Приступ локацији представља значајну функционалност коју апликације на паметним телефонима желе да користе. Одређене апликације, попут Google мапа, захтевају ову функцију за свој рад, док друге, као што је Facebook, не захтевају приступ локацији за обављање основних функција. На оперативним системима iOS и Android, корисници могу ограничити приступ локацији за сваку апликацију. Android систем нуди додатну опцију управљања прецизношћу локације, што омогућава корисницима да спрече апликације да прецизно одреде њихову локацију.
Подешавање прецизности локације на Андроид уређајима
Да бисте променили подешавања прецизности локације, отворите апликацију „Подешавања“ и изаберите опцију „Локација“. Ако је локација већ укључена, приказаће се опција „Режим“. Када кликнете на њу, видећете три режима прецизности локације које Android нуди.
Режим „Висока прецизност“ користи све доступне бежичне технологије и GPS за одређивање ваше локације. Овај режим је неопходан за апликације као што су Uber или Lyft, које захтевају прецизну локацију за пружање услуга.
Режим „Уштеда батерије“ користи мобилну мрежу, Wi-Fi и Bluetooth за одређивање локације, али изоставља GPS. Међутим, ако сте у покрету, овај режим није довољан за коришћење апликација које захтевају прецизну локацију.
Режим „Само уређај“ је најрестриктивнији и ослања се искључиво на GPS и сензоре уређаја. Многе апликације које користе локацију неће моћи да вас лоцирају у овом режиму.
Нажалост, Android не омогућава подешавање прецизности локације за сваку апликацију појединачно. Могуће је одобрити или забранити апликацији приступ локацији, али све апликације са одобреним приступом ће имати исти ниво приступа. На пример, ако сте дозволили Google мапама и Facebook-у да користе вашу локацију и одабрали сте режим „Висока прецизност“, обе апликације ће моћи да одреде вашу локацију помоћу GPS-а, Wi-Fi-а, Bluetooth-а и мобилне мреже.
Простор за побољшање контроле локације
Управљање локацијом на Android уређајима често се пореди са оним на iOS-у. iOS не нуди корисницима контролу над прецизношћу локације, али омогућава избор апликација које могу приступити локацији, чак и када раде у позадини. Међутим, ова функционалност захтева подршку самих апликација. Ако апликација има само једну опцију, тј. да користи локацију у сваком тренутку, корисник је не може ограничити да користи локацију само када се апликација активно користи. Пример за то је Uber, чија је iOS апликација имала пун приступ локацији чак и када је била у позадини, што је исправљено тек у новијим верзијама.
Ни iOS ни Android системи немају идеално решење за управљање локацијом. Android нуди контролу над прецизношћу локације, али не на нивоу апликације. iOS омогућава ограничавање приступа локацији за сваку апликацију, али не и управљање прецизношћу. Потребно је пронаћи начин да се ове две функције комбинују, без стварања компликованог система за програмере и кориснике. Корисници не би требало да морају да читају опсежна упутства да би разумели како се њихова локација користи.