U svetu menadžmenta, stalna je rasprava o pristupu „odozgo prema dole“ nasuprot pristupu „odozdo prema gore“.
Svaki od ovih pristupa ima svoje prednosti i nedostatke, i može biti izuzetno koristan u različitim vrstama projekata, timova i organizacija. Međutim, izbor pravog pristupa u određenom trenutku i situaciji i dalje predstavlja izazov za mnoge.
Efikasno upravljanje je ključno, bez obzira da li je cilj vođenje cele organizacije ili uspešno okončanje projekta. Pravilno upravljanje može uštedeti vreme i resurse, omogućujući fokusiranje na druge zadatke, a istovremeno smanjujući komplikacije i potencijalne sukobe.
U nastavku ćemo detaljnije analizirati pristupe „odozgo prema dole“ i „odozdo prema gore“, kako bismo otkrili koji od njih može biti najbolji za vas.
Pristup „odozgo prema dole“ naspram pristupa „odozdo prema gore“: Osnovne razlike
Kada govorimo o stilovima upravljanja, važno je razumeti suštinske razlike između pristupa „odozgo prema dole“ i pristupa „odozdo prema gore“.
Šta je pristup „odozgo prema dole“?
Pristup „odozgo prema dole“ prati klasičnu hijerarhijsku strukturu, gde odluke teku sa vrha ka dnu. Odluke donose rukovodioci na višim nivoima, poput direktora ili vlasnika kompanije, koji su na vrhu te hijerarhije. Odluke se zatim prenose na zaposlene na srednjem nivou, kao što su menadžeri, a potom i na zaposlene na nižim nivoima.
Ovaj pristup se može zamisliti kao piramida, gde je direktor na vrhu, a piramida se širi prema dole, uključujući sve više zaposlenih. U takvoj strukturi, sve odluke, od poslovnih sistema i radnog mesta do upravljanja radnom snagom, određuje i dogovara viši menadžment. Svaka odluka se potom prenosi naniže kroz lanac komandovanja.
Pristup „odozgo prema dole“ oslanja se na rang zaposlenih. Više rangirani pojedinci ili zaposleni su ključni u odlučivanju o ciljevima i zadacima, dok zaposleni nižeg ranga sprovode te odluke. Tradicionalne industrije, poput zdravstva, proizvodnje, maloprodaje i pravnih usluga, najčešće koriste ovaj pristup.
Šta je pristup „odozdo prema gore“?
U pristupu „odozdo prema gore“, poslovni ciljevi i odgovornosti se dele među svim zaposlenima. Ovaj stil upravljanja podrazumeva aktivno učešće celokupne organizacije, uključujući zaposlene svih nivoa, u poslovnim procesima.
Nakon što se posao obavi, prosleđuje se na odobrenje donosiocima odluka na višim nivoima. Ovakav pristup pruža veću mogućnost saradnje među zaposlenima, stvara osećaj pripadnosti i vrednosti, jer svi imaju priliku da doprinesu različitim poslovnim procesima i aktivno rade na ostvarenju postavljenih ciljeva.
U ovom modelu, više rukovodstvo dodeljuje zadatke različitim, samoorganizovanim timovima, koji zatim pronalaze najbolji način da reše problem i ostvare ciljeve. Zaposleni nisu samo izvršioci naređenja, što rezultira većim poverenjem u viši menadžment i organizaciju u celini.
U savremenom radnom okruženju, pristup „odozdo prema gore“ postaje sve popularniji, jer su preduzeća otvorenija da saslušaju mišljenje svih i prihvataju ideje bez obzira na iskustvo zaposlenog. Moderne kompanije tragaju za inovativnim rešenjima kako bi odgovorile na izazove i poboljšale poslovanje i odnose sa klijentima. Ovaj pristup se široko koristi u industrijama kao što su razvoj softvera i marketing.
Pristup „odozgo prema dole“ naspram pristupa „odozdo prema gore“: Kako funkcionišu?
Kako funkcioniše pristup „odozgo prema dole“?
Kada organizacija koristi pristup „odozgo prema dole“, ona pristupa projektu ili sprovodi odluku od vrha ka dnu. Započinje sa sagledavanjem šire slike i cilja, a zatim razmatra kako svaki pojedinac i tim treba da doprinesu da bi se taj cilj ostvario.
U ovom modelu, celokupno planiranje projekta odvija se na višim nivoima ili na nivou menadžmenta. Oni definišu ciljeve, procenjuju izvodljivost i kreiraju plan. Taj plan se zatim saopštava svim ostalim članovima organizacije radi implementacije. Mogućnosti za veća prilagođavanja su ograničene. Menadžment može dati smernice menadžerima o zadacima i načinu njihovog raspoređivanja među zaposlenima.
