Pametni telefon koji nosite u džepu obavlja na milione proračuna u sekundi, pokreće vizuelno impresivne 3D igre, omogućava pristup informacijama iz celog sveta, a može čak i da snima fotografije kvaliteta DSLR aparata. Lako je sve to uzimati zdravo za gotovo, pogotovo kada se prisetimo skromnih početaka mobilnih telefona.
Još uvek se proizvode telefoni poput onih skromnih Nokia „cigli“ iz prošlosti. Ali ko ih kupuje i zašto?
Funkcionalni telefoni: Kratka istorija
Tokom većeg dela 1990-ih i 2000-ih, mobilni svet se delio na dva tabora: telefone i sve ostalo. Prvi su bili namenjeni masovnom tržištu, ali su bili tehnički jednostavni. Služili su za pozive i slanje poruka. Setimo se uređaja kao što su legendarna Nokia 3310 i Motorola StarTAC.
Kako je vreme odmicalo, uvedene su i druge funkcije, poput video i foto poruka, kao i osnovno pretraživanje interneta putem tehnologija kao što je WAP (Wireless Application Protocol). Međutim, visoki troškovi prenosa podataka i relativno loš kvalitet su znatno umanjili privlačnost tih funkcija. Većina ljudi je i dalje koristila svoje mobilne telefone isključivo za komunikaciju.
Sa istorijske distance, kategorija „sve ostalo“ je daleko zanimljivija. Sastojala se od džepnih uređaja sličnih laptopovima, poput Psion Series 5, Nokia Communicator i prestižnog BlackBerry-ja. Kasnije su se pojavili uređaji sa ekranima osetljivim na dodir, slični modernim pametnim telefonima, uključujući HP PDA uređaje (prodavani u okviru iPAQ linije) i Palm.
Kako su 2000-te odmicale, tržište funkcionalnih telefona počelo je da se približava svojim sofisticiranijim (i skupljim) konkurentima.
Uređaji poput LG Renoir-a iz 2008. odbacili su T9 tastaturu i uveli pun (iako pomalo nespretan i otporan) ekran osetljiv na dodir.
U Velikoj Britaniji, mobilna mreža Three (nazvana po 3G usluzi sa kojom je debitovala) ponudila je telefon sa ugrađenom Skype funkcionalnošću za pozive. U međuvremenu, Motorola Rokr je nudio MP3 reprodukciju, kombinujući funkcionalnost mobilnog telefona sa iPod-om.
Bilo je i neobičnih izuzetaka, kao što su Nokia N-Gage i LG enV. Bilo je to uzbudljivo vreme sa puno raznolikih uređaja. Ali ubrzo je postalo jasno da ta zabava neće potrajati.
Do kraja decenije, tržište pametnih telefona je procvetalo. To je uglavnom zato što su postali pristupačniji, a kompanije su uspele da promene javno mnjenje i da pokažu da nisu samo za poslovne korisnike.
BlackBerry je, verovatno, najbolji primer za to. Njihovi QWERTY telefoni su prešli iz poslovnih kancelarija na ulice, zahvaljujući budžetskim linijama, kao što je BlackBerry Curve. U međuvremenu, iPhone je lansiran 2007. godine, a prvi Android telefon (HTC Dream) se pojavio na tržištu sledeće godine.
Cene prenosa podataka su takođe pale, a operateri su počeli da nude velike količine megabajta. U tom trenutku, većina ljudi je prešla na pametne telefone. Do drugog kvartala 2013. prodaja pametnih telefona je zvanično nadmašila prodaju funkcionalnih telefona.
Funkcionalni telefoni u 2020.
Ne bi bilo tačno (ili pošteno) reći da su funkcionalni telefoni potpuno nestali. Ne samo da još uvek postoje, već i nastavljaju da se razvijaju. I dalje su veoma popularni u područjima kao što je subsaharska Afrika, gde su čak i najjeftiniji Android uređaji za mnoge ljude izuzetno skupi.
