Operacije razvoja, često skraćeno kao DevOps, predstavljaju kombinaciju kulturnih praksi, filozofije i alata koji osnažuju organizacije da brže isporučuju softverske aplikacije i usluge.
Za razliku od organizacija koje se oslanjaju na tradicionalne pristupe upravljanju infrastrukturom i razvoju softvera, DevOps omogućava bržu evoluciju i poboljšanje proizvoda. Zahvaljujući operativnoj efikasnosti, mnoge kompanije prihvataju DevOps metodologije kako bi pojednostavile radne procese i ostvarile bolje rezultate.
U današnje vreme, DevOps je u stalnom usponu zbog sve složenijih zahteva modernog softvera koji se razvija na više frontova.
Kao programer, primetio sam značajan porast interesovanja za DevOps. U ovom tekstu, fokusiraću se na najpopularnije oblasti unutar DevOps-a, potkrepljene određenim statističkim podacima. Iako ih ne rangiram po nekom posebnom redosledu, čitanje o njima će vam pružiti uvid u oblasti koje možete istražiti i ostati u toku sa brzim tehnološkim napretkom. Takođe, osvrnuću se na neke DevOps alate koji dobijaju na popularnosti.
DevSecOps
U digitalnoj eri, bezbednost je postala izuzetno važna oblast kojoj se mora posvetiti posebna pažnja. Tradicionalni pristup isporuci softvera često stavlja bezbednost na sporedno mesto. DevOps je promenio tu dinamiku, omogućavajući softverskim inženjerima da izdaju kod i do 60% brže. Međutim, brzina često donosi sigurnosne rizike, i tu na scenu stupa DevSecOps.
Sve više kompanija integriše DevSecOps u svoj životni ciklus softvera. To znači da se bezbednost tretira kao prioritet od samog početka, od konceptualizacije softvera, što smanjuje mogućnost ranjivosti. Dodatne prednosti uključuju pojednostavljeno upravljanje softverom i bolju preglednost.
Prema izveštaju InfoSec instituta, čak 96% ispitanika smatra da je DevSecOps bio koristan za njihove kompanije. DevSecOps je saradnja između timova za razvoj, operacije i bezbednost u IT sektoru prilikom automatizacije procesa i brzog postavljanja sistema.
Računarstvo bez servera
Računarstvo bez servera podrazumeva razvoj i pokretanje usluga ili aplikacija bez potrebe za upravljanjem serverima. Od same faze razvoja, aplikacije su projektovane da rade bez potrebe za direktnim upravljanjem serverima.
U poslednjih nekoliko decenija, usvajanje ovog operativnog modela je značajno ubrzano, pre svega zbog olakšane migracije računske infrastrukture u oblak, kao i pojednostavljenja i optimizacije procesa razvoja.
Prema izveštaju kompanije Global Market Insights, tržište bez servera je 2022. godine premašilo 9 milijardi dolara i očekuje se da će rasti po kombinovanoj godišnjoj stopi rasta (CAGR) od 25% između 2023. i 2032. godine.
Mikroservisna arhitektura
Izvor: microsoft.com
Često se sreće i termin mikroservisi. U kontekstu DevOps-a, ovo podrazumeva razbijanje velikih aplikacija na manje, lakše upravljive komponente (skup labavo povezanih usluga). Ovaj pristup smanjuje kompleksnost, povećava skalabilnost i pojednostavljuje proces razvoja.
Pored toga, mikroservisi pojednostavljuju razvoj softvera, testiranje i implementaciju, što rezultira bržom isporukom aplikacija bez kompromitovanja kvaliteta proizvoda.
Istraživanje kompanije IBM pokazuje da se mikroservisna arhitektura trenutno primenjuje u mnogim oblastima, uključujući analitiku podataka, aplikacije baza podataka, upravljanje odnosima sa klijentima, korisničke usluge, finansije i HR aplikacije.