Kada cilj stigne do srednjeg ili najnižeg nivoa, menadžeri dodeljuju zadatke i daju smernice timovima o tome šta i kako treba da postignu. Cilj ili odluka na taj način putuje od vrha ka dnu, poput piramide.
Ovaj pristup je efikasan, pouzdan i dosledan, iako može delovati strogo. Uključuje koherentnu i sličnu strukturu za svaki projekat, što eliminiše zabunu i održava disciplinu u timovima. Osim toga, timovi mogu efikasno pratiti dobro uhodan tok posla.
Kako funkcioniše pristup „odozdo prema gore“?
Pristup „odozdo prema gore“ zahteva da organizacija krene od nižih nivoa ka vrhu ili nivou upravljanja. Zaposleni iz svih odeljenja i nivoa sarađuju kako bi odredili korake za postizanje cilja.
Širi ciljevi mogu se postaviti na nivou kompanije, ali pojedinci i timovi mogu odrediti ključne rezultate. Ovaj stil upravljanja je fleksibilniji i korisniji za kompanije koje daju prednost inovacijama. Da bi timovi efikasno sarađivali, organizuju se dnevni sastanci. Menadžeri i lideri blisko sarađuju sa članovima svojih timova i donose odluke na svakom nivou kako bi osigurali da rad napreduje efikasno prema planu.
Za razliku od pristupa „odozgo prema dole“, koji se fokusira na veći problem i razlaže ga na manje delove, pristup „odozdo prema gore“ se prvo fokusira na rešavanje manjih problema i njihovo integrisanje u celokupno rešenje. Ovaj pristup se široko koristi u oblastima kao što su predviđanje, budžetiranje i postavljanje ciljeva.
Pristup „odozgo prema dole“ naspram pristupa „odozdo prema gore“: Prednosti
Analiza ovih pristupa ne bi bila potpuna bez detaljnijeg razmatranja njihovih pojedinačnih prednosti. Počnimo sa prednostima pristupa „odozgo prema dole“.
Prednosti pristupa „odozgo prema dole“
Pristup upravljanja „odozgo prema dole“ nudi brojne prednosti za organizacije, posebno one veće sa mnogo odeljenja ili timova. Neke od tih prednosti su:
- Bolja jasnoća: Pruža dobro organizovane, uspostavljene i jasne poslovne procese za svaki tim i njegove članove, smanjujući zabunu. Sve komunikacije i odluke teku sa jedne tačke u jednom pravcu, što smanjuje nesporazume. Svako zna šta se od njega očekuje i koje rezultate treba da isporuči. Na taj način, cilj se postiže uz jasnu sliku, što povećava efikasnost.
- Brža implementacija: Upravljanje „odozgo prema dole“ podrazumeva donošenje odluka na jednom mestu. Odluke teku sa vrha ka dnu, što olakšava i ubrzava distribuciju, implementaciju i finalizaciju zadataka. Ovo je poželjan način rada za mnoge investitore i preduzeća, posebno u regulisanim industrijama, gde se ne očekuje nikakva konfuzija ili greška.
- Veća odgovornost: Kada članovi tima imaju jasno definisane ciljeve i zadatke, potrebno je samo da rade na njihovom ostvarenju i daju najbolje rezultate. Ne moraju trošiti vreme na smišljanje novih ideja. Takođe su odgovorni za svoje postupke i rokove.
Osim toga, praćenje neefikasnosti i problema postaje lakše, jer su zadaci svakog pojedinca jasno definisani. Menadžment može lakše otkriti uzrok problema i brzo ga rešiti.
- Lakša krivulja učenja: Pristup upravljanja „odozgo prema dole“ je uobičajen i široko prihvaćen. Verovatno je da će novi zaposleni već biti upoznati sa ovom strukturom i načinom rada. Čak i ako su novi, nema ništa komplikovano: potrebno je samo poštovati uputstva i izvršavati zadatke na vreme. Zbog toga je lakše prilagoditi se ovom stilu upravljanja.
- Smanjeni rizici: Donošenje odluka na nivou menadžmenta smanjuje rizike, jer vlasnik ili direktor donosi konačnu odluku i odobrava rad. Oni imaju dugogodišnje iskustvo u industriji i poznaju sve zahteve, potencijalne rizike i posledice projekta ili odluke. Stoga će odobriti samo one odluke koje su bez rizika ili projekte koji zadovoljavaju sve kriterijume.
