Често постављана питања и одговори на ЈаваСцрипт интервјуу

by
Tweet
Share
Share
Pin

Ako razmišljate o karijeri softverskog programera, posedovanje znanja JavaScripta znatno povećava vaše šanse za uspeh. U ovom tekstu, detaljno ćemo istražiti najčešća pitanja koja se pojavljuju na intervjuima za pozicije JavaScript programera.

JavaScript se ističe kao jedan od najrasprostranjenijih jezika u svetu web razvoja. Danas, njegova primena seže daleko izvan web okvira, pokrivajući razvoj gotovo svih vrsta aplikacija.

Pre nego što se posvetimo konkretnim pitanjima za intervju, osvrnućemo se na prednosti koje donosi učenje JavaScripta.

JavaScript se karakteriše kao lagan, interpretiran programski jezik koji se kompajlira u realnom vremenu. On čini temeljni kamen svetske mreže, a zajedno sa još dva ključna jezika, gradi osnovu web razvoja. Ukoliko niste upoznati sa ova druga dva jezika, preporučujemo da ih što pre istražite.

Iako je JavaScript prvobitno osmišljen za web, danas se njegova upotreba proširila zahvaljujući okruženjima kao što su Node i Deno, omogućavajući njegovo pokretanje na raznim platformama.

Pogledajmo sada neke od njegovih ključnih prednosti.

Prednosti JavaScripta

  • Jednostavan za početnike: Možete ga savladati čak i bez prethodnog iskustva u programiranju.
  • Velika i aktivna zajednica: Pruža obimnu podršku i pomoć u slučaju problema.
  • Bogatstvo biblioteka i frameworka: Olakšava i ubrzava razvoj aplikacija.
  • Svestranost primene: Omogućava razvoj frontenda, backend-a, Android i iOS aplikacija. Iako je robustan u web razvoju, JavaScript nudi širok spektar mogućnosti.

Koji su tipovi podataka u JavaScriptu?

Tipovi podataka služe za klasifikaciju i skladištenje različitih vrsta informacija. Oni se mogu razlikovati od jezika do jezika, a u JavaScriptu, imamo osam osnovnih tipova. Detaljno ćemo ih razmotriti.

  • Broj
  • String
  • Boolean
  • Undefined
  • Null
  • BigInt
  • Symbol
  • Object

Svi navedeni tipovi podataka, osim „Object“, spadaju u kategoriju primitivnih vrednosti i karakteriše ih nepromenljivost.

Koje su ugrađene metode u JavaScriptu?

Ugrađene metode u JavaScriptu specifične su za svaki tip podataka i omogućavaju manipulaciju podacima. Dostupne su preko odgovarajućih tipova podataka. Sada ćemo analizirati neke od ugrađenih metoda za različite tipove podataka i strukture.

  • Broj
  • String
    • toLowerCase
    • startsWith
    • charAt
  • Niz

Postoji veliki broj ugrađenih metoda za svaki tip podataka. Detaljniji pregled svih ugrađenih metoda različitih tipova i struktura podataka možete pronaći u zvaničnim referencama.

Kako kreirati niz u JavaScriptu?

Nizovi predstavljaju fundamentalnu strukturu podataka u JavaScriptu i mogu sadržati elemente različitih tipova. Zahvaljujući dinamičkoj prirodi JavaScripta, nizovi su veoma fleksibilni. Hajde da pogledamo kako se kreiraju nizovi.

Niz se može kreirati upotrebom uglastih zagrada []. Ovaj način je brz i jednostavan.

// Prazan niz
const arr = [];

// Niz sa nasumičnim vrednostima
const randomArr = [1, "Jedan", true];

console.log(arr, randomArr);

Takođe, niz se može kreirati i pomoću konstruktora `Array()`, mada je ovaj način manje uobičajen u svakodnevnim projektima.

// Prazan niz
const arr = new Array();

// Niz sa nasumičnim vrednostima
const randomArr = new Array(1, "Jedan", true);

console.log(arr, randomArr);

Nizovi u JavaScriptu su promenljivi, što znači da se mogu modifikovati nakon kreiranja.

Kako kreirati objekat u JavaScriptu?

Uz nizove, objekti predstavljaju drugu ključnu strukturu podataka u JavaScriptu. Objekti skladište podatke u parovima ključ-vrednost, pri čemu ključ mora biti nepromenljivog tipa, dok vrednost može biti bilo koja. Detaljnije ćemo objasniti kako se kreiraju objekti.

Objekti se kreiraju korišćenjem vitičastih zagrada {}. Ovaj način kreiranja objekata je brz i efikasan.

// Prazan objekat
const object = {};

// Objekat sa nasumičnim vrednostima
const randomObject = { 1: 2, one: "Dva", true: false };

console.log(object, randomObject);

Objekti se takođe mogu kreirati pomoću konstruktora `Object()`, iako je to manje uobičajena praksa.

// Prazan objekat
const object = new Object();

// Objekat sa nasumičnim vrednostima
const randomObject = new Object();
randomObject[1] = 2;
randomObject["one"] = "Dva";
randomObject[true] = false;

console.log(object, randomObject);

JavaScript objekti su promenljivi, pa se mogu menjati i nakon inicijalizacije, kao što je prikazano u drugom primeru.

Kako se vrši debagovanje JavaScript koda?

Proces debagovanja koda nije jednostavan i može varirati u zavisnosti od programskog jezika, projekta i drugih faktora. Pogledajmo najčešće korišćene metode za debagovanje u JavaScriptu.

1. Logovanje

Korišćenjem `console.log` naredbi na raznim mestima u kodu, moguće je lakše otkriti greške. Kod će prestati sa izvršavanjem ukoliko dođe do greške u prethodnom redu.

Logovanje je jedna od starijih, ali i dalje veoma efikasnih tehnika debagovanja, posebno za manje projekte. Ova tehnika je univerzalna za većinu programskih jezika.

2. Alatke za programere

JavaScript se uglavnom koristi za razvoj web aplikacija, pa skoro svi web pretraživači nude alatke za programere koje olakšavaju debagovanje JavaScript koda.

Jedna od najpopularnijih tehnika debagovanja je postavljanje „breakpoint“-ova u alatkama za programere. Breakpoint zaustavlja izvršavanje JavaScript koda i pruža detaljne informacije o trenutnom stanju izvršavanja.

Postavljanjem više breakpoint-ova na mestima gde se sumnja na greške, možemo lakše utvrditi njihov uzrok. Ovo je posebno efikasan način za debagovanje web aplikacija razvijenih u JavaScriptu.

3. IDE

Integrisana razvojna okruženja (IDE) takođe pružaju mogućnosti za debagovanje JavaScript koda. Na primer, VS Code omogućava debagovanje putem breakpoint-ova. Funkcionalnosti debagovanja se mogu razlikovati u zavisnosti od IDE-a, ali većina njih nudi ovu funkciju.

Kako dodati JavaScript kod u HTML datoteku?

JavaScript kod se može dodati u HTML datoteku korišćenjem `