RAW format slika čuva znatno više podataka u poređenju sa JPEG formatom. Ukoliko koristite DSLR ili mirrorless kameru, preporučljivo je da većinu vremena snimate u RAW formatu, jer on maksimalno koristi mogućnosti vaše kamere. Čak i na iPhone uređajima možete snimati u RAW formatu. Međutim, postoje određene situacije kada snimanje u RAW formatu nije neophodno, pa čak ni preporučljivo.
Kada fotografije nisu od velike važnosti ili ih želite brzo podeliti
Ponekad se nađem u situaciji da fotografišem na božićnim proslavama ili porodičnim okupljanjima. Te fotografije nisu profesionalni portreti, već obični snimci ljudi, često u opuštenom, pa i pijanom raspoloženju. Jedini razlog zašto me angažuju je to što ljudi znaju da posedujem kvalitetnu kameru. Jednom kada steknete reputaciju fotografa, ovakve situacije će postati uobičajene.
Kada se nađem u ovakvim situacijama, moj cilj je da kameru podesim na režim prioriteta blende, da koristim blic po potrebi, a zatim slobodno šetam i povremeno pravim fotografije. To je jedna od retkih prilika kada namerno snimam u JPEG formatu, jer mi to omogućava da na kraju večeri jednostavno prebacim sve fotografije na Dropbox (ili slično) bez dodatne obrade i prosledim ih organizatoru događaja. Oni dobijaju sve fotografije, a ja ne moram da provodim sate uređujući ih u Lightroom-u.
Kada snimate veći broj fotografija u nizu
Prilikom snimanja rafalnom paljbom, sve fotografije se privremeno čuvaju u memoriji kamere, poznatoj kao bafer, pre nego što se prebace na memorijsku karticu. Veličina ovog bafera je ključni faktor koji ograničava koliko dugo možete snimati u kontinuitetu. Pošto su JPEG fajlovi znatno manji od RAW fajlova, većina kamera može da smesti više JPEG fotografija u bafer, čime se produžava trajanje rafalnog snimanja.
Na primer, moj Canon 5D Mark III može da snimi šest RAW ili JPEG fotografija u sekundi. Bafer može da primi samo 18 RAW fotografija, što znači da imam rafal od tri sekunde pri punoj brzini pre nego što kamera počne da usporava. Međutim, može da zadrži 64 JPEG slike, što omogućava deset sekundi neprekidnog snimanja.
Kada snimam sportske događaje ili druge situacije u kojima želim da mogu da napravim veći broj brzih rafala, prebacujem se na JPEG format. Ponekad je važnije da zabeležim trenutak nego da dobijem vrhunski kvalitet fotografije, a da pritom propustim bitne kadrove.
Kada snimate time-lapse video
Time-lapse video snimci, koji kompresuju duže vremenske periode (sate, dane ili čak duže) u kratke video sekvence, zahtevaju ogroman broj fotografija. Najčešći format je 24 kadra u sekundi, što znači da za svaku sekundu video snimka morate snimiti 24 fotografije. Dakle, za time-lapse video od dva i po minuta potrebno je 3.360 fotografija.
Profesionalci koji snimaju time-lapse često snimaju u RAW formatu, ali to stvara veliki posao obrade i, što je još važnije, zahteva veoma moćan računar. Većina laptopova nije dorasla zadatku obrade tako velike količine podataka. (Sa 25 MB po RAW fajlu, samo kratki time-lapse video može imati više od 80 GB podataka).
Najlakše je, ako ste početnik, da precizno podesite ekspoziciju na licu mesta i snimate u JPEG formatu. Vaš računar će vam biti zahvalan.
Ranije je postojala još jedna značajna prepreka za snimanje u RAW formatu, a to je bio nedostatak prostora za skladištenje. Međutim, to više nije toliko važno: kvalitetne SD kartice su sada pristupačne i koštaju između 10 i 30 dolara. Izvan navedenih izuzetaka, trebalo bi da uvek podrazumevano snimate u RAW formatu.