Glavne istaknute prednosti su samostalnost, laka implementacija promena, jednostavnije uključivanje novih resursa, širok spektar tehničke raznolikosti i kontinuirana isporuka. Prema izveštaju, 30% ključnih benefita ovog pristupa leži u zadržavanju kupaca.
AIOps/MLOps
Veštačka inteligencija za IT operacije (AIOps) koristi AI tehnologije, poput obrade prirodnog jezika, za automatizaciju i pojednostavljivanje radnih tokova.
Operacije mašinskog učenja (MLOps) podrazumevaju pojednostavljivanje procesa primene modela mašinskog učenja u proizvodnji, uz istovremeno njihovo praćenje. Uz AIOps, lakše je prepoznati probleme koji ometaju operativnu produktivnost, dok MLOps igra ulogu u povećanju produktivnosti.
WebinarCare je objavio istraživanje koje predviđa rast upotrebe AIOps-a sa 5% na 30% do kraja ove godine, na osnovu njegovog uticaja na poboljšanje saradnje zasnovane na podacima.
Prognoza kompanije IDC naglašava da će 60% kompanija operativno primeniti svoj radni tok koristeći MLOps. Ovo je zaista jedan od najperspektivnijih budućih trendova u DevOps sferi.
Low-Code aplikacije
Kao što se može pretpostaviti iz naziva, low-code aplikacije predstavljaju novi pristup razvoju softvera u DevOps-u. U ovom slučaju, kompletne aplikacije se kreiraju uz minimalno pisanje koda. Mnogi programeri i organizacije usvajaju ovaj pristup jer omogućava lak i brz razvoj.
Ovaj pristup omogućava mnogim organizacijama da budu konkurentne u brzom razvoju softvera. Pored toga, dozvoljava i ne-tehničkom osoblju da učestvuje u razvoju proizvoda kroz interfejs koji upravlja celim procesom. Low-code aplikacije su jedan od budućih DevOps trendova koji za cilj imaju ubrzanje razvoja i implementacije kroz jednostavne, korisnički orijentisane aplikacije.
U trenutku pisanja ovog teksta, mnogi alati se koriste za automatizaciju implementacije aplikacija putem lako dostupnog interfejsa koji pomaže u drugim DevOps procesima kao što su kontrola verzija, validacija izrade i obezbeđivanje kvaliteta.
Colorwhistle statistika pokazuje da su low-code aplikacije ključne i da skraćuju vreme razvoja za 90%. Oni dalje predviđaju da će 70% budućih poslovnih aplikacija koristiti low-code pristup od 2025. godine.
GitOps
Izvor: blogs.vmware.com
GitOps je relativno nov trend u DevOps radnim procesima. To je novi pristup razvoju i implementaciji softvera koji kombinuje Git kontrolu verzija sa tehnologijama za orkestraciju kontejnera, poput Kubernetes-a.
Glavni fokus je na nadgledanju, kontroli i automatizaciji infrastrukture kroz tok rada koji uključuje Git. Na osnovu svojih mogućnosti, programeri i menadžeri IT operacija koriste Git za prikupljanje i postavljanje aplikacija.
GitOps kombinuje najbolje DevOps prakse kao što su AI kontrole verzija, usklađenost, saradnja i CI/CD, primenjujući ih na infrastrukturu za automatizaciju. Uz to, GitOps podstiče povećan broj izdanja, kontinuiranu isporuku tokom izrade, testiranja i besprekornu implementaciju uz visoku efikasnost.
Humanitec’s izveštaj o statističkoj analizi pokazuje prednosti GitOps pristupa razvoju softvera, pružajući programerima veću kontrolu nad YAML datotekama, istovremeno nudeći slobodu za konfiguraciju aplikacija.
Očekuje se sve veća popularnost GitOps-a, zbog njegove mogućnosti da minimizira ljudske greške prilikom rada sa YAML datotekama. Statista’s izveštaj svrstava GitOps među 40% najvažnijih DevOps tehnika.
