МицроСД картице су постале изузетно популарне и користе се у широком спектру уређаја, укључујући акционе камере, паметне телефоне и конзоле за видео игре. Међутим, употреба МицроСД картице у наменском фотоапарату, посебно ако тај фотоапарат не поседује МицроСД слот, можда није најбоља идеја.
Главни разлог лежи у адаптеру, пластичном делу који обично долази уз МицроСД картицу при куповини. Адаптер олакшава читање садржаја МицроСД картице на рачунарима који немају наменски слот за ту врсту картице. Ипак, он није намењен за континуирану употребу. У суштини, адаптер је јефтин и може негативно утицати на брзину уписа података вашег фотоапарата.
Савремени фотоапарати обрађују велике количине података, попут фотографија резолуције 15 мегапиксела или више, као и HD и 4K видео снимке при 60 фрејмова у секунди или више. За разлику од паметних телефона, камере пуне величине не располажу великим унутрашњим складиштем, па све податке морају одмах уписати на меморијску картицу. Што је већа брзина снимања фотографија и видео записа, брже ваш фотоапарат мора да уписује податке.
Зато су „перформансе“ меморијске картице од кључног значаја. Ознаке попут „Класа 10“ и „UHS-3“ указују на максималну количину података коју картица може да обради приликом читања и уписа. Куповином брзе и квалитетне МицроСД картице, сама картица може без проблема да обради велике количине података. Међутим, то се не може рећи за адаптер који долази у пакету.
Адаптер би теоретски требало да буде способан за брз пренос података, попут МицроСД картице. Електрични контакти у адаптеру представљају минијатурне продужне каблове. Поједини адаптери постижу сличне резултате као МицроСД картице приликом тестирања брзине уписа. Међутим, приликом коришћења са камерама високих перформанси, додатни кораци приликом писања података могу успорити рад фотоапарата.
На пример, мој Sony Alpha A6000 може да сними шест фотографија од 24 мегапиксела у секунди. При великим брзинама окидача, камера ради као прави мали митраљез. То је огромна количина података, између 20 и 100 мегабајта сваке секунде, зависно од садржаја слике и подешавања квалитета. Када се меморијски бафер у хардверу фотоапарата напуни, неопходна је изузетно брза SD картица како би се у потпуности искористиле могућности камере.
Моја главна картица је SanDisk Ultra SDXC. Ова картица има брзину читања од 80 MB/s. SanDisk не наводи брзину писања, али тестирањем на мом рачунару, постиже око 40 MB/s. Када је брзина окидача испод максималне брзине снимања, потребно је пет до шест секунди снимања максималном брзином пре него што камера успори, што је око 55-60 фотографија.
Поседујем и Samsung 256GB EVO Plus МицроСД картицу, коју користим у телефону. Ова картица је бржа од SanDisk SD картице, са брзином уписа од око 60 MB/s. Теоретски, ако је убацим у фотоапарат, требало би да могу да направим више фотографија пуном брзином пре него што дође до успоравања. Међутим, пошто је у питању МицроСД картица, неопходан је адаптер. Упркос већој брзини уписа, коју омогућава UHS-3 класификација, камера почиње да успорава након само три секунде и око 35 фотографија. Једини узрок успоравања је адаптер, који не може да испрати ни камеру ни картицу коју држи.
Нема ништа лоше у употреби МицроСД картица у уређајима који су за њих пројектовани. Већина корисника који користе мале картице са адаптерима неће приметити разлику или је неће приметити често. Међутим, уколико сте купили DSLR или без огледала фотоапарат због његових брзих и поузданих перформанси, требало би да купите наменску картицу која је израђена посебно за формат вашег фотоапарата – SD пуне величине. Ове картице су данас прилично приступачне, а поуздане перформансе су вредне тога.