Hibridni model oblaka predstavlja kombinaciju različitih okruženja za skladištenje podataka, obradu informacija i pružanje usluga. Ova okruženja uključuju privatne oblake, javne oblake i lokalnu infrastrukturu, a sve to je povezano i usklađeno pomoću sistema za orkestraciju.
Infrastruktura se smatra hibridnom ukoliko se koristi kombinacija lokalnih resursa, privatnih oblaka i javnih oblaka u okviru jednog datacentra. Osim što pomažu u smanjenju troškova, usluge u oblaku su ključne za podršku ubrzanoj digitalnoj transformaciji poslovanja.
Suština digitalizacije leži u sposobnosti brze adaptacije i promene pravca delovanja.
Preduzeća stoga teže da kombinuju privatne oblake, lokalne resurse i javne oblake kako bi postigla agilnost i konkurentsku prednost. Ova kombinacija omogućava veću fleksibilnost i raznovrsnost u raspoređivanju podataka.
Hibridni oblak je model koji spaja privatne i javne funkcije. Kritične operacije se obavljaju u privatnim oblacima, dok se manje kritične aktivnosti prepuštaju javnim oblacima.
U ovom članku ćemo detaljnije istražiti model hibridnog oblaka, razmotriti kako on funkcioniše i predstaviti neke ključne detalje.
Započnimo!
Različiti modeli implementacije oblaka
Model implementacije oblaka opisuje strukturu vaše cloud infrastrukture, uključujući promene i usluge koje su vam potrebne. Definisanje specifičnog okruženja vrši se na osnovu toga ko ima pristupne dozvole, da li su resursi deljeni ili posvećeni, i ko kontroliše sigurnost.
Modeli implementacije oblaka takođe određuju odnos između korisnika i infrastrukture. S obzirom na to da svaki model zadovoljava različite organizacione potrebe, neophodno je pažljivo odabrati onaj koji najbolje odgovara specifičnim poslovnim zahtevima.
Pogledajmo različite modele implementacije oblaka:
Javni oblak
Model javnog oblaka omogućava svakom korisniku da koristi računarske resurse u oblaku, uključujući softver (baze podataka i servere aplikacija) ili hardver (memoriju, skladište, CPU i operativni sistem) na osnovu pretplate. Najčešće se koristi za razvoj aplikacija, testiranje i zadatke koji nisu kritični, kao što su e-mail servisi i deljenje datoteka.
Javni oblak je idealan za organizacije sa rastućim i promenljivim zahtevima. Preduzeća sa nižim sigurnosnim zahtevima mogu ga koristiti po povoljnijoj ceni. Plaćaju se samo usluge koje se koriste, kao što su umrežavanje, obrada podataka, skladištenje i virtuelizacija, putem javnog interneta koji pruža provajder.
Privatni oblak
Model privatnog oblaka omogućava preduzećima veću kontrolu nad njihovim resursima. To je suprotnost modelu javnog oblaka. Ovde ne morate deliti svoje hardverske komponente ni sa kim. Korisnici mogu pristupiti uslugama i sistemima unutar granica organizacije. U poređenju sa javnim oblacima, ovaj model je skuplji zbog troškova upravljanja i održavanja.
Međutim, privatni oblaci su bolji od javnih u pogledu bezbednosti, privatnosti i upravljanja zastarelim sistemima.
Hibridni oblak
Hibridni oblak je kompleksan model koji kombinuje privatne i javne oblake. Organizacija čuva kritične aplikacije i transakcije u privatnom oblaku, dok ostala radna opterećenja premešta u javni ili lokalni oblak.
Hibridni oblak je koristan za preduzeća koja su zabrinuta za bezbednost, a istovremeno traže pristupačno rešenje u oblaku. Odličan je u pogledu cene, sigurnosti, kontrole i fleksibilnosti. Takođe, pomaže organizacijama u brzom skaliranju.
Tipovi hibridnog oblaka
Hibridni oblak se sastoji od dva ili više modela implementacije oblaka. Ovi modeli rade zajedno kako bi korisnicima pružili veću fleksibilnost u pogledu usluga zasnovanih na oblaku. Kombinacija javnih, privatnih i zajedničkih modela pomaže korisnicima da dobiju više opcija za pristup podacima.
Implementacija hibridnog modela oblaka može biti korisna i tokom oporavka od katastrofe. Model takođe omogućava kompanijama da prave rezervne kopije svojih podataka u privatnim i javnim oblacima, što doprinosi većoj sigurnosti.
Hibridni oblak se može podeliti u tri tipa:
- Hibridno okruženje sa delimično integrisanim aplikacijama: Ovo uključuje premeštanje nekih transakcija ili aplikacija u model javnog oblaka, dok druge aplikacije ostaju lokalno. Odlična je opcija za korišćenje usluga kao što su Azure ili AWS. Možete razlikovati transakcije i aplikacije u zavisnosti od toga koji model oblaka je prikladniji za određenu situaciju na osnovu performansi i budžetskih potreba.
