Виртуализација података је савремена технологија која организацијама омогућава ефикасно управљање, интеграцију и анализу података. Кључни аспект ове технологије је стварање логичког приказа података, којима се приступа из различитих извора, али се кориснику чине као јединствена и обједињена база.
У дигиталном добу, компаније генеришу и прикупљају податке из бројних извора. Ови извори укључују интерне системе и процесе, спољне партнере, клијенте, као и податке трећих страна. Подаци могу бити структурирани, попут података у традиционалним базама, или неструктурирани, као што су документи, слике и видео записи.
Често се ови подаци чувају на различитим локацијама, укључујући локалне сервере, системе за складиштење и облак. То организацијама отежава стварање свеобухватног увида у податке и њихово ефикасно управљање и анализу. У тим ситуацијама, виртуализација података се показује као драгоцен алат.
Шта је виртуелизација података?
Виртуализација података представља концепт где се подаци из више различитих извора интегришу и представљају као јединствено складиште података. Омогућава стварање виртуелног слоја података (ВДЛ), коме апликације и корисници могу приступати и постављати упите без потребе за физичким реплицирањем или премештањем података са оригиналног извора.
Овај виртуелни слој апстрахује податке из основних физичких извора, стварајући утисак да подаци потичу из једног извора.
Виртуализација података се често користи у комбинацији са другим технологијама за управљање и интеграцију података, као што су језера података, складишта података и алати за интеграцију. Посебно је корисна за организације са великим и разноврсним окружењем података, који се чувају у различитим форматима и локацијама.
Виртуализација података доноси бројне предности које је чине корисном у различитим индустријама:
- Повећана агилност: Организације могу брзо и лако приступити подацима из различитих извора без дуготрајних процеса интеграције, што убрзава доношење информисаних одлука.
- Смањена сложеност: Процес приступа и интеграције података је једноставнији, што побољшава ефикасност.
- Побољшана безбедност: Приступ подацима се остварује без физичког премештања или копирања, смањујући ризик од повреде података и неовлашћеног приступа.
- Повећана скалабилност: Интеграција и анализа података се лако прилагођавају променљивим потребама, без додатне хардверске или инфраструктурне подршке.
- Смањено дуплицирање података: Смањује се потреба за физичким реплицирањем, што штеди ресурсе за складиштење и рачунање, а уједно смањује ризик од грешака и недоследности.
Виртуализација података се такође може користити за аналитику у реалном времену, доношење одлука заснованих на подацима и агилно управљање подацима, посебно у индустријама где се подаци стално мењају, попут финансија или е-трговине.
Подршка управљању и усклађености података је олакшана јер омогућава лакше праћење и контролу приступа подацима, као и осигурава да се подаци користе у складу са прописима. На пример, могуће је имплементирати контролу приступа и маскирање осетљивих података.
Како се врши виртуелизација података
Виртуализација података се обично имплементира помоћу специјализованог софтвера или алата, или кроз изградњу прилагођених решења. Неколико приступа је могуће:
Коришћење сервера за виртуелизацију података:
Сервери за виртуализацију података, којима се приступа путем веб интерфејса или АПИ-ја, се могу користити у комбинацији са различитим изворима података, укључујући базе података, равне датотеке и складишта у облаку. Ово је посебно корисно када се подаци морају делити између одељења или организација, или када се подаци из више извора интегришу ради анализе или извештавања.
Прављење прилагођеног решења:
У неким случајевима, организације граде сопствена решења за виртуализацију података користећи прилагођени софтвер или алате. Ово укључује креирање слоја за интеграцију података који се налази између извора података и корисника или апликација којима су подаци потребни.
Коришћење услуга виртуализације података заснованих на облаку:
Услуге засноване на облаку, попут оних које нуде Amazon Web Services (AWS) или Microsoft Azure, омогућавају приступ и интеграцију података из различитих извора без потребе за изградњом и одржавањем сопствене инфраструктуре.
Кораци у процесу виртуелизације података
Процес виртуализације података обично укључује следеће кораке:
#1. Идентификовање извора података
Први корак је идентификовање извора података којима треба приступити и интегрисати их. То могу бити базе података, датотеке, апликације или други извори.
