Анонимус, глобална мрежа хактивиста, представља себе као групу која се бори против угњетавања. Ова група истиче своју приврженост слободном приступу информацијама, говору, транспарентности, борби против корупције и подршци антиауторитарним покретима.
За комуникацију и размену стратегија, Анонимус користи шифроване чет собе и друштвене мреже. Међутим, њихова репутација је највише изграђена на учешћу у сајбер нападима, посебно DDoS нападима на веб странице влада, компанија и верских организација.
Почеци Анонимуса: од интернетских шала до хактивизма
Анонимус се први пут појавио на платформи 4chan, која је покренута 2003. године. На тој платформи, корисници који нису навели своје име били су означени као „Анонимни“.
У почетку, корисници 4chan-а су организовивали „рације“, групне шале које су пореметиле чет собе и онлајн заједнице. Међутим, 4chan је ограничао ове рације због забринутости око сајбер малтретирања и увредљивог садржаја.
Рације су довеле до формирања Анонимуса, једне од најпознатијих хакерских група данас. Ова децентрализована група користи друштвене мреже и шифроване чет собе за координацију онлајн прекида, у почетку ради забаве, а касније из друштвених и политичких побуда.
Зашто Анонимус покреће DDoS сајбер нападе
Анонимус је познат по томе што напада организације за које верује да подржавају цензуру и неједнакост. Будући да нема формалну структуру, група интерно дискутује о томе које циљеве треба подржати.
Ова хактивистичка група често најављује своје нападе унапред како би привукла нове чланове и пажњу медија. Након регрутације, идентификују мете и њихове слабости и започињу акцију.
За извођење сајбер напада, група користи алате попут High Orbit Ion Cannon (HOIC) и Low Orbit Ion Cannon (LOIC) за преоптерећење сервера, што доводи до нестабилности сервера или чак до DDoS напада.
Анонимус користи класичне хакерске тактике, као што је коришћење алата Acunetix за проналажење рањивости веб апликација и Havij за SQL ињекције на веб сајтовима.
Први циљ групе је често крађа података са веб сајтова и сервера. Ако то не успе, прелазе на DDoS нападе, али претходно спроведу анкету на интернету како би изабрали циљ и одредили име операције.
Кредит за слику: Thierry ehrmann/ Flickr
На пример, 2008. године, Анонимус је покренуо „Пројекат Чанологи“, један од првих значајних напада на Сајентолошку цркву. Користили су различите тактике, укључујући шаљиве позиве, слање факсова који троше мастило и DDoS нападе као одговор на правне мере цркве против Gawker-а због објављивања снимка Тома Круза који подржава сајентологију.
Ови догађаји су изазвали глобалне протесте против сајентологије, а многи присталице Анонимуса су носили маске Гаја Фокса, које су сада симбол групе. Још један значајан напад је Операција Паибацк, покренута 2010. против PayPal-а, PostFinance-а, MasterCard-а и Visa-е.
Када је америчка влада затражила од Викиликса да престане са објављивањем поверљивих дипломатских депеша, Visa, MasterCard и PayPal су прекинули сарадњу са тим сајтом. Анонимус је одговорио DDoS нападима на visa.com и mastercard.com због блокирања финансирања Викиликса. Сличне нападе су извели на PostFinance и PayPal.
Такође се спомиње „Операција Египат“, коју је Анонимус покренуо 2011. године као одговор на то што је египатска влада блокирала Твитер и разбила јавне протесте.
Током антивладиних протеста, полиција је користила сузавац и гумене метке за растеривање демонстраната. Египатска влада је додатно блокирала Твитер како би отежала комуникацију међу демонстрантима. Анонимус је запретио нападима на веб странице египатске владе ако не дозволи слободан приступ нецензурисаним медијима. Пошто то није урађено, група је хаковала и затворила њихове веб странице, укључујући и сајт владајуће странке.
У последње две деценије, Анонимус је покренуо бројне друге нападе, укључујући HBGary Federal Hack 2011, напад на веб страницу CIA-е 2012, Операцију Париз као одговор на нападе у Паризу 2015, и нападе као одговор на руску инвазију на Украјину 2022.
Анонимус: Осветољупци или савремени хероји?
Анонимус себе представља као заштитника оних који су друштвено, економски и политички угрожени. Изводи DDoS нападе на оне које сматра одговорним, укључујући владе и компаније које су нанеле штету онима који су у тим сферама угрожени.
Присталице групе их виде као хероје који пружају неопходну правду. Међутим, многи критичари сматрају да су анонимни напади, укључујући објављивање личних података и DDoS нападе, незаконити и неетички.