- Model hibridnog oblaka sa postepenom migracijom: Ovaj model omogućava da se radna opterećenja ili aplikacije iz lokalnog data centra premeštaju u infrastrukturu javnog oblaka, što se može uraditi odjednom ili postepeno. Prednost ovog modela je da možete koristiti podatke koji su vam potrebni i dodeliti onoliko resursa koliko je potrebno za svaku transakciju ili aplikaciju.
- Model hibridnog oblaka sa integrisanim aplikacijama: Ovaj model omogućava korišćenje tehnologija cloud computing-a, kao što je PaaS softver, u javnom oblaku za integraciju aplikacija koje rade u javnom i lokalnom oblaku. Aplikacije se postavljaju preko IaaS softvera lokalno i integrišu preko PaaS softvera u javnom oblaku.
Hibridni model oblaka je najpopularniji izbor za preduzeća koja žele da iskoriste prednosti uštede troškova i fleksibilnosti, uz zadržavanje kontrole nad aplikacijama i podacima.
Tradicionalno, preduzeća su gradila hibridne oblake koristeći softverski paket koji su posedovali lokalno i zatim ga integrisali sa javnim oblakom. Međutim, kasnije je preduzećima omogućeno da upravljaju istom infrastrukturom sa softverskim stekovima u data centrima. Tako se pojavljuju dve različite arhitekture hibridnog oblaka:
- Heterogeni hibridni model oblaka: U ovom modelu, arhitektura je izgrađena pomoću privatnih i javnih tehnologija različitih proizvođača. Preduzeća biraju javni oblak, kao što je Azure ili AWS, i kombinuju ga sa privatnim provajderom oblaka, kao što su OpenStack, CloudStack, VMware itd.
- Homogeni hibridni model oblaka: U ovom modelu, AWS Outposts, Google Cloud Services Platform i Azure Stack se oslanjaju na isti hardver, povremeno na javni oblak i lokalno, kao i na isti softver.
Kako funkcioniše hibridni oblak?
Hibridni modeli oblaka kombinuju privatne i javne oblake, omogućavajući nesmetan protok podataka između različitih okruženja. Ova međupovezanost je moguća kroz virtuelizaciju podataka, kao i alate i protokole za povezivanje, kao što su API-ji, VPN-ovi i WAN-ovi.
Ukoliko imate veliko opterećenje, hibridni oblak pomaže vašoj organizaciji da stekne veću kontrolu nad dostupnošću, autentičnošću, sigurnošću, privatnošću i zaštitom podataka, kao i nad IT infrastrukturom.
U ovom modelu, mrežne veze između različitih infrastruktura su od ključnog značaja. Ako nisu povezane, preduzeće ne koristi hibridni oblak; umesto toga, koristi nekoliko oblaka paralelno. Međutim, način korišćenja hibridnog oblaka varira u zavisnosti od konkretnih potreba. Može se kombinovati:
- Lokalni model oblaka sa javnim oblakom
- Usluga javnog oblaka sa modelom privatnog oblaka
- Više privatnih oblaka, lokalna infrastruktura i javni oblaci
Bez obzira na konfiguraciju, svi hibridni modeli oblaka imaju slične karakteristike, kao što su integracija podataka, mrežne veze i jedinstveno upravljanje. Kombinacije takođe mogu uključivati DDoS zaštitu, TLS enkripciju, ubrzanje sadržaja, DNS i mnoge druge bitne funkcije.
Prednosti hibridnog modela oblaka
Hibridni model oblaka omogućava preduzećima da kritična radna opterećenja implementiraju lokalno, a manje važne aplikacije hostuju u javnom oblaku treće strane. Na taj način, kompanije dobijaju najbolje od oba modela implementacije.
Ključne prednosti korišćenja hibridnog oblaka u organizaciji uključuju sledeće:
Agilnost i skalabilnost
Korišćenje hibridnog oblaka nudi više resursa, što olakšava implementaciju, skaliranje i obezbeđivanje resursa za ispunjavanje poslovnih zahteva. Kada potražnja prevaziđe kapacitet fizičkog data centra, podaci se mogu prebaciti u javni oblak radi dodatnog kapaciteta.
Usklađenost
Organizacije moraju poštovati ograničenja u pogledu lokacije čuvanja podataka, što znači da ne mogu sve aplikacije prebaciti u javni oblak. Hibridni model oblaka omogućava preduzećima da ispune regulatorne zahteve, koristeći fleksibilnost oblaka.
Fleksibilnost
Hibridni oblak koristi i tradicionalne sisteme i najnoviju cloud tehnologiju bez potpune obaveze prema jednom provajderu. Organizacije mogu lako migrirati radna opterećenja na i sa svoje infrastrukture i javnog oblaka po potrebi.
Troškovi
Privatni oblak omogućava organizacijama da upravljaju infrastrukturom uz fiksni kapitalni trošak, dok usluge javnog oblaka nude operativne i varijabilne troškove. Hibridni model oblaka omogućava korisnicima da izaberu okruženje u kojem će najefikasnije izvršavati radna opterećenja.