Prednosti pristupa „odozdo prema gore“
Pristup „odozdo prema gore“ je noviji i pogodniji za timove koji teže većoj saradnji i inovacijama. Evo nekih prednosti ovog stila upravljanja:
- Veća saradnja: Poslovna dinamika se menja. Ne samo pojedinci na višim nivoima mogu predlagati planove ili donositi odluke, već i zaposleni na nižim nivoima. Dobra ideja može doći sa bilo kog mesta. Stoga moderna preduzeća primenjuju upravljanje „odozdo prema gore“ kako bi podstakla davanje ideja i dala timovima slobodu da planiraju svoje ključne rezultate i definišu najbolji način za postizanje ciljeva. Sve ovo promoviše saradnju u celoj organizaciji, gde članovi tima rade zajedno na svakom koraku.
- Povećanje morala: Kada zaposleni imaju poverenje da mogu donositi odluke, osećaju se cenjenima i smatraju da je njihovo mišljenje važno. Na taj način, zaposleni počinju više da veruju i vrednuju kompaniju i rukovodstvo, postaju lojalniji. Oni mogu raditi zajedno i stići do cilja, bez obzira na razlike u rangu. Ovo ne samo da povećava moral, već i pomaže u zadržavanju najboljih zaposlenih.
- Podsticanje inovacija: Osoba koja radi na terenu ima više iskustva o tome šta se dešava u stvarnosti od nekoga ko daje uputstva iz udobne kancelarije.
Ova činjenica je doprinela razvoju pristupa „odozdo prema gore“. Zaposleni na nižim nivoima mogu pružiti jasniji kontekst, potencijalne povratne informacije i sugestije koje rukovodstvo višeg nivoa možda neće primetiti. Oni takođe mogu generisati inovativne ideje i kreativnost, što pomaže u postizanju boljih rezultata.
Pristup „odozgo prema dole“ naspram pristupa „odozdo prema gore“: Nedostaci
Nije realno govoriti samo o pozitivnim aspektima jednog pristupa, a ne spomenuti one negativne. Sve ima svoje prednosti i nedostatke, a to važi i za ove stilove upravljanja. Sada ćemo razmotriti nedostatke pristupa „odozgo prema dole“ i „odozdo prema gore“.
Nedostaci pristupa „odozgo prema dole“
Iako je pristup „odozgo prema dole“ koristan u smislu jasnoće, postavljanja ciljeva i smanjenja rizika, ima i brojne nedostatke. Oni mogu uticati na moral tima, kreativnost i krajnji cilj. Evo kako:
- Ograničavanje kreativnosti: S obzirom da sve odluke teku sa višeg na niži nivo u organizaciji, zaposleni su ograničeni na obavljanje jasno definisanih zadataka. Ovo ostavlja malo prostora za prilagođavanja i saradnju, a manje je mogućnosti za ispoljavanje kreativnosti. Mnoge organizacije koje primenjuju pristup „odozgo prema dole“ manje su spremne da saslušaju sveže perspektive zaposlenih na nižim nivoima i manje su fleksibilne u prihvatanju promena.
- Veći jaz između višeg i nižeg nivoa: Pristup upravljanja „odozgo prema dole“ može dovesti do stvaranja većeg jaza između zaposlenih na višim i nižim nivoima, jer je saradnja manje verovatna. Viši nivo bi definisao cilj, zahteve i način njegovog ostvarenja. Niži nivo bi čekao da stignu naređenja za početak rada. Samim tim, zaposleni rade odvojeno i imaju manje interakcije sa menadžmentom.
- Manje angažovanje: Usled manje saradnje između timova i odeljenja, stopa angažovanja zaposlenih se smanjuje. Zaposleni mogu steći utisak da njihova mišljenja i povratne informacije nisu cenjeni, čak i ako su u pravu. Ovo može stvoriti smanjeno poverenje i lojalnost organizaciji, što može negativno uticati na zadržavanje najboljih radnika.
Nedostaci pristupa „odozdo prema gore“
Uprkos modernom pristupu upravljanju, „odozdo prema gore“ i dalje nije preferiran izbor mnogih organizacija. Za mnoge industrije i projekte njegova primena može biti izazovna. Pogledajmo neke od nedostataka ovog stila upravljanja.
- Nedostatak uvida: Neće svi imati uvid na višem nivou u projekat ili procese. Mnogi zaposleni mogu biti novi ili iz različitih odeljenja.
Stoga, nije efikasno uključivati sve u kompletan projekat. Faktori kao što su ciljevi, budžetiranje, metrika i predviđanje nisu poznati svim zaposlenima. Čak i ako su poznati, nedostatak uvida, iskustva i izloženosti može dovesti do neefikasnosti.