Kubernetes
Kubernetes, često nazivan K8s, je platforma otvorenog koda za orkestraciju kontejnera – alat koji automatizuje implementaciju, skaliranje i upravljanje aplikacijama u kontejnerima.
K8s koristi kontinuirano i autonomno okruženje zasnovano na kontejnerima za integraciju, gde programeri mogu da skaliraju (povećavaju ili smanjuju) resurse aplikacija. Zbog toga je K8s ove godine došao na vrh liste za DevOps.
Prema istraživanju kompanije Dynatrace, K8s je postao ključna platforma za premeštanje radnih opterećenja u oblak. U tom kontekstu, zabeležen je godišnji rast od 127%, pri čemu je broj Kubernetes klastera porastao pet puta više od onih hostovanih na lokaciji.
Istraživanje takođe ističe oblasti u razvoju K8s tehnologije: bezbednost, baze podataka i CI/CD. Ne treba da čudi što se K8s često naziva operativnim sistemom oblaka.
Infrastruktura kao kod
Izvor: cisco.com
Infrastruktura kao kod (IaC) u DevOps-u se odnosi na upravljanje i obezbeđivanje infrastrukture putem konfiguracionih datoteka umesto ručnih procesa. Konfiguracione datoteke definišu i upravljaju računarskim resursima, kao što su prostor za skladištenje, mreže i virtuelne mašine. Ova tehnologija omogućava organizacijama da obezbede i upravljaju infrastrukturom uz poboljšanu preciznost i doslednost.
Upravljanje infrastrukturom se transformisalo od fizičkog hardvera centara podataka i dobilo nove oblike kroz virtuelizaciju, kontejnerizaciju i računarstvo u oblaku. Ključne prednosti su smanjenje troškova, povećana brzina implementacije, minimizacija grešaka, poboljšana doslednost infrastrukture i smanjenje odstupanja konfiguracije.
GlobeNewswire’s izveštaj navodi da tržište infrastrukture kao koda (IaC) doživljava 24% složenu godišnju stopu rasta (CAGR). Glavni faktori koji pokreću ovaj rast su eliminacija zastarelih metoda i sloboda koju donosi automatizacija za DevOps timove.
Inženjering pouzdanosti lokacije (SRE)
SRE u DevOps-u predstavlja saradnju između softverskog inženjeringa i operacija u cilju kreiranja visokokvalitetnih softverskih proizvoda i usluga. U suštini, glavni cilj je stvaranje, merenje i upravljanje otpornim sistemima koji su dizajnirani da podnose veliki obim saobraćaja, pružajući pritom najbolje korisničko iskustvo.
Jednostavno rečeno, SRE se odnosi na korišćenje softverskog inženjeringa kao osnove za automatizaciju IT operacija, kao što su reagovanje na incidente i hitne slučajeve, upravljanje sistemom proizvoda i upravljanje promenama (što su ranije radili sistem administratori ručno).
Istraživanje kompanije Sumo Logic ukazuje na sve veću popularnost SRE-a u stvaranju pouzdanih i digitalnih proizvoda, kroz korišćenje alata koji su izvorno razvijeni u oblaku i njihovih novih procesa.
Istraživanje ističe da 62% organizacija koristi SRE, 19% ga primenjuje u celom IT procesu, 55% ga koristi samo u pojedinim IT timovima, 23% ga isprobava, dok preostalih 2% ga koristi u druge svrhe, a samo 1% tvrdi da SRE nije primenjiv za njih.
Upravljanje ranjivostima
Ako ste entuzijasta bezbednosti, ovo je vaša oblast. Ona podrazumeva upravljanje i ublažavanje sigurnosnih ranjivosti. Ova tehnologija ima za cilj da uoči, kategorizuje i ublaži potencijalne pretnje po bezbednost pre nego što ih napadači iskoriste.
