Savremene tehnologije, kao što je hiperautomatizacija koja objedinjuje mašinsko učenje (ML), veštačku inteligenciju (AI) i robotsku automatizaciju procesa (RPA), otvaraju značajne mogućnosti u sferi automatizacije. Ovo pomaže firmama da ostanu konkurentne na tržištu.
Kako se napredne tehnologije poput AI, ML i RPA koriste za automatizaciju zadataka?
Tehnologija je ključni pokretač uspeha i produktivnosti u današnjem svetu. Preduzeća koriste inovativna rešenja kao što su mašinsko učenje (ML), veštačka inteligencija (AI) i robotska automatizacija procesa (RPA) kako bi automatizovala operacije i poboljšala efikasnost u digitalnoj eri.
Ove tri tehnologije zajedno rade na pokretanju inovacija u povezanom digitalnom svetu i doprinose potpunoj digitalnoj transformaciji.
AI, ML i RPA su primeri vrhunskih tehnoloških dostignuća koja postaju sveprisutna u oblasti automatizacije, kako u malim i srednjim preduzećima, tako i u velikim korporacijama.
Uz pomoć tehnologija automatizacije zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, kompanije mogu upravljati složenim aktivnostima i koristiti generisane podatke za poboljšanje poslovnih odluka.
Zahvaljujući ML rešenjima za automatizaciju, preduzeća brže i preciznije prepoznaju trendove u podacima, što im omogućava brzo i strateško delovanje. RPA omogućava firmama da brzo i jednostavno obavljaju operacije koje bi inače zahtevale mnogo vremena i manuelnog rada.
U dinamičnom tržišnom okruženju, automatizacija se ističe kao ključni faktor za organizacije svih veličina. Razvojem veštačke inteligencije, ML i RPA, procesi koji su nekada zahtevali ručnu intervenciju sada se mogu izvoditi automatski i besprekorno.
Svaka firma koja želi da poveća zadovoljstvo klijenata, ostane konkurentna i poboljša rezultate poslovanja mora da koristi automatizaciju. Organizacije koje primenjuju ove nove tehnologije osiguravaju preciznost i doslednost u radu, istovremeno štedeći vreme i novac.
Veštačka inteligencija (AI) omogućava računarima da razmišljaju poput ljudi i donose odluke na osnovu unapred definisanih pravila i informacija, bez ljudske intervencije. Računari sa AI mogu predviđati ishode, identifikovati obrasce i analizirati složene podatke.
Mašinsko učenje (ML) koristi algoritme za obradu i analizu podataka, omogućavajući robotima da uče bez ljudskog inputa. Robotska automatizacija procesa (RPA) automatizuje rutinske aktivnosti koristeći inteligentne robote ili softverske botove.
AI, ML i RPA mogu se primeniti na različite načine za poboljšanje efikasnosti i tačnosti u brojnim oblastima. Veštačka inteligencija može automatizovati mnoge zadatke, uključujući identifikaciju objekata, obradu prirodnog jezika i prepoznavanje lica.
ML koristi algoritme za učenje iz podataka u svrhu obavljanja poslova poput otkrivanja prevara, medicinske dijagnostike i finansijskog predviđanja. RPA je oblik automatizacije gde softverski roboti mogu automatski izvršavati zadatke zasnovane na pravilima.
Hiperautomatizacija je poslovno orijentisana i sistematska tehnologija koju organizacije koriste za brzo identifikovanje, procenu i automatizaciju što većeg broja procesa i zadataka. Ona koristi ove tri i druge tehnologije, kao što su inteligentni paketi za upravljanje poslovnim procesima (iBPMS), upravljanje poslovnim procesima (BPM) i Integraciona platforma kao usluga (iPaaS), itd.
Ovaj tekst će se fokusirati na AI, ML, RPA i druge aspekte hiperautomatizacije, uključujući njene prednosti, mogućnosti i uticaj na različite industrije. Verujemo da će vam ovo štivo biti korisno i zanimljivo.
Šta je hiperautomatizacija?
Automatizacija se pojavila sa početkom industrijalizacije. Hiperautomatizacija se razlikuje od tradicionalne automatizacije po tome što se bavi automatizacijom celokupnih poslovnih procesa i ciklusa.
