Upravljanje tehničkim dugom može biti ključno za uspeh ili neuspeh softverskog projekta.
Šta je tehnički dug i kakav uticaj ima na poslovanje?
U svojoj suštini, tehnički dug predstavlja dodatne izdatke koje kompanija ima zbog korišćenja zastarelih ili neefikasnih metoda u razvoju softvera. Ponekad se naziva i kodni dug ili softverski dug.
Iako se tehnički dug najčešće vezuje za razvoj softvera, on se može pojaviti i u drugim oblastima, poput hardvera ili baza podataka.
Ukoliko se ne upravlja na adekvatan način, tehnički dug može iscrpeti resurse, dovodeći do smanjene efikasnosti i nižeg povrata investicija. Programeri moraju uložiti više truda jer održavanje, izmena ili zamena starijeg koda može zahtevati značajno više vremena i napora.
Takođe, tehnički dug može dovesti do povećanja troškova ukoliko se problem ne reši odmah, jer njegovo rešavanje vremenom postaje sve skuplje.
Posledice tehničkog duga mogu biti raznolike, od smanjenog zadovoljstva korisnika i pada morala zaposlenih, do povećanih troškova održavanja i smanjenja produktivnosti. Većina programera i softverskih inženjera susreće se sa ovim problemom kada rade na uspešnom softverskom rešenju.
Da sumiramo, tehnički dug može rezultirati povećanim operativnim troškovima, smanjenom inovativnošću i nižim zadovoljstvom korisnika. Zbog neefikasnosti, kašnjenja i finansijskih gubitaka koje može prouzrokovati, on može imati dugoročne posledice po finansijske rezultate kompanije.
Ovaj dug može biti skup i dugotrajan, što često umanjuje sposobnost kompanije da se takmiči na tržištu.
Uzroci tehničkog duga
Slično finansijskom dugu, ignorisanje ili odlaganje rešavanja tehničkog duga povećava verovatnoću da će se pretvoriti u veliki problem.
Tehnički dug može dovesti do skupih popravki, usporiti razvoj softvera i ometati isporuku, što vas može koštati mnogo novca ako se ne kontroliše. Zbog toga je razumevanje osnovnih uzroka ključno za sprečavanje tehničkog duga.
U nastavku su neki od najčešćih razloga za nastanak tehničkog duga:
- Vremenski pritisak za isporuku projekta
- Česte promene zahteva i specifikacija
- Dupliranje koda
- Složenost koda
- Nedostatak standarda i okvira
- Dugotrajne grane (long-lived branches)
Grana sa aktivnim razvojem koja nije sinhronizovana sa glavnom granom se smatra dugotrajnom granom.
Tehnički dug može nastati zbog brzih i neadekvatnih rešenja, žrtvovanja kvaliteta zarad trenutne koristi, kao i zbog nedostatka znanja, resursa ili vremena prilikom pisanja ili održavanja koda.
Često je posledica brzog ili nedovoljno promišljenog razvoja, što dovodi do grešaka, lošeg korisničkog iskustva i kašnjenja. Kada se od manje iskusnih programera traži da razvijaju složen softver bez adekvatne podrške, bilo zbog rokova projekta, drugih ograničenja ili nedostatka resursa, postoji velika verovatnoća da će se tehnički dug povećati.
Nepoštovanje najboljih praksi, stvaranje koda koji se teško održava, ili izostanak odgovarajućih procedura takođe mogu doprineti tehničkom dugu. Pored toga, on može biti rezultat lošeg testiranja, neadekvatne dokumentacije, ili odluke da se ubrza razvojni proces.
Primeri tehničkog duga
Što duže kompanija odlaže rešavanje tehničkog duga, to će troškovi na kraju biti veći. Preduzeća mogu doživeti pad produktivnosti i skalabilnosti, povećan tehnički rizik, kao i otežano održavanje softvera.
U nastavku ćemo pogledati neke primere tehničkog duga:
Primer 1: Neadekvatan okvir
Menadžer projekta postavlja kratak rok za isporuku softvera, pa programeri biraju okvir koji se brzo razvija, ali je ograničene fleksibilnosti. Iako je proizvod isporučen na vreme, programeri su koristili okvir sa poznatim problemima.
Nakon isporuke, tim se može fokusirati na ispravljanje problema i brisanje problematičnog koda, što će dovesti do dodatnog posla i, samim tim, do povećanja tehničkog duga.
Primer 2: Neiskusni programeri
Menadžment može angažovati programere sa malo iskustva ili nedovoljnim veštinama za dizajniranje softvera. Takvim programerima će verovatno biti potrebna pomoć da kreiraju softver koji ispunjava standarde kvaliteta.
Dodatni pritisak da se ispoštuju rokovi može dovesti do toga da se softver izda sa nedostacima. Tehnički dug nastaje kada se kasnije mora raditi na ispravljanju nedostataka ili obezbeđivanju servisnih paketa.