Dakle, to je kontinuiran, proaktivan i automatizovan proces koji štiti vaše mreže, računarske sisteme i aplikacije od krađe podataka i sajber napada. Proces uključuje otkrivanje imovine i prikupljanje inventara, sprovođenje skeniranja ranjivosti, upravljanje zakrpama (održavanje sistema ažuriranim sa najnovijim bezbednosnim zakrpama), upravljanje sigurnosnim incidentima i događajima (SIEM), testiranje penetracije, informisanje o pretnjama i rešavanje ranjivosti.
Astra’s izveštaj o ranjivostima naglašava da biblioteke za evidentiranje aplikacija mogu da ugroze uređaje, a nedostatak validacije unosa (kao kod aplikacija baziranih na Chrome pretraživaču) dovodi u opasnost preko 3 milijarde uređaja. Izveštaj takođe savetuje ažuriranje softvera kako bi se ranjivosti smanjile za najmanje polovinu.
Platform Engineering
Platform engineering je ključna oblast u DevOps sferi. Obuhvata izradu i rad aplikacija na platformama koje su izvorno razvijene u oblaku. Platform engineering podrazumeva brzu izradu, implementaciju i rešavanje problema softvera, uz korišćenje najnovijih tehnoloških inovacija.
U svojoj srži, to je disciplina koja dizajnira i gradi radne tokove i skupove alata koji podstiču mogućnosti samoposluživanja u eri zasnovanoj na oblaku za organizacije softverskog inženjeringa. Inženjeri platforme koriste integrisane proizvode, Interne Developer Platform (IDP), koji pokrivaju sve operativne zahteve za ceo životni ciklus aplikacije.
Humanitec’s blog post pokazuje da je razvoj platformskog inženjeringa prilično brz, sa Platform Engineering Slack zajednicom koja je porasla sa hiljadu na 8 hiljada praktičara u 2022.
Post takođe predviđa da možete da očekujete više studija slučaja u ovoj oblasti, jedinstvene pristupe tome kako platforme kao proizvodi zadovoljavaju jedinstvene potrebe programera i porast DevOps-a i uloga platformskog inženjeringa.
Hibridna implementacija
DevOps kombinuje lokalne resurse i resurse zasnovane na oblaku u hibridnoj implementaciji kako bi omogućio agilan i fleksibilan razvoj i primenu softvera. Ova tehnologija pomaže organizacijama u skaliranju mogućnosti oblaka i uštedi troškova, dok istovremeno pruža efikasnu kontrolu nad aplikacijom i njenim podacima.
Ovaj pristup omogućava organizacijama koje su već investirale u lokalnu infrastrukturu da je prošire i kreiraju alternativne puteve do AWS-a (kao primera) ili Microsoft Azure-a, umesto potpune migracije svojih usluga.
Ključne prednosti ovog modela uključuju smanjenje troškova, bolju podršku za udaljenu radnu snagu, poboljšanu skalabilnost i kontrolu, agilnost inovacija, kontinuitet poslovanja i poboljšano upravljanje sigurnosnim rizicima.
Statista’s izveštaj o hibridnom oblaku navodi da je 72% preduzeća primenilo hibridni oblak za svoje organizacije. Uz pomoć hibridnih implementacija, postoji prošireni fokus na strategije u oblaku, bezbednost i poboljšano upravljanje podacima.
Opservabilnost podataka
Opservabilnost podataka postaje sve popularnija u DevOps-u jer njene tehnike mogu da pruže duboko razumevanje i analizu performansi aplikacije, čime se podstiču pouzdanost, dostupnost i skalabilnost.
Ovo je bitno za DevOps timove kako bi stekli sveobuhvatan uvid u aplikaciju, identifikovali probleme i poboljšali njihovo donošenje odluka. Kroz vidljivost podataka, organizacije mogu da koriste alate za automatizaciju nadgledanja, sprovođenje analiza osnovnih uzroka, praćenje porekla podataka i sticanje uvida u zdravlje podataka. Ovi uvidi olakšavaju otkrivanje, rešavanje i zaštitu aplikacija od anomalija podataka.
Prema CDInsights, 90% IT stručnjaka veruje da je vidljivost podataka ključna u svakoj fazi životnog ciklusa razvoja softvera (SDLC), sa oblastima koje su najviše obuhvaćene kao planiranje i operativne faze.
