U tehnološkoj sferi, mnogo se govori o budućnosti mobilnog gejminga. Međutim, igre koje se nalaze na samom vrhu lista popularnosti u prodavnicama aplikacija ne ulivaju previše poverenja u tu budućnost. U najboljem slučaju, dobijamo naslove koji su prihvatljivi za kratkotrajnu zabavu, ali nikada ne uspemo da se dublje povežemo sa pričom ili gameplay-om.
Zašto je to tako? Zašto mobilno igranje i dalje ostavlja utisak površnosti? Uzimajući u obzir sve napredne inovacije u hardveru i softveru pametnih telefona, očekivalo bi se da će mobilne igre uhvatiti korak sa drugim platformama, zar ne? Nažalost, problem je mnogo kompleksniji. U nastavku, iznosimo sedam izazova sa kojima se mobilno igranje još uvek suočava.
1. Slabo prodavane plaćene mobilne igre
Ključna razlika između igara na konzolama i mobilnih igara je njihov poslovni model. Dok prve uglavnom zahtevaju početno ulaganje, kod mobilnih igara dominira freemium model.
Prema izveštaju Statista, samo oko tri procenta svih mobilnih igara na Google Play prodavnici zahteva plaćanje. Slična situacija je i sa Apple App Store-om.
Korisnici jednostavno ne žele da plaćaju za mobilne igre, a one retke koje se ipak naplaćuju, ostvaruju profit uglavnom putem kupovine u aplikaciji i mikrotransakcija. To primorava autore igara da se prilagode ovom modelu ili da se zadrže na razvoju igara za konzole.
Ne tvrdimo da freemium model nije profitabilan. Naime, prema informacijama sa Business Insider, PUBG Mobile je ostvario zaradu od skoro 254 miliona dolara samo u novembru 2021. zahvaljujući potrošnji igrača.
Problem sa freemium modelom je taj što on nije pogodan za kreiranje igara visokog kalibra, sa budžetom kakav se izdvaja za konzole. Suviše je rizično da programeri ulože mnogo vremena i novca u razvoj premium mobilne igre, nadajući se da će je ljudi platiti tek nakon što je besplatno isprobaju.
2. Algoritmi prodavnica aplikacija favorizuju najpopularnije
Deo krivice za zaostajanje mobilnog gejminga možemo pripisati načinu na koji prodavnice aplikacija organizuju svoje kataloge. Prema još jednom izveštaju Statista, u Google Play prodavnici postoji oko 2,6 miliona aplikacija, a na Apple App Store-u skoro 2 miliona.
Dalji izveštaj Statista pokazuje da između 11 i 13,5% ovih aplikacija čine igre, sa 477.877 aktivnih naslova u Google Play prodavnici samo u decembru 2021.
To znači da ako ste autor igara, pogotovo ako ste novi u tome, šanse za uspeh su vam veoma male. Zaboravite na izdvajanje iz mase aplikacija. Pravo je čudo ako vas uopšte i otkriju. A prodavnice aplikacija ne čine mnogo da pomognu novim autorima da budu vidljivi.
Kada traže aplikaciju, većina korisnika bira jednu od prvih opcija na listi. I tako, najpopularnije aplikacije ostaju popularne, dok one manje poznate ostaju neotkrivene.
Ne postoji podsticaj da prodavnice aplikacija podrže autore, osim one koji im donose najviše prihoda. To demotiviše nove autore da preuzmu rizik kreiranja kvalitetnijih mobilnih igara.
3. Niska očekivanja korisnika
Do određene mere, i mi, korisnici, smo odgovorni za loš imidž mobilnih igara. Ako ste ikada bili na Redditu, znate da ljudi često kritikuju mobilne igre jer nisu „prave igre“, iz razloga koji su previše očigledni da bi se ignorisali.
Igrači čak i ne očekuju da će mobilne igre biti kvalitetne, pa se ne iznenade kada ispadnu loše.
Mobilne igre se smatraju potrošnom zabavom – nečim što možete lako zameniti drugim. Zbog toga se korisnici ne žale mnogo kada je mobilna igra loša. Drugim rečima, nema adekvatnog povratnog sistema.
