Da li ste neodlučni oko toga da li da odaberete privatni ili javni oblak? Razmotrite ključne razlike pre nego što donesete konačnu odluku.
Bez obzira na veličinu vašeg preduzeća, cloud tehnologija predstavlja odličan izbor zahvaljujući svojoj prilagodljivosti, bezbednosti i ekonomičnosti. Ipak, postoje različiti modeli implementacije cloud usluga, uključujući privatni i javni oblak.
U ovom tekstu, detaljno ćemo analizirati razlike između ova dva modela, kao i specifične primere njihove upotrebe. To će vam pomoći da odaberete najbolji model za vaše poslovanje.
Šta je to privatni oblak?
Privatni oblak je model cloud računarstva u kojem jedan korisnik ili organizacija ima pristup celokupnoj cloud infrastrukturi. Ovakve usluge obično obezbeđuju privatni provajderi cloud hostinga. Ipak, infrastruktura se može nalaziti u data centru organizacije ili u kolokacionom objektu.
Ovaj model može, ali i ne mora, uključivati tradicionalnu multi-tenant cloud infrastrukturu. Važno je napomenuti da kompanije imaju veću kontrolu nad podacima i poboljšanu bezbednost u poređenju sa drugim modelima. Ipak, za upravljanje privatnim oblakom, neophodan je visok nivo IT stručnosti.
U privatnom oblaku, krajnja organizacija je odgovorna za funkcionisanje sistema, slično kao u tradicionalnoj lokalnoj infrastrukturi. Zbog toga, kompanije moraju kontinuirano da održavaju sistem, primenjuju sigurnosne zakrpe, upravljaju softverom, middleware-om i vrše nadogradnje.
Kako funkcioniše privatni oblak?
Privatni cloud server predstavlja okruženje sa jednim zakupcem, što obezbeđuje izolaciju i bezbednost. Koristi resurse koji se akumuliraju sa više servera putem virtualizacije. Odabir opcije da budu organizacije koje su dovoljno izolovane je takođe moguć.
Privatni oblak može, ali i ne mora imati internet vezu. Organizacije mogu koristiti svoje interne mreže za pristup privatnom oblaku koji se nalazi na lokaciji. U slučaju privatnog oblaka van lokacije, kompanije mogu koristiti javni internet uz sigurnu VPN vezu ili privatnu Ethernet vezu.
Prednosti privatnog oblaka
#1. Bezbednost i privatnost podataka
Pošto privatni oblaci nisu deljeni sa drugim korisnicima, nude povećanu bezbednost. Organizacije imaju mogućnost primene prilagođenih sigurnosnih mera i protokola za zaštitu osetljivih informacija i kritičnih operacija.
#2. Povećana kontrola
Privatni oblaci pružaju potpunu kontrolu nad resursima, omogućavajući firmama da konfigurišu infrastrukturu prema specifičnim potrebama. Na taj način, organizacije mogu integrisati privatni oblak sa postojećim sistemima i aplikacijama.
#3. Nasleđeni sistemi
Postoje određeni zastareli sistemi ili aplikacije koje je teško preneti na javni oblak. Privatni oblak omogućava kompanijama da modernizuju svoju infrastrukturu, dok zadržavaju stare sisteme uz postepeni prelazak.
#4. Usklađenost sa propisima
Državni, zdravstveni i bankarski sektori imaju stroge zahteve usklađenosti i propisa. Korišćenjem privatnog oblaka, ove agencije i organizacije mogu održavati usklađenost i ispunjavati regulatorne standarde, izbegavajući potencijalne kazne.
#5. Prilagođeni nivoi usluge
Za razliku od javnog oblaka, privatni oblak omogućava organizacijama da definišu sopstvene ugovore o nivou usluge (SLA). Kompanije mogu u svoje SLA ugovore uključiti potrebno vreme neprekidnog rada, performanse i vreme odgovora, kako bi bili usklađeni sa kritičnim poslovnim procesima i očekivanjima korisnika.