Hiperautomatizacija koristi različite tehnologije kao što su upravljanje poslovnim procesima (BPM), robotska automatizacija procesa (RPA), veštačka inteligencija (AI) i mašinsko učenje (ML) za brzu automatizaciju.
Ovaj proces posmatra kompaniju kao celinu, za razliku od tipičnih automatizacionih procedura. Umesto da se fokusira samo na jednu komponentu organizacije, ona istovremeno transformiše brojne procese, aktivnosti i odgovornosti u više odeljenja.
Hiperautomatizacija, kao tehnologija u razvoju, postala je veoma popularna poslednjih godina. Studije pokazuju da se može koristiti u različitim industrijama za poboljšanje troškova i efikasnosti, smanjenje grešaka u ručnom radu, pružanje boljeg uvida u poslovanje itd.
Prema Gartner-u, potražnja za hiperautomatizacijom će dostići skoro 1,04 triliona dolara do 2026. godine, a ključni pokretači ove potrebe biće nedostatak veština, eskalacija ekonomskih pritisaka i konkurentske prepreke.
Hiperautomatizacija je sveobuhvatan metod za podizanje automatizacije ručnih operacija, proizvodnih tokova i drugih poslovnih procesa na viši nivo, koristeći tehnologije kao što su AI, ML i RPA.
Ona kombinuje nekoliko najsavremenijih tehnologija kako bi pomogla preduzećima da precizno identifikuju složene poslovne operacije i automatizuju ih efikasno i brzo. Poboljšava operativnu efikasnost, smanjujući vreme obrade i proizvodnje, troškove i povećavajući zadovoljstvo kupaca.
Hiperautomatizacija koristi AI i ML za identifikovanje poslova koji se mogu automatizovati, poboljšava tokove rada, produktivnost i procedure, pre nego što orkestrira ceo proces pomoću RPA. Proces podstiče inovacije ubrzavajući razvojne cikluse i omogućavajući firmama da brzo reaguju na promenljivo poslovno okruženje.
Ako se primeni strateški, hiperautomatizacija takođe rezultira boljim donošenjem odluka koje podstiču poslovnu izvrsnost.
Hiperautomatizacija pomaže firmama da popune praznine nastale usled fluktuacije osoblja, smanjenja troškova zapošljavanja, sprečavanja ljudskih grešaka i poboljšanja ukupne produktivnosti i operativne efikasnosti automatizacijom ručnih i ponavljajućih operacija, minimizirajući potrebu za ljudskim radom.
Ukratko, hiperautomatizacija je sveobuhvatna strategija koju velike korporacije, mala i srednja preduzeća mogu koristiti za identifikaciju i automatizaciju celokupnih poslovnih procesa. Ona pomaže u izgradnji modela zasnovanih na uslugama, stvara uvid u podatke, povećava zadovoljstvo kupaca i optimizuje tok poslovanja.
Hiperautomatizacija pomaže u postizanju ovog cilja tako što organizacijama svih veličina pomaže da održe konkurentsku prednost u pogledu isplativosti, uštede vremena, produktivnosti radne snage, inovacija, itd.
Ključne komponente hiperautomatizacije
Hiperautomatizacija je tehnološki proces u razvoju koji se sastoji od različitih komponenti, kao što su robotska automatizacija procesa (RPA), veštačka inteligencija (AI), mašinsko učenje (ML), napredna analitika i upravljanje poslovnim procesima (BPM).
Kredit za sliku: comidor
Sve ove komponente imaju za cilj stvaranje sveobuhvatnog rešenja za automatizaciju za sve vrste poslovanja, bez obzira na platformu, prirodu poslovanja, izvor podataka, prirodu aktivnosti itd.
AI je tehnologija zasnovana na mašinama koja rešava složene analize i daje rezultate bez ručnih uputstava. ML je potpolje AI koje koristi algoritme za identifikovanje obrazaca i donošenje odluka, dok napredna analitika pruža uvide zasnovane na podacima. RPA je oblik automatizacije koja omogućava mašinama da imitiraju ljudske akcije i automatizuju ponavljajuće zadatke.