#2. Повезивање са изворима података
Затим се треба повезати са изворима и извући податке које је потребно виртуализовати. Ово може укључивати коришћење конектора или драјвера и конфигурисање дозвола за приступ и аутентификацију.
#3. Трансформација и чишћење података
Након извлачења података, можда ће бити неопходно трансформисати их и очистити како би били употребљиви. Ово може укључивати примену трансформација, правила квалитета података, или уклањање дупликата и неважећих записа.
#4. Креирање виртуелног слоја података
Виртуелни слој је централни део решења за виртуализацију. Овде се креира виртуелни приказ података коме се може приступити и на који се могу постављати упити без стварног померања или копирања са оригиналне локације. То може укључивати креирање логичких модела података који се мапирају са изворима података.
#5. Приступ и упит виртуелним подацима
Након креирања виртуелног слоја, корисници и апликације могу приступити подацима и постављати упите користећи стандардни SQL или друге језике. Виртуелни слој преводи упите у формат који одговара изворима података и враћа резултате кориснику или апликацији.
#6. Надгледање и одржавање виртуелног слоја података
Решења за виртуализацију података често укључују алате за надгледање и одржавање виртуелног слоја. Ово укључује праћење промена у изворима података и ажурирање виртуелног слоја. Такође је важно оптимизовати виртуелни слој за перформансе и ускладити га са пословним потребама.
Виртуализација података наспрам визуелизације података
Виртуализација и визуелизација података су различити концепти, али се често користе заједно. Кључне разлике су:
| Виртуализација података | Визуелизација података |
| Омогућава приступ и интеграцију података из више извора. | Представља податке у графичком формату за лакше разумевање и тумачење. |
| Укључује креирање виртуелног приказа података коме се приступа без померања или копирања. | Укључује одабир и трансформацију података за креирање графикона и других визуелизација. |
| Обезбеђује виртуелни слој података коме могу приступити корисници или апликације. | Производи графичке излазе које људи виде. |
| Користи се када се подаци чувају на више локација или формата, или када није практично физички консолидовати податке. | Користи се за преношење сложених идеја, истицање увида и подршку доношењу одлука. |
| Може укључивати специјализовани софтвер, прилагођена решења или услуге засноване на облаку. | Укључује креирање графикона, мапа, инфографика, манипулацију подацима, агрегацију и трансформацију. |
| Смањује дуплицирање података и побољшава интеграцију и интероперабилност. | Помаже у откривању образаца и трендова који нису очигледни у сировим подацима. |
| Користи се за подршку управљању и усклађености података. | Користи се за представљање података на занимљив и интерактиван начин. |
| Омогућава агилно управљање подацима. | Помаже у преношењу увида заснованих на подацима широј публици. |
У пракси, виртуализација података обезбеђује податке за визуелизацију, док визуелизација омогућава интуитивнији начин за истраживање и разумевање података.
На пример, предузеће може користити виртуализацију за приступ и интеграцију података из различитих извора, а затим користити визуелизацију за креирање графикона који помажу у откривању трендова.
Примери употребе виртуализације података
Неколико је примера примене виртуализације података:
Припрема података: Виртуализација омогућава виртуелни приказ података који се може трансформисати по потреби за анализу. Научник података може приступити подацима из различитих извора и применити трансформације како би их припремио за анализу.
Дељење података у облаку: Подаци који се чувају у облаку се лако деле између различитих тимова у организацији, што смањује потребу за реплицирањем података.
Омогућавање чворишта података: Виртуализација омогућава креирање централизованог чворишта где корисници могу приступати и интегрирати податке из више извора. На пример, организација може интегрирати податке из различитих система (ERP, CRM, HR) ради подршке одлучивању заснованом на подацима. Корисници могу приступити овом чворишту кроз виртуализоване приказе, што поједностављује приступ подацима.
Закључак
Виртуализација података побољшава агилност, флексибилност и квалитет података, истовремено смањујући трошкове и побољшавајући безбедност. Има широку примену у различитим индустријама, укључујући финансије, здравство, малопродају и производњу.
Приликом разматрања примене виртуализације, важно је проценити изворе података, одабрати одговарајући алат и оптимизовати систем како би задовољио пословне потребе.
Надам се да је овај чланак био користан за разумевање виртуализације података. Можда ће вас занимати и више о алатима за праћење виртуализације.