API gateway-a za plaćanje potvrđuje autentičnost broja kreditne kartice (izvršava kod na svom kraju) i šalje uspešan ili neuspešan odgovor aplikaciji koja poziva.
SOAP (Simple Object Access Protocol) API-ji: Oni su API-ji bazirani na webu koji se koriste u slučajevima kada su potrebni poboljšana privatnost i bezbednost podataka. Mogu komunicirati putem protokola baziranih na webu, kao što su HTTP, SMTP, TCP/IP itd.
SOAP je skup protokola, dok je REST arhitektonski model. Ovo omogućava kreiranje RESTful API-ja koristeći protokole zasnovane na SOAP-u.
Prednosti API-ja
API-ji su korisni i za obične korisnike i za stručnjake za razvoj. Programeri se mogu povezati sa poslovnim partnerima radi ažuriranja sistema i proširenja poslovnog potencijala.
Iako prednosti mogu biti vidljive iz perspektive programera, API-ji poboljšavaju iskustvo kako programera, tako i krajnjeg korisnika. Razmotrimo neke od prednosti koje nude API-ji.
- Integracija: API-ji povezuju različite softverske aplikacije, poboljšavajući sveukupne performanse aplikacije ili proizvoda.
- Olakšavaju razvojni ciklus: API-ji pomažu programerima da skrate ciklus razvoja softvera. Automatizacija API-ja je ključna, jer se računari koriste za upravljanje poslovima, a ne ručna radna grupa. API-ji omogućavaju kompanijama da ažuriraju svoje radne tokove istovremeno.
- Efikasnost: Uz pristup API-ju, sadržaj kreiran jednom može se lako deliti i distribuirati na različite kanale.
- Personalizacija: API-ji omogućavaju prilagođavanja. Svaki korisnik ili kompanija može ovo iskoristiti personalizacijom sadržaja ili usluga prema svojim potrebama.
Razlika između SDK-a i API-ja
Hajde da razumemo razliku između ova dva elementa na primerima.
Facebook nudi skup rešenja sa alatima za profesionalne programere i aktivne korisnike. On ima i API i SDK. Oba ova alata imaju pravo da obavljaju različite funkcije i specifični su za različite scenarije upotrebe. Počećemo sa API-jima.
Facebook API-ji
U partnerstvu sa nezavisnim programerima, Facebook API-ji se povezuju sa Facebookom i pristupaju potrebnim podacima o korisniku. Ovo se koristi za personalizaciju funkcija aplikacije.
Na primer, aplikacija za rezervaciju filmova koristi Facebook API kako bi vam omogućila da se prijavite u aplikaciju koristeći svoj Facebook ID. Vaše ime i podaci o profilu dele se sa aplikacijom za rezervaciju filmova kako bi se osigurala autentičnost korisnika i izbeglo pamćenje posebnog korisničkog imena i lozinke. Takođe, omogućava aplikaciji za rezervaciju filmova da vam prikazuje relevantne oglase dok pretražujete svoj Facebook feed.
Jedna od prednosti API-ja je način na koji se integriše sa Graph API explorerom. Usluga Graph API gradi relacione podatke između korisnika, naloga, ažuriranja, grupa i još mnogo toga.
GET graph.facebook.com/me?fields=posts.limit(5){message}
Ovde vidimo primer izdavanja API-ja radi boljeg razumevanja. Gornji poziv će preuzeti do pet objava koje ste objavili, kao i tekst za svaku od njih.
Uzmimo još jedan primer.
GET graph.facebook.com/me?fields=posts.limit(5){message,privacy{value}}
Gornji API upit vraća tekst i podešavanja privatnosti za svaku objavu koju ste objavili.
Oba API-ja rade pod Graph API-jem, čime pomažu u generisanju analitike (tj. relacionih podataka).
Iako je gornji primer jednostavan scenario upotrebe, razmislite o drugom slučaju gde vlasnik restorana želi da vidi listu korisnika koji su prisustvovali zabavi u njegovom restoranu. Vlasnik može koristiti Facebook API poziv i generisati listu korisnika koji su bili prisutni na događaju, pristupanjem fotografijama koje su snimljene na zabavi i označenim Facebook korisnicima.
Pored toga, restorani mogu imati i listu korisničkih naloga na društvenim mrežama i koristiti ih za buduće promocije. Bez API-ja, razvoj takvih funkcija može biti težak. Sada ćemo pogledati Facebook SDK-ove.
Facebook SDK-ovi
SDK-ovi koje pruža Facebook su posebno dizajnirani za „kreiranje aplikacija“. Na primer, postoji mnogo igara koje možete igrati unutar Facebook aplikacije. One su dizajnirane da rade unutar Facebooka i potreban vam je SDK da biste kreirali te aplikacije.
Hajde da pogledamo Facebook SDK za iOS. On omogućava razvoj Facebook aplikacija posebno za iOS.
Razmotrite sledeći isječak koda koji otkriva Facebook SDK za iOS:
/**
* For more details, please take a look at:
* developers.facebook.com/docs/reference/ios/current/class/FBSDKAppEvents
*/
- (void)applicationDidBecomeActive:(UIApplication *)application {
[FBSDKAppEvents activateApp];
}
Gornji primer se koristi za evidentiranje događaja povezanih sa aktivacijama aplikacije.
Struktura poziva se razlikuje u oba slučaja. API obavlja radnju koja je unapred definisana putem postojećih izvora i funkcija. S druge strane, SDK prvo definiše funkciju, a zatim poziva izvor i funkciju.
Izbor između SDK-a i API-ja
API-ji u suštini opisuju kako različite platforme mogu da rade zajedno, sinhronizovano. Oni pomažu u integraciji aplikacija putem protokola i specifikacija. Dakle, oni su jedna od ključnih komponenti SDK-a. Međutim, API-ji se ne mogu koristiti za kreiranje aplikacija od nule.
SDK-ovi olakšavaju izradu nove aplikacije ili softvera specifičnog za jedan programski jezik ili platformu. SDK uglavnom ima bar jedan API za spoljnu komunikaciju.
Ako pravite aplikaciju za rad na određenoj platformi, kao što je iOS, koristite SDK za tu platformu. Za komunikaciju sa drugim web aplikacijama, poput Facebooka, koristite API te aplikacije.
Zaključak 👨🏫
Ukratko, razlika između SDK-a i API-ja istaknuta je u sledećim postulatima:
- SDK-ovi često sadrže API-je, ali nijedan API ne uključuje SDK-ove.
- Kao temelji kuće koji omogućavaju da kuća stoji visoko, SDK-ovi omogućavaju kreiranje aplikacija.
- API-ji odlučuju o funkcionisanju i komunikaciji aplikacija unutar SDK-ova, slično telefonskim linijama koje omogućavaju kontakt sa spoljnim svetom.