#6. Povećana fleksibilnost
Privatni oblak pruža organizacijama mogućnost da odaberu mrežnu arhitekturu i specifikacije hardvera i softvera koji su prilagođeni njihovim jedinstvenim poslovnim zahtevima. Na taj način, nudi veći potencijal za poboljšanje efikasnosti i performansi organizacije.
Šta je javni oblak?
Javni oblak je model računarstva u kome provajderi cloud usluga nude različite računarske usluge organizacijama i pojedincima na zahtev, preko javnog interneta. Usluge obuhvataju skladištenje, obradu podataka, aplikacije i okruženja.
Pojedini javni cloud resursi su besplatni, dok korisnici za druge resurse plaćaju po različitim cenovnim modelima. Javni oblak omogućava organizacijama da koriste najsavremenije tehnologije i postignu skoro neograničenu skalabilnost.
Kako funkcioniše javni oblak?
Model javnog oblaka podrazumeva da nezavisni provajder hostuje skalabilne IT resurse na zahtev, koje korisnici dobijaju putem javne ili namenske mrežne veze. Ovaj model se naziva i uslužno računarstvo, jer korisnici resurse dobijaju na zahtev.
U ovom modelu, provajder usluga obezbeđuje infrastrukturu potrebnu organizaciji za hosting u oblaku i pokretanje radnog opterećenja. U okviru ovoga se obično nude usluge skladištenja, nadzora, bezbednosti, izveštavanja i aplikacija.
Pored vodećih kompanija u domenu javnog oblaka, kao što su AWS, Microsoft Azure ili Google Cloud, postoji mogućnost odabira i manjeg provajdera. Dok popularni provajderi nude dostupnost i podršku za integraciju, specijalizovani provajderi vam omogućavaju da prilagodite rešenje ili se fokusirate na specifične mogućnosti u oblaku.
Prednosti javnog oblaka
#1. Ekonomičnost
Ekonomičnost je glavni razlog zbog kojeg većina organizacija bira javni oblak. Budući da funkcioniše na osnovu modela plaćanja prema potrošnji, kompanije mogu povećavati ili smanjivati resurse u skladu sa svojim potrebama.
#2. Prilagodljivost
Odabirom javnog oblaka, postižete praktično neograničenu skalabilnost u najkraćem mogućem roku. Ova fleksibilnost omogućava kompanijama da upravljaju povećanim saobraćajem ili upotrebom bez negativnog uticaja na performanse.
#3. Dostupnost
Provajderi javnog oblaka obično imaju data centre širom sveta. Zbog toga, organizacije mogu implementirati svoje aplikacije i usluge bliže svojim korisnicima sa minimalnim kašnjenjem. Ova karakteristika je takođe korisna za globalno širenje poslovanja i oporavak od katastrofe.
#4. Pouzdanost
U javnom oblaku, imate ugrađene mehanizme redundancije i tolerancije grešaka u infrastrukturi. Podaci i aplikacije se distribuiraju u različite data centre kako bi se osigurala visoka dostupnost i minimalno vreme prekida.
#5. Raznovrsnost usluga
U javnom oblaku, korisnici imaju na raspolaganju niz ugrađenih usluga i alata za obradu podataka, skladištenje, baze podataka, mašinsko učenje i analitiku. Integrisanjem tih usluga u postojeće aplikacije, kompanije mogu ubrzati razvoj aplikacija i inovacije.
#6. Usklađenost
Provajderi javnog oblaka koriste napredne mere bezbednosti i imaju sertifikate o usklađenosti, često nadmašujući mogućnosti pojedinačnih organizacija. Pored bezbednosnih protokola visokog nivoa, enkripcije podataka i naprednog otkrivanja pretnji, oni nude sertifikate o usklađenosti kako bi ispunili regulatorne zahteve specifične za određenu industriju.
#7. Ušteda vremena
Provajder usluga javnog oblaka je zadužen za upravljanje i održavanje data centara. Time se štedi vreme krajnjih korisnika, koje bi inače potrošili na implementaciju proizvoda, konfiguraciju, sastavljanje servera, povezivanje i ažuriranje proizvoda.