- Rizik: Poveravanje svih zadataka manjim timovima može biti rizično, zbog manjeg znanja o potencijalnim opasnostima i njihovom uticaju na organizaciju i klijente. Ovo može biti posebno kritično u regulisanim industrijama kao što su zdravstvo i bankarstvo, gde je neophodno stručno znanje za razumevanje svih aspekata rizika i procena.
Uporedni prikaz
| Pristup „odozgo prema dole“ | Pristup „odozdo prema gore“ |
| Odluke putuju odozgo prema dole, kao piramida. | Odluke putuju odozdo prema gore, kao obrnuta piramida. |
| Manja fleksibilnost, ograničena kreativnost. | Veća fleksibilnost, podstiče se kreativnost i inovacije kroz prihvatanje ideja iz cele organizacije. |
| Manja saradnja između timova i organizacije. | Viši nivo saradnje između timova i cele organizacije, bez obzira na rang. |
| Jasno definisani ciljevi i zadaci za svaki tim i člana. | Pojedinci sarađuju kako bi rešili problem, a zatim prosleđuju rezultat na odobrenje na višem nivou. |
| Manje šanse za zabunu i rizik. | Veća šansa za zabunu i rizik. |
| Pogodno za visoko regulisane i kritične industrije, kao što su pravo, bankarstvo i usklađenost. | Pogodno za slabo regulisane i manje kritične industrije, kao što su marketing i razvoj softvera. |
Da li se oba pristupa mogu kombinovati?
Da, kombinovanje pristupa „odozgo prema dole“ i „odozdo prema gore“ može doneti brojne prednosti vašoj organizaciji. Možete iskoristiti prednosti metode „odozgo prema dole“, dok istovremeno možete suzbiti njene nedostatke primenom pristupa „odozdo prema gore“, gde god je to prikladno.
Neophodno je koristiti oba pristupa jer se potrebe zaposlenih i poslovanja često menjaju. Zato je važno obučiti menadžere da budu spremni za oba pristupa i da ih koriste kada je to prikladno.
Članovi tima mogu poslati svoju ideju ili plan svom vođi, zatražiti odobrenje i zatim ih sprovesti. Na ovaj način možete primeniti pristup „odozdo prema gore“. Dugoročne ciljeve, budžetiranje i drugo ključno planiranje treba da definiše menadžment i saopšti ih nižim nivoima.
Dodatni izvori
Kako biste bolje razumeli oba načina upravljanja, ovde su neki dodatni izvori koji vam mogu pomoći:
„Verujte u ljude: Rešenja odozdo prema gore za svet odozgo prema dole“
Ovu knjigu, koju su napisali Čarls Koh i Brajan Huks, možete pronaći na Amazonu. Ona će vam pružiti dobar uvid u pristup „odozdo prema gore“.
„Odozgo prema dole, odozdo prema gore i bočno: Okvir za planiranje komunikacije“
Još jedno korisno štivo na Amazonu. Knjiga Terija Vroblevskog je odlična ako želite da naučite o pristupima „odozgo prema dole“, „odozdo prema gore“ i bočnom pristupu.
„Revolucija odozdo prema gore: Ovladavanje svetom povezivanja u nastajanju“
Napisao Rob Kal. Saznajte sve što želite da znate o pristupu „odozdo prema gore“ iz ove knjige dostupne na Amazonu i shvatite kako ovaj pristup može revolucionisati svet menadžmenta.
Pristup „odozgo prema dole“ naspram pristupa „odozdo prema gore“: Koji je bolji?
Izbor između pristupa „odozgo prema dole“ i „odozdo prema gore“ nije lak, jer se svaki projekat, tim i kompanija razlikuju po svojim zahtevima i izazovima.
Važno je imati na umu zahteve određenog projekta i resurse koji su vam na raspolaganju za njegovo okončanje.
Na primer, ako ste početnik u manje rizičnom poslu sa malim brojem zaposlenih, pristup „odozdo prema gore“ može biti bolji izbor. Ukoliko ste malo preduzeće koje posluje u strogo regulisanoj industriji, možete se odlučiti za pristup „odozgo prema dole“.
Sa druge strane, ako ste veliko preduzeće sa velikim brojem talentovanih zaposlenih, možete se opredeliti za bilo koji od ova dva pristupa. Međutim, pristup „odozgo prema dole“ je često poželjniji, kako bi se smanjila konfuzija u velikoj kompaniji.
Koji god pristup da odaberete, važno je održavati jasnu komunikaciju i osigurati transparentnost, kako bi zaposleni imali više poverenja u vas.