Primer 3: Pogrešan izbor platforme
Ponekad programeri biraju brže i jednostavnije platforme, poput CMS platformi, za kreiranje veb sajtova za e-trgovinu. Veb sajt za e-trgovinu može postati spor ili se srušiti ukoliko CMS ne može da podnese veći promet. Pregradnja sajta će prouzrokovati ogromne troškove, što rezultira tehničkim dugom.
Evo još nekoliko konkretnijih primera tehničkog duga iz stvarnog života:
- Loš izbor dizajna softvera.
- Nejasno definisani ciljevi projekta.
- Nedostatak vlasništva nad proizvodom.
- Oslanjanje na brza i nesigurna rešenja umesto na temeljno restrukturiranje.
- Neadekvatno testiranje koda.
- Preskakanje testova i procesa pregleda.
- Nedostatak znanja o softverskoj arhitekturi.
- Pisanje koda bez praćenja najboljih praksi.
- Izmene koda u poslednjem trenutku.
- Dugačak spisak nadogradnji proizvoda koje je uradilo više programera.
- Dodavanje funkcija postojećem kodu bez njegovog adekvatnog refaktorisanja.
- Paralelan razvoj na mnogo grana koda koje će na kraju morati da se spoje.
Vrste tehničkog duga
Pojam „tehnički dug“ odnosi se na nagomilavanje tehničkih problema u projektu ili proizvodu. Ovi problemi mogu biti posledica lošeg planiranja, neadekvatnog restrukturiranja i testiranja koda i drugih faktora.
Za izradu efikasnih planova za ublažavanje tehničkog duga neophodno je razumeti različite tipove duga i procese koji dovode do njihovog nastanka.
Tehnički dugovi se uglavnom dele u dve kategorije:
- Namerni ili svesni dug
- Nenamerni ili slučajni dug
Namerni tehnički dug nastaje kada tim daje prednost brzini nauštrb kvaliteta koda. Nenamerni tehnički dug nastaje kada se greške slučajno pojave u implementaciji, dizajnu ili arhitekturi. Nenamerni tehnički dug obuhvata vrste duga vezane za dizajn, implementaciju i procese.
Uobičajene vrste tehničkog duga uključuju:
- Arhitektonski dug
- Dug izgradnje (Build Debt)
- Kodni dug
- Dug zbog defekata
- Dizajnerski dug
- Dug zbog loše dokumentacije
- Infrastrukturni dug
- Dug zbog lošeg upravljanja ljudima
- Procesni dug
- Dug zbog loših zahteva
- Servisni dug
- Dug automatizacije testiranja
- Testni dug
Tehnički dug često ima dva negativna efekta: prvo, povećava dugoročne troškove razvoja i održavanja zbog potrebe za dodatnim radom i popravkama, i drugo, može smanjiti kvalitet proizvoda ili usluge zbog neadekvatnih osnovnih komponenti.
Najbolje prakse za upravljanje tehničkim dugom
Za mnoge kompanije, upravljanje tehničkim dugom postaje sve teži zadatak, naročito kada se radi na razvoju novog softvera.
Usvajanje najboljih praksi za upravljanje tehničkim dugom zahteva temeljno razumevanje tehnologije i softvera koji se koriste, kao i spremnost za suočavanje sa potencijalnim problemima. Tehnički dug je trošak koji firma ima za održavanje svojih sistema, a koji može biti značajan.
Primena loših tehnika kodiranja, razvoj softverskih arhitektura koje se teško održavaju, kao i korišćenje neadekvatnih alata i okvira mogu doprineti nagomilavanju tehničkog duga.
Organizacije se mogu suočiti sa ozbiljnim problemima zbog tehničkog duga, kao što su skupe prepravke, smanjena agilnost i otežano održavanje softvera.
Pogledajmo nekoliko najboljih praksi za minimiziranje i prevazilaženje tehničkog duga:
- Napravite kontrolnu listu zadataka za svaku fazu projekta.
- Angažujte programere sa iskustvom i veštinama.
- Primenjujte najbolji okvir i najpouzdaniju softversku arhitekturu, imajući na umu krajnji cilj.
- Umesto da pišete nekvalitetan kod sa nadom da ćete ga kasnije popraviti, pišite visokokvalitetan kod od samog početka.
- Vodite evidenciju svih promena.
- Koristite automatizovano testiranje gde je potrebno.
- Često refaktorišite kod koristeći agilne metode.
- Posvetite vreme rešavanju tehničkog duga umesto da ga odlažete.
Pored toga, upotreba alata kao što su Stepsize, SonarQube, Teamscale, Jira itd., može pomoći u ovom izazovnom procesu ako pokušavate da pratite tehnički dug.
Resursi za učenje
#1. Tehnički dug u praksi: kako ga pronaći i popraviti
Ova knjiga nudi uvide u konkretne metode za identifikaciju i eliminaciju tehničkog duga. Ona predstavlja sveobuhvatan izvor znanja o tehničkom dugu.
