Svi računari, bez obzira da li se radi o prenosnim ili stacionarnim modelima, koriste operativne sisteme kao što su Windows, macOS, Linux ili neki drugi. Svi oni imaju portove. Ovi portovi mogu biti fizički ili virtuelni. Uobičajeni računar poseduje obe vrste portova, pri čemu svaki od njih obavlja specifične zadatke. Portovi, bilo da su opipljivi ili nematerijalni, predstavljaju osnovu za interakciju i komunikaciju između uređaja, perifernih jedinica, računarskih mreža i softverskih aplikacija.
Danas ćemo detaljnije istražiti i objasniti, na jednostavan način, tako da svi mogu razumeti, različite tipove računarskih portova i potencijalne probleme koji mogu nastati njihovom upotrebom.
Fizički računarski portovi
Korisnici su najčešće upoznati sa fizičkim portovima računara. USB i HDMI portovi su uobičajeni primeri fizičkih interfejsa koji se nalaze na Mac i PC računarima. Portovi mogu pratiti različite standarde, pa tako na svom sistemu možete imati više USB 3.0 portova i jedan USB 2.0 port. Funkcije su uglavnom standardizovane bez obzira na verziju.
Virtuelni računarski portovi
Mrežni uređaji koriste virtuelne portove za međusobnu interakciju. Oni se koriste kroz servise koji rade na računaru i omogućavaju slanje podataka ili primanje dolaznih zahteva. Mrežni portovi se identifikuju pomoću brojeva, a pojedini portovi su rezervisani za određene usluge. Na primer, SSH najčešće koristi port 22, dok FTP koristi port 20 ili 21.
Vaš ruter ima virtuelne portove koji mu omogućavaju da usmerava saobraćaj na različite uređaje unutar mreže. Na primer, ako imate mrežni štampač i pošaljete dokument na štampu, ruter će poslati naredbu štampaču putem internih portova. Naizgled, čini se da ruter koristi samo IP adresu štampača za slanje naredbe za štampanje, ali virtuelni portovi su ti koji omogućavaju da ispravna IP adresa primi naredbu.
Problemi sa portovima
I fizički i virtuelni računarski portovi mogu uzrokovati određene probleme. Kod fizičkih portova, problemi su često očigledni, dok su kod virtuelnih portova problemi često skriveni i teže ih je rešiti.
Problemi sa fizičkim portovima
Fizički portovi su podložni fizičkim oštećenjima, kao što su oštećenja usled upotrebe oštrih predmeta ili prilikom pada laptopa. Svi portovi mogu biti oštećeni vodom. Neki portovi mogu biti oštećeni usled prevelikog napajanja. Najčešće se oštećenja od prenapona javljaju na USB portovima. Ako povežete uređaj koji zahteva više energije od one koju USB port može da obezbedi, može doći do preopterećenja. Neki USB portovi su dovoljno pametni da se sami isključe u takvoj situaciji, slično kao prekidač, ali drugi mogu pretrpeti oštećenja.
Problemi sa virtuelnim portovima
Virtuelni portovi se ne mogu fizički oštetiti, ali predstavljaju sigurnosni rizik za sisteme kojima pripadaju. Većina hakerskih napada pronalazi i cilja otvorene i nezaštićene portove. Najčešća mera zaštite u ovom slučaju je korišćenje zaštitnog zida (firewall) koji ograničava saobraćaj i informacije koje prolaze kroz port. Zaštitni zid može generisati lažne alarme, što je manje štetno od toga da dozvoli prolaz zlonamernom softveru. Zaštitni zidovi na vašem sistemu i mreži su od suštinskog značaja za zaštitu vaših virtuelnih portova.
Srećom, nije lako otvoriti virtuelni port. Namenski portovi koji su otvoreni već se koriste od strane vašeg rutera ili nekog drugog uređaja. Svi ostali portovi su podrazumevano zatvoreni i moraju se otvarati putem komandne linije ili drugih alata.