Većina ljudi jednostavno deinstalira aplikaciju koja im se ne dopada i instalira drugu, nadajući se da neće biti toliko razočaravajuća. To nije slučaj sa igrama na računarima ili konzolama.
Gejming zajednica je veoma osetljiva na kvalitet igara i aktivno zahteva poboljšanja, ispravke grešaka i daje svoje predloge kako bi autori mogli da kreiraju bolje igre.
Koliko god kritike bile oštre, one su korisne za identifikaciju problema. Za mobilne igre takav nivo strasti i posvećenosti jednostavno ne postoji.
4. Loše kontrole na ekranu osetljivom na dodir
Osim ako ne nabavite namenski telefon za igranje sa dugmićima na ramenima, obični pametni telefoni ne mogu da se takmiče sa kontrolerom konzole. Sve komande mobilne igre moraju biti smeštene na ograničenom prostoru ekrana uređaja.
Zbog ovog ograničenja, kontrole često ispadnu ili premale ili prevelike, što ometa igru i dovodi do lošeg iskustva. Da bi to ublažili, autori moraju da ulažu dodatne napore kako bi osmislili nove načine da kontrole budu što jednostavnije.
5. Nedostatak prostora za skladištenje igara
Za razliku od konzola, pametni telefoni ne služe samo za igre, već i za fotografije, video zapise, muziku, filmove, dokumenta, aplikacije i još mnogo toga. Zbog toga prostor za skladištenje često predstavlja problem. Istini za volju, pojavili su se i pametni telefoni sa 1TB prostora za skladištenje, tako da ovo i nije tako veliki problem kao prethodni.
Međutim, pošto više prostora za skladištenje obično znači i višu cenu, samo premium modeli telefona mogu da iskoriste tu prednost. A pošto se većina pametnih telefona prodaje kao modeli srednjeg i nižeg ranga, prednost većeg skladišnog prostora postaje nebitna.
6. Nedostatak standardizovanih platformi
Za razliku od standardizovanih konzola kao što su PlayStation i Xbox, pametni telefoni dolaze u različitim oblicima, veličinama i konfiguracijama. To važi više za Android telefone nego za iPhone.
Pošto postoji manje varijacija iPhone uređaja, oni su standardizovaniji, pa je razvoj aplikacija za njih lakši. Zbog toga, autori često prvo objavljuju svoje aplikacije i ažuriranja na iOS-u.
Budući da se pametni telefoni toliko razlikuju (zbog velikog broja konkurenata), preveliki je zadatak za autore da optimizuju svoje igre za svaki pojedinačni uređaj.
To im ostavlja samo dve opcije: ili da kreiraju nekvalitetne igre koje svako može da preuzme, ili da naprave dobre igre koje će samo nekolicina moći da igra. Čini se da prva opcija ima prednost.
7. Česti oglasi u igri
Pored mikrotransakcija, autori mobilnih igara se takođe oslanjaju na oglase u igri kako bi ostvarili profit. To im omogućava da održavaju igre i da uvode nove funkcije poput mapa, oružja, odeće i sličnih dodataka.
Međutim, iz ugla igrača, veoma je frustrirajuće gledati oglas svaki put nakon završene trke, meča ili otvaranja nagradnih kutija. Pored toga, ovi oglasi ponekad mogu biti nevažni i neprikladni, a ne postoji način da se personalizuju.
Gledanje oglasa u igri jeste dobar način da podržite autore mobilnih igara bez kupovine predmeta u igri, ali učestalost oglasa je veoma bitna, posebno ako planirate da igrate igru duže vreme.
Mobilne igre imaju mnogo veći potencijal
Mobilne igre imaju ogroman potencijal, a mi ga tako malo iskorišćavamo. U poređenju sa svim drugim naprecima u tehnološkom svetu, iznenađujuće je koliko zaostaje gejming na mobilnim uređajima, kada se uporedi sa gejmingom na konzolama.
Od svih kompanija, Apple bi najviše profitirao kada bi mobilno gejming procvetao, s obzirom na njihovu prednost u odnosu na Android. Međutim, igre sa plitkom dubinom kao što su Candy Crush i Temple Run su dominantne u prodavnicama aplikacija. Mnogi i dalje tretiraju mobilne igre samo kao način da se ubije vreme, a ne kao ozbiljan hobi ili profesiju.