Koristeći sve ove komponente, preduzeća svih veličina mogu automatizovati složene procese i zadatke. Ovo sveobuhvatno rešenje im omogućava da postanu efikasniji, povećaju produktivnost i smanje otpad i operativne troškove.
Štaviše, ova kolaborativna automatizacija pomaže kompanijama da pojednostave operacije, povećaju tačnost i agilnost procesa i smanje ljudske greške. Ove komponente pomažu organizacijama da otključaju potencijal svojih podataka i steknu uvid koji će im pomoći da donesu bolje poslovne odluke.
Hiperautomatizacija ima za cilj da stvori efikasniji, isplativiji i automatizovani proces za poslovne operacije za sve industrije i kompanije.
Kako hiperautomatizacija funkcioniše u procesu digitalne transformacije?
Hiperautomatizacija se pojavila kao ključna komponenta digitalne transformacije, integracijom automatizacije u poslovni ciklus.
Kredit za sliku: kuokkalabs
Ona automatizuje osnovne procedure, pronalazi cikluse koji se ponavljaju i eliminiše ljudsku intervenciju, čime doprinosi digitalnoj transformaciji.
Korišćenje digitalne tehnologije za povećanje operativne efikasnosti i efektivnosti u preduzećima poznato je kao „digitalna transformacija“. Kako bi automatizovala ručne procese, povećala produktivnost, pružila pouzdano i dosledno korisničko iskustvo i povećala profit, preduzeća se sve više okreću hiperautomatizaciji.
Hiperautomatizacija, kao sofisticiran oblik automatizacije, integriše nekoliko tehnologija automatizacije, uključujući RPA, ML i AI. Koristeći ove tehnologije, preduzeća mogu optimizovati isporuku usluga, automatizovati složene operacije i poboljšati korisničko iskustvo.
U suštini, hiperautomatizacija se može primeniti u različitim sektorima i odeljenjima, uključujući nabavku, finansije, obračun zarada, inženjering, logistiku, operacije i marketing. Ona prepoznaje i automatizuje ručne i ponavljajuće poslove i poslovne procese radi digitalizacije poslovnih ciklusa.
Sa tehnologijama kao što su platforme sa niskim kodom / bez koda, veliki broj firmi je počeo da identifikuje, eliminiše i automatizuje svoje poslovne operacije. Jedan od najnovijih primera je chatbot sa veštačkom inteligencijom koji je integrisan u veb-sajt i komunicira sa klijentima.
Pogledajmo prilično tipičan primer koji se dešava u svakoj industriji – obrazac koji se koristi za podnošenje zahteva za troškove – i kako hiperautomatizacija pomaže da se on pretvori u digitalizaciju od početka do kraja:
Razmotrimo primer podnošenja zahteva za troškove:
- Zaposleni unosi sve potrebne podatke u obrazac za zahtev za troškove.
- Zahtev se prosleđuje nadležnom odeljenju na verifikaciju.
- Kada se verifikuje, prosleđuje se nadležnom organu na odobrenje.
- Odobrenje će potvrditi detalje.
- Zatim se prosleđuje u odeljenje finansija na plaćanje.
- Nakon odobrenja od strane finansijskog odeljenja, on se stavlja u red plaćanja kako bi se platio u gotovini ili položio na odgovarajući bankovni račun.
Svi gore navedeni koraci se dešavaju ručno i na osnovu obima posla. Svi ovi ručni zadaci i tokovi rada mogu se digitalizovati uz pomoć hiperautomatizacije.
Hiperautomatizacija omogućava kompletnu automatizaciju ovog procesa. Na primer, kada zaposleni podnese zahtev za trošak, bot odmah prepoznaje odgovarajuću kategoriju troškova, podnosi zahtev, komunicira sa odgovarajućim mehanizmom toka posla i šalje zahtev odgovarajućim službenicima na odobrenje, uz proaktivni uvid.
Bot će koristiti platformu za razgovor kako bi preneo ovaj zahtev finansijskom timu na konačno odobrenje i tražio od odobravaoca da odbije zahtev ukoliko primeti bilo kakve nepravilnosti; u suprotnom, automatski će odobriti zahtev i obraditi uplatu.
