Дигитални свет представљен у телевизијским серијама и филмовима често не одражава стварност када су у питању хакери. Сви смо видели сцене где маскирани појединац у мрачној соби, грозничаво куцајући по тастатури, изговара чувену реченицу: „Ушли смо!“
Међутим, колико је Холивуд близу истине? Понекад, изненађујуће, јесте.
Не прихватајте све што видите на малим и великим екранима
И на малим и на великим екранима видимо хакере који маневришу интернетским везама широм света, у намери да остану корак испред закона. Иако су ови прикази често преувеличани у односу на реалност, постоје одређене сличности са стварним техникама.
Можда је најзабавнији пример приказан у комедији из 2001. године, „Свордфиш“, са Хју Џекманом. У завршној сцени, пензионисани хакер Стенли Џобсон, пребацује украдени новац кроз хаковане банковне рачуне широм света, сваки од њих представљен IP адресом.
„Рачуни су заштићени 1024-битним кодом. Чак ни ја не могу да пробијем заштитни зид“, изјавио је Џобсон, подижући холивудски техно-жаргон на сасвим нови ниво.
ВПН Ланчање
А шта је са реалним светом? Да ли је могуће овако нешто? Једна од стратегија коју хакери користе да би прикрили свој дигитални траг је „ВПН ланчање“, такође познато као мултипли ВПН хопинг или ВПН каскадирање.
ВПН ланчање је тачно оно што звучи. Повезујете више виртуелних приватних мрежа заједно, усмеравајући свој проток података кроз више унапред дефинисаних сервера пре него што стигне на жељену дестинацију.
Која је корист од тога? Вероватно највећа предност је то што осигуравате да само један сервер зна вашу стварну IP адресу. Остали ВПН сервери су свесни само IP адресе уређаја који је претходи у ланцу. Овим се елиминише једна тачка слабости коју имате када користите само један ВПН за заштиту анонимности.
Међутим, постоје и неки очигледни недостаци. Усмеравање саобраћаја кроз више ВПН чворова повећава кашњење везе. Ово може значајно утицати на играње онлајн игара и, у мањој мери, на ВоИП апликације. Такође можете очекивати пад брзине.
Многи ВПН провајдери нуде ВПН ланчање, али често у ограниченом облику, обично са највише два ВПН сервера у ланцу. Неки нуде вишеструке прескоке – у неким случајевима и до пет.
Постоји, међутим, неколико упозорења. Прво, пошто је ова функција мало специфична, провајдери који је нуде обично наплаћују више. Друго, прескоци се обично одвијају унутар мреже истог провајдера. Ако желите да повежете сервере различитих провајдера, морате бити спремни за мањи технички посао.
Како то изгледа у пракси? Једна могућа конфигурација би могла укључивати ВПН који је подешен на вашем рутеру, други на рачунару и трећи који ради на виртуелној машини, на којој бисте обављали већину претраживања интернета. Ако ово звучи компликовано, то је зато што јесте.
Приступ са мање ТОР-а
Извини, Холивуде, стварни хакери не изгледају овако.
Ту је и Тор, познат као Тхе Онион Роутер. Ова мрежа је злогласна због своје повезаности са криминалцима који је користе за илегалну трговину и размену украдених информација.
Међутим, иронично је то што су основни концепти за Тор развијени 1990-их у Истраживачкој лабораторији америчке морнарице да би заштитили америчке тајне операције у иностранству. Касније је основана непрофитна организација која је преузела развој Тора. Знатан део средстава је долазио од америчке владе, али са добрим разлогом. Иста технологија која омогућава анонимну куповину дроге такође штити дисиденте који живе под репресивним режимима.
Тор усмерава ваш проток података кроз више, насумично одабраних тачака на шифрованој мрежи, ефективно га раширујући по целом свету. Полазна и одредишна тачка саобраћаја остају скривене од сваког релејног чвора до излазног чвора, када саобраћај напушта мрежу.
Међутим, коришћење Тора не гарантује анонимност. Злонамерни софтвер на вашем уређају може угрозити ваше покушаје прикривања, а ваши подаци могу проћи кроз злонамерни излазни чвор који прикупља и анализира сав излазни саобраћај.
Реалност је сурова
Већина филмова и серија о хакерима обично се завршава тако што криминалац заврши са лисицама на рукама, у полицијском аутомобилу. Ово је вероватно најреалнији приказ хакерског света.
Последњих година, органи за спровођење закона постали су изузетно вешти у борби против међународне природе сајбер криминала. Сарадња међу међународним полицијским агенцијама је посебно јака. Институције као што су Интерпол, Еуројуст и Еуропол, као и алати попут Европског налога за хапшење, знатно олакшавају борбу против сајбер криминала.
Дакле, да, могуће је преусмерити своју интернетску везу кроз различите делове света, али интернетски саобраћај није једини начин на који истражитељи могу да вас прате.
Можда је најбољи пример Рос Улбрихт. Користећи псеудоним Дреад Пирате Робертс, Улбрихт је водио Дарк Веб пијацу Силк Роад. Иако је користио Тор за прикривање својих активности, ухваћен је након што је користио своје право име када је тражио техничку подршку на онлајн форуму.
На крају, никаква техничка софистицираност не може надокнадити људску грешку.