U savremenom poslovanju, vidljivost donosi niz prednosti, kao što su poboljšana saradnja i produktivnost, uz istovremeno uštedu troškova i do 90%, između ostalog.
Docker
Docker je softverska platforma na kojoj možete neprimetno kreirati, testirati i primenjivati aplikacije. Možete koristiti Docker za pakovanje softvera u standardne jedinice koje se nazivaju kontejneri. Kontejneri sadrže sve softverske zahteve potrebne za njegovo pokretanje, uključujući biblioteke, kod, sistemske alate i runtime okruženje.
Docker garantuje jednostavnu implementaciju koja skalira vašu aplikaciju u bilo kom okruženju dok se vaš kod izvršava. Jednostavnije rečeno, Docker pojednostavljuje vaš razvoj i radni tok omogućavajući vam da inovirate u izboru alata za vaš set aplikacija, sa okruženjima za implementaciju za svaki projekat.
Prema DMR izveštaju, Docker ima više od 4 miliona programera i preko 1000 komercijalnih klijenata. Docker čvorište ima više od 5,8 miliona dockerizovanih aplikacija, plus 100.000 aplikacija koje ga koriste kao treću stranu.
Ansible
Ansible, primarno namenjen IT profesionalcima, je moćan softver za automatizaciju implementacije aplikacija, ažuriranje radnih stanica i servera, upravljanje konfiguracijom i obavljanje svih zadataka administratora sistema.
Iako je koristan za automatizaciju, administraciju sistema i popularne DevOps procedure, omogućava da se konfiguriše računarska mreža bez naprednih programerskih veština. Ansible igra ključnu ulogu u kontroli verzija, infrastrukturi kao kodu (IaC) i svim drugim izvršnim operacijama koje su najvažnije za pokretanje i organizaciju.
Narcisov izveštaj o infrastrukturi kao kodu (IaC) alatima pokazuje da je Ansible drugi najpoželjniji alat za konfiguraciju u svetu, odmah posle Terraform-a. Ovaj alat je popularan za konfiguraciju, obezbeđivanje oblaka i automatizaciju orkestracije unutar usluge.
Terraform
Terraform, kao infrastruktura kao kod (IaC), omogućava vam da definišete i lokalne resurse i resurse u oblaku u konfiguracionim datotekama koje mogu da se koriste, ponovo upotrebljavaju i dele.
Platforma vam omogućava da imate konzistentan radni tok koji možete koristiti za upravljanje infrastrukturom tokom celog životnog ciklusa. Uz Terraform, možete da upravljate komponentama visokog nivoa, kao što su SaaS funkcije i DNS unosi, kao i onima niskog nivoa, kao što su računarska snaga, skladištenje i mrežni resursi.
Statista’s izveštaj o DevOps alatima pokazuje da Terraform zauzima 35%, odmah iza AWS šablona za formiranje oblaka, koji vode sa 47%. DevOps timovi ga preferiraju zbog njegove visoke sigurnosti u izgradnji, promeni i verzijama infrastrukture.
Završne reči
DevOps je veoma zanimljivo polje u svetu softverskog inženjeringa. Kao što ste videli, postoji mnogo oblasti koje možete izabrati. Bez obzira da li ste stručnjak u ovoj oblasti ili samo entuzijasta koji želi da započne svoju karijeru, DevOps nudi brojne prilike.
Ako želite da ojačate svoje znanje u ovoj oblasti, preporučujem da se opremite kvalitetnim resursima. Što više znanja steknete, bliži ste karijeri iz snova.
Ako ste, s druge strane, donosilac odluka u nekoj organizaciji, naučili ste o tehnološkim trendovima koje biste mogli da prilagodite, s obzirom na to da se DevOps razvija na više frontova. Ako tražite dobro mesto za početak učenja o DevOps-u, preporučujem našu listu najboljih DevOps kurseva koje možete pohađati.