Zaključno, hiperautomatizacija može automatizovati i digitalizovati svaki proces ili aktivnost koja zahteva ručni rad ili duge, ponavljajuće zadatke.
Sa tehnološke tačke gledišta, IT posao prolazi kroz brzu transformaciju, a hiperautomatizacija može značajno smanjiti tehničke napore, istovremeno povećavajući produktivnost, isplativost, uštedu radne snage, zadovoljstvo kupaca i, u konačnici, profitabilnost.
Prednosti hiperautomatizacije
Kao što smo videli kako hiperautomatizacija pomaže kompanijama svih veličina da digitalizuju procese i smanje ručne napore, pogledajmo neke konkretne prednosti koje organizacije mogu ostvariti usvajanjem hiperautomatizacije.
- Prilagodljivost: Hiperautomatizacija nije ograničena na jedan određeni proces, već je prilagodljiva dinamičkim okolnostima.
- Poboljšana efikasnost: Infrastruktura koja se oslanja na brojne ručne cikluse može dovesti do uskih grla, a njihovo pretvaranje u automatizaciju eliminiše ovaj problem.
- Brže izvršavanje zadataka: Normalna automatizacija štedi vreme. Ipak, aktivnosti iz različitih sektora mogu biti raštrkane, dok hiperautomatizacija uspostavlja dosledne veze i pojednostavljuje celokupne radne tokove i procese pod jednim radnim okruženjem.
- Zadovoljstvo zaposlenih: Obavljanje svakodnevnih ručnih i zamornih aktivnosti može smanjiti moral zaposlenih i dovesti do veće stope fluktuacije. Hiperautomatizacija svih ovakvih aktivnosti bi omogućila zaposlenima da rade na aktivnostima koje dodaju veću vrednost, povećavajući zadovoljstvo poslom.
- Produktivnost: Zaposleni će biti produktivniji automatizacijom ručnih i ponavljajućih zadataka i procesa.
- Jednostavan nadzor: Zahvaljujući hiperautomatizaciji, sve aktivnosti se mogu objediniti pod jednom platformom, što administratorima olakšava praćenje, upravljanje usklađenosti zadataka, rešavanje problema, itd.
- Ušteda: Ručni zadaci i izvršavanje ručnih procesa zahtevaju značajan ljudski kapital. Prema izveštaju McKinsey objavljenom 2017. godine, 45% trenutno plaćenih aktivnosti u SAD može biti automatizovano. Te aktivnosti koštaju oko 2 triliona dolara godišnjih plata.
- Digitalizacija: Mnogo ciklusa povezanih sa procesima u raznim industrijama može se automatizovati primenom hiperautomatizacije.
- Transparentnost: Hiperautomatizacija može objediniti cikluse i poboljšati otvorenost na globalnom nivou. Ona pomaže u uspostavljanju bezbednosnih mera i mogućnosti otkrivanja podataka. Doprinosi isporuci proizvoda i usluga uz dosledne smernice koje je postavila organizacija.
- Spremnost za reviziju: Standardizacija zadataka i operacija koja pomaže u evidenciji svih poslovnih interakcija, čime se dosledno kreiraju revizorski tragovi.
- Donošenje odluka: Analiza podataka i bolji uvid pomažu u doslednom prepoznavanju i fokusiranju na poslovne cikluse, što pomaže svim zainteresovanim stranama u bržem donošenju odluka.
- Skalabilnost: Kako se baza klijenata i portfolio šire, normalna automatizacija može postati neorganizovana i neefikasna. Hiperautomatizacija se može povećati u skladu sa rastom organizacija. Njena skalabilnost je neograničena. Hiperautomatizacija omogućava pojednostavljenje svih poslovnih procesa, omogućavajući rast poslovanja.
- Eliminacija ljudske greške: Softverski botovi koje je uvela hiperautomatizacija ne prave ljudske greške. Jednom raspoređeni, rade kako se očekuje i definišu standardima.