#8. Upravljanje
Kada se organizacija odluči za javni oblak, ne mora da brine o zadacima upravljanja infrastrukturom. Na taj način, mogu više pažnje posvetiti osnovnim poslovnim aktivnostima umesto upravljanju IT infrastrukturom. Takođe, kompanije imaju pristup najnovijim funkcijama i ažuriranjima bez obaveze održavanja.
Privatni oblak vs. Javni oblak
Bezbednost
Privatni oblak koristi privatnu mrežu za povezivanje, što ga čini veoma bezbednim. S druge strane, javni oblak može se povezati bilo kojom mrežom, stoga je osetljiviji i manje siguran.
Prilagodljivost
Za povećanje kapaciteta u privatnom oblaku, kompanije moraju nadograditi ili proširiti svoj hardver. Međutim, javni oblak nudi praktično neograničenu skalabilnost sa skoro neograničenim resursima.
Kontrola
Privatni oblaci omogućavaju vam da posedujete infrastrukturu, što vam daje potpunu kontrolu nad njom. Nasuprot tome, korisnici imaju vrlo malo kontrole nad javnim oblacima.
Performanse
Privatni oblaci nude visoke performanse putem privatnih mreža, dok javni oblak nudi umerene performanse.
Cena
Privatni oblaci su skuplji od javnih, jer vam nude veću sigurnost i personalizovane usluge.
Infrastruktura
Privatni oblak služi jednoj organizaciji, a infrastruktura se deli između privatnih organizacija. S druge strane, infrastruktura javnog oblaka se deli sa širom javnošću i podržava više klijenata.
Server i veza
U privatnom oblaku, dobijate namenske servere i vezu samo preko privatne mreže. S druge strane, javni oblak radi na deljenim serverima i koristi javni internet.
Usklađenost i propisi
Privatni oblak je pogodan za organizacije koje moraju da održavaju i pridržavaju se stroge usklađenosti. Međutim, ispunjavanje uslova za usklađenost može biti izazov kada se koristi javni oblak.
Industrijski slučajevi korišćenja privatnog oblaka
Vlada
Vladine agencije moraju da upravljaju osetljivim podacima uz bezbednost i usklađenost sa propisima. U privatnom oblaku, državni službenici mogu da sarađuju i komuniciraju unutar bezbednog ekosistema koji je usklađen sa propisima. Stoga se privatni oblak koristi za upravljanje raznim državnim zadacima.
Pravne usluge
Pravne firme i pružaoci profesionalnih usluga rade sa poverljivim informacijama klijenata. Oni koriste privatni oblak za bezbedno upravljanje dokumentima, saradnju i komunikaciju sa klijentima, poštujući regulatorne zahteve i istovremeno štiteći privatnost podataka.
Istraživanje i obrazovanje
Još jedan sektor gde se privatni oblaci široko koriste su istraživačke i obrazovne institucije. Privatni oblak podržava zajedničko istraživanje i nudi siguran pristup obrazovnim resursima. Pored toga, instituti dobijaju kontrolisano okruženje na ovoj platformi za obradu osetljivih istraživačkih podataka.
Zdravstvena zaštita
Zdravstvena industrija takođe zavisi od privatnih oblaka, jer moraju da upravljaju poverljivim podacima o pacijentima i da se pridržavaju strogih propisa. Korišćenjem ovog modela oblaka, bolnice mogu bezbedno da čuvaju podatke o pacijentima, omogućavaju zdravstvenim radnicima da komuniciraju i podržavaju medicinska istraživanja.
Finansije
Pošto finansijski i bankarski sektor takođe moraju da upravljaju velikim količinama osetljivih finansijskih i ličnih podataka, oni koriste privatne oblake za sigurno okruženje. Ovde dobijaju neophodne mere kontrole i bezbednosti za upravljanje podacima o klijentima, implementaciju finansijskih aplikacija, analizu rizika i usklađenost sa regulatornim standardima kao što je PCI DSS.
