Ideja o „Godini Linux desktopa“ nikada nije zaživela, a šanse su da i neće. Da li to znači da je Linux na desktop računarima zanemarljiv? Nikako! Linux na desktop računarima je i dalje izvanredan.
Da li će ikada biti „Godina Linux desktopa“?
Davne 1999. godine, Dirk Hohndel, tada vodeći tehnolog za Linux i open-source u Intelu, predvideo je da će Linux masovno prodreti na tržište desktop računara i zameniti Windows. On je zaslužan za uvođenje fraze „godina Linux desktopa“.
Prošle su dve decenije, a mi i dalje čekamo. Skoro svake godine, neki stručnjak iz industrije se usudi da predvidi kako je baš ta godina – godina Linux desktopa. Ali, to se jednostavno ne dešava. Podaci govore da oko 2 procenta desktop i laptop računara koristi Linux, a pre nekog vremena, tačnije 2015. godine, bilo je više od 2 milijarde takvih uređaja u upotrebi. To znači da oko 4 miliona računara koristi Linux. Ta cifra je danas verovatno veća, možda oko 4,5 miliona, što je otprilike populacija Kuvajta.
Međutim, Linux je ključan za funkcionisanje sveta: skoro 70 procenata web sajtova radi na njemu, a preko 92 procenta servera koji pokreću te sajtove na Amazonovoj EC2 platformi koristi Linux. Svih 500 najbržih superkompjutera na svetu koristi Linux. Čak i vaš pametni telefon, bilo da koristi iOS ili Android, ima Linux ili FreeBSD-izvedeno jezgro, a postoji više od 2,5 milijarde aktivnih Android pametnih telefona.
Svi pametni uređaji u vašem domu skoro sigurno pokreću ugrađeni Linux, kao i mrežni prekidači, ruteri i bežične pristupne tačke.
Dakle, Linux dominira svuda, osim na desktop računarima, ali da li je to zaista važno?
Zašto samo 2 procenta?
Često držim predavanja i nakon toga razgovaram sa ljudima o tehnologiji. Više me ne iznenađuje što većina ljudi nije ni čula za Linux, niti zna šta je operativni sistem. Upoznao sam vlasnike Mac računara koji su mislili da njihov računar koristi Windows „na Apple način“ i vlasnike Chromebookova koji su bili ubeđeni da koriste Android. Naravno, i Android i Chrome OS su bazirani na Linux jezgru.
Izgleda da većina ljudi, čak i onih koji su zainteresovani za tehnologiju, ne razmišlja o tome šta se dešava ispod haube njihovog računara. Oni žele elegantan dizajn, brze performanse i dug vek baterije. Iznad svega, žele da mogu da koriste isti softver kao i njihovi prijatelji ili onaj koji koriste na poslu.
Ljudi ili kupuju računar ili laptop i uz njega dobijaju Windows kao podrazumevani sistem, ili kupuju Mac. Kažu da su kupili Mac jer su čuli da je „jednostavniji za korišćenje“ ili im se dopada njihov iPhone, pa su rešili da uzmu i Apple računar. Ljudi kupuju kompjutere kao što kupuju mikrotalasne pećnice. Ne zanima ih šta ih pokreće, samo žele da mogu da podgreju ručak.
Naravno, ima i onih koji su bolje upućeni u tehnologiju. Oni donose informisane odluke o opremi koju kupuju ili je sami sklapaju, ali su manjina. Ljudi koji koriste Linux desktop spadaju u ovu kategoriju, ali mi smo manjina u manjini.
Kada pričam sa ljudima koji se razumeju u operativne sisteme, razlozi zbog kojih ne koriste Linux su najčešće varijacije sledećih tema:
Igranje igara: Igranje igara na Linux-u je značajno napredovalo poslednjih godina, ali Windows i dalje nudi širi izbor. Takođe, preovladava mišljenje da je lakše pokrenuti optimizovan hardver za igre na Windows-u.
Linux ne pokreće određeni softver: Bilo da je u pitanju Photoshop, AutoCAD, ili Microsoft Office, ovo je problem za mnoge. Nisu zainteresovani za alternative niti za korišćenje Wine.
Strah od komandne linije: Ne žele da uče nešto novo.
Ne žele da budu drugačiji: Žele da koriste iste stvari kao i njihovi prijatelji i porodica.
Ne razmišljaju o ličnim slobodama: Kao što su slobodan softver i otvoreni kod.
Ne žele da se petljaju: Samo žele da završe svoj posao.
Da li je hardver rešenje?