- Povećan povraćaj ulaganja: Automatizacija složenih procesa, analiza podataka i prediktivni uvidi koji omogućavaju organizacijama da pređu na potpunu digitalizaciju sa efikasnošću i efektivošću, na kraju eksponencijalno povećavajući povraćaj ulaganja.
Hiperautomatizacija u odnosu na inteligentnu automatizaciju procesa (IPA)
Inteligentna automatizacija procesa (IPA) i hiperautomatizacija su tehnologije razvijene za pojednostavljenje i poboljšanje procesa. Iako se određene procedure mogu automatizovati pomoću obe metode.
Iako IPA i hiperautomatizacija imaju određene sličnosti, razlikuju se po aktivnostima koje automatizuju, načinu na koji se AI i ML koriste i obimu potrebnog korisničkog unosa. Dok IPA ima za cilj da automatizuje jednostavnije poslove koji se više ponavljaju, hiperautomatizacija je temeljitija i obuhvata komplikovanije procedure.
U poređenju sa IPA-om, hiperautomatizacija je sofisticiraniji oblik automatizacije jer koristi automatizovane procedure koje u velikoj meri pokrivaju tokove i procese od početka do kraja.
Pored toga, budući da uključuje automatizaciju kompletnog niza funkcija, a ne samo jedne, hiperautomatizacija zahteva napredniju tehnologiju i skupove veština od IPA.
Paket alata za automatizaciju, uključujući robotsku automatizaciju procesa, AI i mašinsko učenje, distribuira se u celoj organizaciji koristeći celokupni, platformski neutralan metod poznat kao hiperautomatizacija.
S druge strane, IPA je više fokusirana strategija koja automatizuje određene operacije koristeći tehnike kao što su mašinsko učenje (ML) i obrada prirodnog jezika (NLP).
Iako se IPA može smatrati alatom unutar hiperautomatizacije, termin hiperautomatizacija se odnosi na opštiju ideju koja uključuje brojne tehnologije.
Industrije u kojima hiperautomatizacija može imati uticaj
Hiperautomatizacija se može koristiti u sektorima ili industrijama gde preduzeća žele da smanje ručne i ponavljajuće aktivnosti kako bi povećale produktivnost i poboljšale rezultate poslovanja. Pomaže kompanijama, od malih i srednjih preduzeća do velikih korporacija, da automatizuju jednostavne i složene procese i tokove posla.
Za kompanije svih veličina, hiperautomatizacija je otvorila brojne mogućnosti i transformisala način na koji se sprovode procedure u mnogim industrijama. Brojni sektori, uključujući zdravstvo, bankarstvo, proizvodnju, maloprodaju i logistiku, mogu imati koristi od hiperautomatizacije.
Organizacije mogu da postignu neuporedivu efikasnost koristeći robotsku automatizaciju procesa (RPA), mašinsko učenje i veštačku inteligenciju (AI), što smanjuje ljudske greške i ubrzava izvršavanje zadataka.
Ova nova tehnologija koristi automatizaciju procesa i veštačku inteligenciju kako bi ubrzala i automatizovala svaki korak poslovnog procesa. Može se implementirati i integrisati sa sektorima koji žele da automatizuju svoje operacije, pojednostave procese, smanje greške, poboljšaju produktivnost, povećaju ROI, itd.
Hiperautomatizacija ima potencijal da promeni poslovne procese i rezultira boljom uslugom za korisnike, povećanom efikasnošću i uštedom troškova u različitim industrijama.
Štaviše, prilagodljivost i fleksibilnost ove tehnologije omogućavaju joj da se poveže sa postojećim sistemima i procedurama, što pomaže organizacijama da automatizuju rutinske operacije ili kombinuju mnoge funkcije u jedan integrisani sistem.
Skoro svi sektori će značajno napredovati ako se implementirana tehnologija hiperautomatizacije koristi za automatizaciju rutinskih aktivnosti, snižavanje troškova rada i proizvodnju inovativnijih i agilnijih tokova posla.
Izazovi implementacije hiperautomatizacije
Sa povećanom potražnjom za automatizacijom, organizacije sada gledaju na hiperautomatizaciju kao rešenje za svoje inicijative digitalne transformacije.