U drugom kvartalu 2019. godine, funkcionalni telefoni su činili skoro 58,3 odsto tržišta, ali taj broj se brzo smanjuje. Takođe je zanimljivo napomenuti da postoji velika digitalna ekonomija fokusirana na ove osnovne uređaje.
Najbolji primer za to je M-Pesa, što bi se najbolje moglo opisati kao odgovor Afrike na Venmo. Usluga koju su osnovali Vodafone i Safaricom 2005. godine, omogućava korisnicima u nekoliko afričkih zemalja, uključujući Keniju i Tanzaniju, da šalju i primaju novac putem SMS poruka.
Na Zapadu, funkcionalni telefoni imaju nešto drugačiju poziciju na tržištu. Često su popularan izbor za starije ljude koji su manje upućeni u tehnologiju. Jedan prodavac, Doro, cilja na ovo tržište linijom osnovnih telefona sa većim tasterima i jačim zvučnicima. Alcatel Go Flip 3 ima sličnu ulogu, ali manje naglašeno.
Tu je i element nostalgije. Mnogi savremeni funkcionalni telefoni su jednostavno obnovljene verzije ranijih uređaja. Nokia je ovde glavni primer, predstavljajući modernizovane verzije 3310, 8110 i 5310. Svi su to osnovni uređaji, ali imaju ekrane u boji, reprodukciju muzike i jednostavne kamere.
Verovatno ih mnogi ljudi kupuju samo zato što su retro. Međutim, takođe je verovatno da se koriste kao rezervni telefoni ili u okruženjima gde bi pametni telefon mogao biti oštećen, kao što je muzički festival.
Ni pametni, ni funkcionalni
Oprostite na igri reči, ali mobilni sektor nije binaran. Postoji sredina, koju zauzimaju uređaji koji rade na KaiOS.
Ovi telefoni često podsećaju na uređaje iz perioda pre pametnih telefona i imaju karakteristike kao što su kvadratni ekrani i fizičke T9 tastature. Međutim, oni takođe imaju funkcije koje biste očekivali od modernog uređaja, kao što su prodavnica aplikacija, glasovni asistenti, veb pretraživači, bežična ažuriranja i video striming.
Što je najvažnije, oni mogu da rade i na hardveru sa ograničenim performansama, pri čemu se KaiOS pojavljuje na telefonima od 20 dolara, kao što je MTN Smart.
KaiOS je nastao kao Firefox OS, pokušaj Mozille da stvori operativni sistem za pametne telefone koji bi bio konkurentan Androidu i iOS-u. Njegova ključna razlika je bila da bi radio čak i na najslabijim uređajima. Međutim, bio je to relativno kratkotrajan projekat; Mozilla ga je napustila početkom 2017. godine, navodeći poteškoće u sticanju popularnosti.
To ipak nije bio kraj priče. Zajednica je brzo preuzela kontrolu, razvijajući izvorni kod u novi projekat pod nazivom B2G OS (Boot 2 Gecko), koji je kasnije postao osnova za KaiOS.
U maju 2019. godine, KaiOS je objavio da je dostigao prekretnicu od 100 miliona uređaja. Sada je gotovo sigurno premašen taj broj, posebno zato što su troškovi mobilnog pristupa naglo opali u mestima poput Indije. Shodno tome, KaiOS brzo dobija na značaju među programerima, uključujući Google i Facebook.
Kakva je budućnost funkcionalnih telefona?
Dugoročne prognoze za tržište funkcionalnih telefona nisu sjajne. Uređaji poput onih sa KaiOS-om nastaviće da nagrizaju već smanjeni tržišni udeo.
Zatim, tu su i drugi faktori, kao što je Android Go – Google-ov napor da dovede Android na jeftinije, manje sposobne uređaje.
Međutim, u međuvremenu, proizvođači telefona će nastaviti da održavaju svetlo funkcionalnih telefona upaljenim. Neka sija!