Dell-ov laptop XPS 13 developer edition dolazi sa preinstaliranim Ubuntu-om.
Dell i HP nude hardverske opcije sa unapred instaliranim Linuxom od 2007. odnosno 2004. godine. System76 od 2005. godine nudi vrhunske laptopove i računare dizajnirane za Linux. Trenutno postoji novi talas isporuke računarskog hardvera sa Linuxom kao operativnim sistemom, kao što je serija moćnih mašina od Tuxedo i jeftina linija od Pine64.
Ali ko kupuje ove uređaje? Da li privlače nove korisnike ili samo prodaju onima koji već koriste Linux? Teško je zamisliti da je drugačije, iako i kompanije i druge organizacije mogu da investiraju u njih.
Grad Minhen je 2004. godine prešao sa Windows-a na Linux, a 10 godina kasnije, isto tako poznato, se vratio nazad. Sada su u procesu ponovnog prelaska na Linux.
Prelazak Barselone sa Windows-a na Linux je trenutno u toku. Oni zamenjuju sve desktop aplikacije alternativama otvorenog koda. Preći će na Linux kada jedini vlasnički softver koji koriste bude operativni sistem. Ideja je da će zaposleni već biti upoznati sa aplikacijama, pa prelazak na Linux neće biti veliki šok.
Korišćenje Linux-a na poslu može promeniti osećaj ljudi kada se vrate kući, ali to može ići na dva načina.
Zatim, tu je Kina
U Kini bismo uskoro mogli videti veliki porast broja ljudi koji koriste Linux desktop računare, kao rezultat Američkog trgovinskog embarga sa Huawei-jem. Peking je naredio svim državnim i javnim institucijama da zamene svu računarsku opremu i softver koji nije kineskog porekla, uključujući i Windows.
Oni su takođe kreirali sopstvenu Linux distribuciju zasnovanu na Deepin-u kako bi im pomogla u tome, takozvani Unity operativni sistem (UOS).
Ko koristi Linux?
Ljudi koji i dalje koriste Linux su:
Dugogodišnji fanovi i hobisti.
Ljudi koji su koristili *NIX na fakultetu ili profesionalno.
Oni sa hardverom koji je previše star ili slab za pokretanje Windows 10.
Saveti, uprave, kompanije i dobrotvorne organizacije.
Studenti računarstva.
Ljudi zainteresovani za softver otvorenog koda, besplatan softver i privatnost.
Znatiželjni.
Ljudi koji su iz nekog razloga isprobali Linux i pronašli se u njemu.
Programeri – mnogo programera.
Ako svet radi na Linux-u, svetu su potrebni Linux programeri. Bogatstvo alata za razvoj koji su besplatni na Linux-u je neverovatno. Bilo da se radi o aplikacijama, webu, razvoju na više platformi ili ugrađenom razvoju, alati profesionalnog kvaliteta su vam dostupni. Zbog toga su programeri napuštali Windows platformu kako bi uživali u superiornijem Linux okruženju za razvoj.
Windows podsistem za Linux (WSL) je bio Microsoftov pokušaj da ih vrati. Najnovija verzija, WSL2, uključuje originalno Linux jezgro, pružajući programerima iskustvo blisko čistom Linuxu.
Kao što je pevao Ray Davies iz grupe Kinks: „Ovo je izmešan, zbrkan, uzdrman svet.“ Linux je sada u Windows 10 operativnom sistemu, a Microsoft je izdao aplikacije za Linux. To je rečenica koju nikada nisam mislio da ću otkucati.
Možete instalirati Microsoft-ov Visual Studio Code integrisano razvojno okruženje na Linux-u i slobodno ga koristiti za privatne i komercijalne projekte. Takođe možete koristiti Microsoft Teams izvorni Linux klijent za saradnju sa kolegama dok kodirate.
Ove aplikacije nisu otvorenog koda, pa su besplatne (kao u pivu, a ne kao u govoru). Ipak, neko u Microsoft-u sedi i obraća pažnju. Ako svet radi na Linux-u, svetu su potrebni Linux programeri, a Microsoft želi da oni razvijaju na više platformi na Windows-u.
2 procenta desktop računara: Da li je to bitno?
Linux nije osvojio svet desktop računara, ali da li je to zaista važno? Na kraju krajeva, on je sveprisutan. On praktično upravlja Internetom i Internetom stvari. Nalazi se u svemiru, u nuklearnim podmornicama i automobilima koji se sami voze. To je neverovatan operativni sistem sa neverovatnom pričom.
A mali broj nas ga koristi čak i na našim desktop računarima.