Elastičnost
Preduzeće može pokretati aplikacije redundantno u oba okruženja, tj. u javnom i privatnom oblaku. Komponente jednog radnog opterećenja mogu funkcionisati u oba okruženja.
Javni oblak protiv privatnog oblaka protiv hibridnog oblaka
| Javni oblak | Privatni oblak | Hibridni oblak | |
| Korišćenje | Svako može koristiti javne cloud usluge. | Usluge u oblaku koristi jedna organizacija. | Usluge se dele između privatnog i javnog oblaka. |
| Virtuelizacija | Virtuelizacija se koristi za izgradnju usluga u oblaku koje su dostupne javnosti. | Privatni oblak se nalazi unutar organizacije i iza zaštitnog zida, tako da mu samo korisnici unutar organizacije mogu pristupiti i upravljati njime. | Čuvaju se u deljenom okruženju. |
| Čuvanje podataka | Podaci jedne organizacije se čuvaju u privatnom okruženju. | Organizacije mogu birati gde će čuvati podatke radi bolje zaštite, što ga čini isplativim. | |
| Lokacija data centra | Data centar se nalazi bilo gde na internetu, odakle se mogu locirati usluge provajdera. | Lokacija data centra je unutar mreže organizacije. | Data centar je unutar mreže preduzeća, i može upravljati samo uslugama oblaka kompanije, kao i javnim cloud uslugama. |
| Upravljanje | Pošto je kombinacija oba oblaka, nekim uslugama upravlja organizacija, a nekima CSP. | ||
| Hardver | Dobija se sav hardver, obezbeđujući neprekidan rad. | Organizacije kupuju fizičke servere da bi izgradile privatni oblak. Sama organizacija obezbeđuje hardverske komponente. | Organizacija obezbeđuje hardverske komponente za privatni oblak, dok se za javne usluge dobija hardver od CSP-a. |
| Sigurnost | Minimalna sigurnost. | Visoka sigurnost. | Visoka sigurnost. |
| Fleksibilnost | Manje fleksibilan. | Manje fleksibilan. | Visoko fleksibilan. |
| Oporavak podataka | Lako vraćanje podataka. | Oporavak podataka je komplikovan. | Nema brige o gubitku podataka. |
| Performanse | Efikasne performanse. | Performanse su niže. | |
| Provajderi | AWS, OpenStack, Linode, i Microsoft Azure. | Google Cloud, Microsoft Azure, AWS, OpenStack. | Rackspace, IBM, CISCO, VMware i Microsoft Azure. |
Prednosti i ograničenja hibridnog modela oblaka
Korišćenje tehnologije u poslovanju uvek donosi prednosti i nedostatke. Iako je hibridni model oblaka na naprednijoj strani, nudeći preduzećima fleksibilnost i agilnost, postoje i određena ograničenja.
Na vama je da odlučite šta je najvažnije za vaše poslovanje. U nastavku ćemo razmotriti neke od prednosti i ograničenja hibridnog modela oblaka.
Prednosti hibridnog modela oblaka
- Hibridni oblak je isplativ jer omogućava čuvanje bitnih podataka u privatnom oblaku, a ostalo u javnom.
- Pruža fleksibilnost organizaciji koja se prilagođava potrebama koristeći AWS alate.
- Ovaj model nudi preduzećima kritičnu kontrolu nad podacima, poboljšava sigurnost i smanjuje izloženost podacima.
- Poboljšava brzinu i smanjuje kašnjenje aplikacija.
- Olakšava dodavanje sistemskih resursa postojećem okruženju.
- Kombinacija privatnog, javnog i lokalnog oblaka čini hibridni model manje ranjivim na rizike, poput upada između okruženja.
Ograničenja hibridnog modela oblaka
- Komplikovanije je za upravljanje. Uvođenje hibridne infrastrukture može se činiti prevelikim zalogajem.
- Hibridni oblak zahteva snažnu mrežnu sposobnost, usluge i skladište, što otežava implementaciju u realnom vremenu.
- Prilikom prenosa podataka između oblaka moguća su uska grla u mreži. Prenos može biti sporiji kada se koristi javni internet za javni oblak.
- Strategije i alati koji se koriste za upravljanje protokolom, kao što su WAN, API, VPN, nisu uvek dovoljni za sigurnost podataka i mreže.
- Komplikuje operacije za organizacije u upravljanju više oblaka, što otežava jasan pregled celog cloud okruženja.
Zaključak
Pre nekoliko godina, oblak je bio samo jedna od opcija. Danas je evoluirao. Oblak je dostupan u raznim oblicima, ali hibridni oblaci se najviše koriste u organizacijama širom sveta. Oni nude efikasan način za usklađivanje IT potreba i prioriteta, pružajući prednosti u pogledu skalabilnosti, sigurnosti, isplativosti, otpornosti i još mnogo toga.
Hibridni oblak može biti odlično rešenje za preduzeća sa velikim količinama podataka, dinamičnim radnim opterećenjima i raznovrsnim IT uslugama. Ako pripadate takvoj kompaniji, razmislite o hibridnom cloud računarstvu i iskoristite njegove prednosti.