Preduzeća
Preduzeća sa složenim potrebama IT infrastrukture koriste privatni oblak. Sa ovim modelom, preduzeća mogu da akumuliraju i centralizuju svoje resurse, alociraju i koriste ih, poboljšaju bezbednost podataka i pojednostave implementaciju aplikacija. Takođe, nude se neophodna fleksibilnost i kontrola kako bi se zadovoljile jedinstvene potrebe korporativnog okruženja.
Industrijski primeri upotrebe javnog oblaka
Softver kao usluga (SaaS)
Upotreba javnog oblaka je česta u SaaS industriji. SaaS provajderi se odlučuju za javne oblake za hosting i pružanje usluga (CRM, ERP, alati za saradnju) krajnjim korisnicima. Kompanije preferiraju javne cloud platforme kako bi vremenom povećale svoje usluge i ponudile klijentima cene na osnovu korišćenja.
Analitika velikih podataka
Kompanijama koje se bave analitikom velikih podataka potrebne su platforme u oblaku sa moćnim računarskim resursima i velikim kapacitetom za skladištenje podataka. Sve to se može dobiti u javnom oblaku. Ove platforme mogu da obrađuju velike količine podataka i generišu vredne uvide. Pre svega, javne usluge u oblaku takođe pružaju specijalizovane usluge, kao što su jezera podataka i skladištenje podataka.
Web i mobilne aplikacije
Kada je reč o hostingu i implementaciji softvera, javni oblak je prvi izbor programera web i mobilnih aplikacija. Zahvaljujući skalabilnosti i dostupnosti, programeri mogu pružiti neometano korisničko iskustvo čak i kada postoji veliki promet.
Igre i strimovanje
Javni oblak se takođe koristi za hosting igara i strimovanje. Funkcije javnog oblaka, kao što su skalabilnost i visoke performanse, pogodne su za upravljanje igrama za više igrača i obradu u realnom vremenu. Takođe, ove platforme mogu da obezbede besprekorno iskustvo strimovanja za publiku sa svih lokacija.
Oporavak od katastrofe
Organizacije koje koriste cloud platforme za oporavak od katastrofe često se odlučuju za javni oblak. Ima distribuiranu infrastrukturu na različitim geografskim lokacijama i može se koristiti za brzi oporavak podataka i kontinuitet poslovanja tokom sistemskih kvarova ili prirodnih katastrofa.
Da li je hibridni model oblaka odgovor koji tražite?
Ako i dalje imate dilemu oko toga koji je pravi model cloud implementacije za vaše preduzeće, postoji i treća opcija, a to je hibridni model oblaka. Ovaj model cloud računarstva kombinuje upotrebu privatnog i javnog oblaka.
Hibridni oblak se često koristi kao rešenje za dilemu između javnog i privatnog oblaka, jer nudi prednosti oba modela, kombinujući privatno i javno cloud okruženje na prilagodljiv način.
Implementacijom hibridnog modela, organizacije mogu postići ravnotežu između bezbednosti, kontrole i skalabilnosti. Mogu uživati u prednostima javnog oblaka, kao što su fleksibilnost i plaćanje prema potrošnji, istovremeno zadržavajući kontrolu nad osetljivim podacima i ispunjavajući zahteve usklađenosti privatnog oblaka.
Završne reči
Kao što se može videti iz prethodne analize, i privatni i javni oblaci imaju svoje prednosti i prikladni su za različite situacije. Stoga, razumevanje razlika između ova dva modela je ključno za donošenje informisane odluke koja je usklađena sa specifičnim potrebama vaše organizacije i propisima industrije.
Nakon što ste razmotrili način rada, primere upotrebe i razlike između privatnih i javnih oblaka, ne biste trebali imati problema da odaberete pravi model za svoje poslovanje. Ako ste zainteresovani, možete pročitati i o virtuelnom privatnom oblaku.