Nudi reference, savete i studije slučaja uspešnih kompanija koje su primenile efikasne metode za kontrolu tehničkog duga.
Bavi se pitanjima kao što su priroda tehničkog duga, zašto nastaje, kako utiče na organizaciju, kako ga prepoznati, kako ga rešiti i kako kreirati strategije za njegovo efikasno smanjenje.
Knjiga takođe daje vredne smernice za kvantifikovanje, praćenje i kontrolu tehničkog duga radi očuvanja kvaliteta softvera.
Ističe kako softverski inženjeri, menadžeri projekata i tehnički direktori treba da upravljaju resursima kako bi minimizirali tehnički dug.
#2. Upravljanje tehničkim dugom: Smanjenje trenja u razvoju softvera
Upravljanje tehničkim dugom u razvoju softvera je sveobuhvatna knjiga koju su napisali profesionalci iz industrije. Namenjena je IT stručnjacima i programerima softvera koji traže načine da kontrolišu i minimiziraju svoj tehnički dug.
Knjiga istražuje strategije za prevenciju i minimizaciju tehničkog duga, i daje opšti pregled problema.
Nudi studije slučaja, najbolje prakse i praktične preporuke koje pomažu programerima, menadžerima proizvoda i tehničkom osoblju da razumeju kompleksnost tehničkog duga.
Daje uvid u efekte tehničkog duga, opisujući posledice prečica tokom razvoja softvera i kako ga kontrolisati pre nego što postane preskup. Takođe, nudi korisne alate i mere za smanjenje tehničkog duga.
#3. Održiva softverska arhitektura: analizirajte i smanjite tehnički dug
Autorka ove knjige, Carola Lilienthal, uspešno je refaktorisala preko 300 softverskih sistema kreiranih na različitim jezicima, uključujući Java, C#, C++, PHP i ABAP. Knjiga predstavlja detaljan vodič za kreiranje skalabilnog i održivog softvera.
Obrađuje različite teme, sa fokusom na tehnička rešenja, poput restrukturiranja koda, dizajna vođenog domenom i održavanja softvera.
Ova knjiga će pomoći programerima softvera da nauče kako da kreiraju pouzdane, stabilne i isplative aplikacije koje se lako održavaju. Čitaocima pruža temeljan pregled osnovnih ideja i metoda koje podržavaju dizajn softvera, kao i korisne savete za svakodnevnu upotrebu.
Ova knjiga je dragocen resurs za softverske inženjere i arhitekte.
#4. Rendgenski snimci za dizajn softvera: Popravite tehnički dug pomoću analize koda ponašanja
S obzirom da nudi detaljne preporuke, lekcije i resurse koji mogu pomoći programerima softvera u kreiranju boljih dizajna, knjiga X-Rays for Software Design je neprocenjiv alat.
Knjiga takođe nudi detaljna tehnička objašnjenja različitih dizajna softvera i kako ih primeniti za rešavanje specifičnih problema.
Pored toga, knjiga daje uputstva o ponašanju i kako unaprediti dizajn radi boljeg korisničkog iskustva. Pruža detaljne smernice i metode za refaktorisanje postojećeg koda i izbegavanje tehničkog duga.
Takođe, upoznaje čitaoce sa DevOps-om, kontinuiranom isporukom i tehnikama agilnog razvoja.
#5. Razumevanje tehničkog duga: Vaš vodič za navigaciju u doba digitalne transformacije
Tehnički dug, pojam koji je dobio na značaju u tehnološkom sektoru, detaljno se razmatra u ovoj knjizi.
Knjiga, kreirana od strane profesionalaca u ovoj oblasti, čitaocima pruža pregled problema i razmatra tehnike upravljanja i ublažavanja tehničkog duga.
Istražuje poteškoće u upravljanju tehničkim dugom sa poslovnog i inženjerskog stanovišta i nudi korisne smernice o tome kako sprečiti da on izmakne kontroli.
Studije slučaja su takođe uključene u knjigu kako bi se prikazali uticaji tehničkog duga i pravilnih tehnika upravljanja.
Završne reči
Tehnički dug može biti uzrokovan raznim faktorima, kao što su nedostaci u dizajnu, prečice, mere za smanjenje troškova, ili jednostavno nedostatak resursa, kao što je navedeno u tekstu.
Za uspešan softverski projekat, neophodan je plan za upravljanje tehničkim dugom. Da biste izbegli dodatni napor i prekoračenje budžeta tokom izrade koda, važno je razumeti najbolje tehnike za kontrolu tehničkog duga.
Upravljanje tehničkim dugom može biti složen zadatak za svaku firmu. Potrebno je pažljivo planiranje i strategija kako bi se osiguralo da se dugom upravlja uspešno i efikasno.
Dobar plan uključuje redovno evidentiranje i analizu duga, traženje načina za njegovo smanjenje, i preduzimanje mera predostrožnosti za sprečavanje stvaranja novog duga.
Zato, pogledajte tehničke detalje koji mogu ometati vaš sprint i kako ih popraviti.