Međutim, uprkos njenim prednostima, postoje određeni izazovi sa kojima se kompanije moraju suočiti tokom implementacije hiperautomatizacije.
Pogledajmo neke značajne izazove na putu implementacije hiperautomatizacije:
- Integrisanje hiperautomatizacije u infrastrukturu zahteva visokokvalifikovanu ekspertizu i postoji velika verovatnoća da će organizacija možda morati da stekne te veštine.
- Razumevanje postojećih procesa, tokova posla i drugih zadataka i njihovo pretvaranje u automatizaciju je složena procedura i može uključivati planiranje i strateško razmišljanje, bez narušavanja usklađenosti i drugih propisa o podacima.
- Njeni različiti elementi, kao što su RPA, AI i ML, mogu biti skupi, posebno za mala i srednja preduzeća.
- Analize troškova i koristi implementacije hiperautomatizacije moraju se pažljivo razmotriti, posebno za kompanije koje nisu tehnološke ili imaju ograničen budžet.
- Saradnja i koordinacija između različitih odeljenja, sektora i zainteresovanih strana su od suštinskog značaja, a svi propusti bi doveli do kašnjenja u implementaciji.
- Budući da je implementacija složena, svaka netačna radnja bi dovela do haosa na mreži ili bi dodala još procesa u segmente podataka, što bi dovelo do usporavanja poslovanja.
Dakle, implementacija hiperautomatizacije je kompleksan zadatak. Njeni osnovni izazovi su razumevanje funkcionisanja svih njenih ključnih elemenata, strateško i operativno poznavanje trenutne infrastrukture i izvora različitih poslovnih podataka, i na kraju, kako integrisati hiperautomatizaciju da dizajnira automatizovane procese koji će zadovoljiti potrebe organizacije.
Budućnost hiperautomatizacije
Hiperautomatizacija igra ključnu ulogu u budućnosti poslovanja, omogućavajući firmama da postanu efikasnije, ekonomičnije i inovativnije. Hiperautomatizacija je nedavno stekla priznanje kao najbolje rešenje za pomoć savremenim organizacijama da ostanu konkurentne.
Prema analizi Morgan Stanley-a, starenje stanovništva i ograničen broj kvalifikovane radne snage će značajno uticati na svetsku ekonomiju u narednih nekoliko decenija, što će dovesti do toga da se preduzeća više oslanjaju na automatizaciju.
Hiperautomatizacija ima za cilj da automatizuje ručne i ponavljajuće operacije koje trenutno obavljaju ljudi, povećavajući produktivnost i efikasnost za mala i srednja preduzeća i velike korporacije.
Očekuje se da će hiperautomatizacija, koja podrazumeva razne primene u brojnim industrijama, poboljšati njihovu operativnu efikasnost i optimizovati njihove digitalne transformacije, i da će uskoro biti jedna od najmoćnijih tehnologija.
Štaviše, hiperautomatizacija pomaže preduzećima da steknu uvid u svoje podatke i dobiju dragocene uvide kako bi povećali produktivnost uz smanjenje troškova.
Prema izveštaju PricewaterhouseCoopers International Limited (PwCIL), do 2030. godine, AI će imati ekonomski uticaj od oko 15,7 biliona dolara na globalnom nivou.
Da zaključimo, razni istraživački izveštaji pokazuju da će se budućnost kompanija, bez obzira na veličinu i sektor, oslanjati na hiperautomatizaciju i srodne tehnologije.
Završne reči
Hiperautomatizacija je sveobuhvatan tehnološki pristup koji se sastoji od BPM, RPA, ML i AI. Od pomoći je u digitalnoj transformaciji i automatizaciji od početka do kraja. Budućim poslovnim operacijama će biti lakše upravljati, što pomaže preduzećima da ostanu organizovana i povećaju povraćaj ulaganja.
Ona može da pojednostavi sve poslovne operacije i oslobodi ih napornih ručnih procesa. Njene efikasne strategije doprinose isporuci vrhunskih proizvoda i usluga, što pomaže u privlačenju novih klijenata.
Zatim pogledajte popularne alate za robotsku automatizaciju procesa (RPA).