Računarstvo u oblaku je fenomen koji ima dalekosežniji uticaj nego što mnogi shvataju. Njegov odjek se ne oseća isključivo u poslovnom okruženju, gde je zamenilo tradicionalne lokalne servere bržim rešenjima van lokacije. Čak i običan korisnik indirektno koristi prednosti udaljenih centara podataka u „oblaku“, putem servisa kao što su Google Photos ili Netflix. Međutim, da li je na pomolu još jedna prekretnica?
Govorimo o rubnom računarstvu. Ova nova IT paradigma ima za cilj da približi udaljene centre podataka krajnjim korisnicima. Posebno je pogodno za aplikacije koje su osetljive na kašnjenje i zahtevaju brzu reakciju. U nastavku saznajte najvažnije informacije.
Početak sa serverom
Da bi se shvatila suština rubnog računarstva, korisno je sagledati ga u istorijskom kontekstu. Zato ćemo krenuti od samog početka.
Korporativni IT je nekada bio statičan sistem. Zaposleni su radili u velikim kancelarijama, pod jakom svetlošću fluorescentnih lampi. Bilo je logično da njihovi podaci i poslovno kritične aplikacije budu smeštene u neposrednoj blizini. Kompanije su smeštale servere u klimatizovane prostorije u okviru svojih zgrada ili su iznajmljivale prostor u lokalnim data centrima.
Situacija se kasnije promenila. Sve više ljudi je počelo da radi od kuće. Kompanije su se širile, otvarajući kancelarije u drugim gradovima i državama. Lokalni serveri su izgubili na značaju, naročito imajući u vidu ekspanziju korišćenja interneta među potrošačima. Tehnološke kompanije su teško pratile rast, pošto su morale da kupuju, obezbeđuju i instaliraju nove servere u kratkim vremenskim intervalima.
Servisi računarstva u oblaku, poput Microsoft Azure i Amazon Web Services (AWS), su rešili ove probleme. Kompanije su mogle da iznajme serverski prostor i prošire se u skladu sa svojim potrebama.
Problem sa „oblakom“ u trenutnoj formi je njegova centralizovanost. Pružaoci usluga poput Amazona, Microsofta i Google-a imaju data centre na mnogim lokacijama, ali su oni često udaljeni stotinama, pa i hiljadama kilometara od svojih korisnika.
Na primer, ako se nalazite u Edinburgu u Škotskoj, najbliži AWS data centar je u Londonu, udaljen oko 530 kilometara. Sa druge strane, ako ste u Lagosu u Nigeriji, najbliža AWS lokacija na kontinentu je u Kejptaunu u Južnoj Africi, udaljenom skoro 5000 kilometara.
Što je veća udaljenost, veće je i kašnjenje. Treba imati na umu da su podaci zapravo svetlost koja putuje kroz optičke kablove i da su stoga ograničeni fizičkim zakonima.
Dakle, koje je rešenje? Čini se da odgovor leži u ponavljanju istorije i približavanju servera ljudima koji ih koriste.
Život na „ivici“
Ukratko, rubno računarstvo podrazumeva približavanje aplikacija i skladišta podataka mestu gde se nalaze korisnici. Za velike kompanije, to može da uključuje namenske serverske objekte u neposrednoj blizini glavnih kancelarija. Sa stanovišta potrošača, korisno je razmišljati o IoT uređajima koji obavljaju određene zadatke, kao što je prepoznavanje lica, koristeći sopstvene lokalne računarske resurse umesto da podatke šalju na obradu u „oblak“.
Ovo donosi nekoliko prednosti. Prvo, smanjuje količinu mrežnog saobraćaja koji se mora prenositi. S obzirom na to da mnoge velike kompanije plaćaju visoke naknade za razmenu podataka između data centara, ima smisla približiti ih svojim korisnicima.
Drugo, smanjuje se kašnjenje. Veliki deo vremena potrebnog za izvršenje zadatka često odlazi na prenos podataka preko mreže. Približavanjem računske snage korisniku, moguće je smanjiti kašnjenje i ubrzati procese.
Ovo bi moglo da otvori vrata novim oblicima računarstva, gde je brzina od ključnog značaja. Jedan od često navođenih primera je „pametan grad“, gde lokalne vlasti mogu prikupljati informacije o korišćenju komunalnih usluga i saobraćajnim tokovima u realnom vremenu, i na osnovu toga brzo reagovati.
Rubno računarstvo ima potencijalnu primenu i u industrijskom sektoru. Proizvođači mogu prikupljati podatke o opremi i vršiti brza podešavanja radi smanjenja potrošnje energije i habanja opreme.
Na strani potrošača, rubno računarstvo može unaprediti iskustvo igranja u oblaku. Ako se grafička obrada vrši bliže igračima, manja je verovatnoća da će doći do neprijatnog kašnjenja, što može biti ključni faktor u onlajn igrama.
5G kao faktor
Razvoj rubnog računarstva se poklapa sa uvođenjem 5G mreže. Iako je još u ranoj fazi, 5G obećava znatno manje latencije u poređenju sa prethodnim mobilnim standardima. Očekuje se da će igrati značajnu ulogu u evoluciji rubnog računarstva kao dominantne paradigme.
Šta to znači? U logističkom sektoru, veći fokus će biti na analitici i podacima, jer kamioni i druga transportna vozila prenose informacije koje se analiziraju i koriste u realnom vremenu. Postoji i perspektiva „pametne poljoprivrede“, koja će automatizovati veliki deo poljoprivredne proizvodnje. Ovo će poboljšati prinose i smanjiti gubitke.
Zatim, tu je i strana potrošača. Približavanjem računarske snage telefonima korisnika, otvaraju se nove mogućnosti za zabavu, kao što su virtuelna realnost (VR), proširena stvarnost (AR) i igranje igara.
Naravno, predstoji još dug put. Operateri i programeri moraju da razviju potrebnu infrastrukturu. Međutim, kada se to dogodi, možemo očekivati sličnu promenu koju je izazvalo uvođenje računarstva u oblaku.