Kucanje je aktivnost koju većina nas obavlja svakodnevno, bilo da je reč o pretraživanju interneta, pisanju mejlova, korišćenju društvenih mreža ili radu na dokumentima. Svako od nas razvija sopstveni, jedinstveni način kucanja koji nam najviše odgovara.
Postoje četiri osnovne metode kucanja: slepo kucanje, kucanje „traži i kuckaj“, hibridno kucanje i kucanje palcem. Hajde da ukratko pogledamo svaku od njih.
1. Slepo Kucanje
Slepo kucanje podrazumeva kucanje bez gledanja u tastaturu. Oslanjajući se na mišićnu memoriju, možete se u potpunosti usredsrediti na ekran, bez potrebe da gledate u tastere.
Prilikom slepog kucanja, svih deset prstiju se postavlja na tastaturu, sa prstima na početnom redu, a oba palca na razmaknici. Na tasterima F i J postoje mali izbočeni markeri koji pomažu da se pronađe početni red bez gledanja u tastaturu.
Slepo kucanje je najbrža i najprofesionalnija tehnika kucanja, ali je za njeno savladavanje potrebno vežbanje. Na sreću, postoje brojne internet stranice koje vam mogu pomoći da naučite slepo kucanje u relativno kratkom roku.
2. Kucanje „Traži i Kuckaj“
Mnogi koriste tehniku kucanja „traži i kuckaj“, ili dvoručno kucanje, gde se fokus stavlja na tastaturu umesto na ekran. Ova tehnika podrazumeva upotrebu dva prsta, najčešće kažiprsta, za traženje i pritiskanje tastera na tastaturi.
Budući da se oslanja na gledanje u tastaturu, a ne na mišićnu memoriju, ovo je najsporija tehnika kucanja i sklona je greškama. S druge strane, to je takođe najlakša i najčešće korišćena metoda.
Kucanje „traži i kuckaj“ vam neće pomoći da postanete brzi daktilograf, ali je dobar početak ako ste tek početnik.
3. Hibridno Kucanje
Ova metoda kombinuje elemente slepog kucanja i tehnike „traži i kuckaj“. Oslanjate se na mišićnu memoriju i povremeno na traženje i pritiskanje tastera kako biste postigli brzinu i preciznost.
Daktilografi koji nisu u potpunosti savladali slepo kucanje mogu koristiti hibridno kucanje. Ako ste u procesu učenja slepog kucanja, možete početi sa hibridnim kucanjem i postepeno napredovati.
4. Puferovanje
Slično gledanju video snimka koji se ne učitava, ova tehnika kucanja uključuje kucanje nekoliko tastera ili reči, a zatim pravljenje pauze da biste videli šta sledi.
Tehnika puferovanja je takođe spora, ali se ponekad koristi prilikom rada sa različitim medijima ili drugim izvorima sadržaja, kako bi se proverila tačnost unesenog teksta.
Međutim, nije brza i ne preporučuje se za svakodnevne zadatke kucanja.
5. Kucanje Palcem
Budući da pametni telefoni i drugi mali uređaji sa ekranom osetljivim na dodir nemaju fizičke tastature, druge tehnike kucanja sa ove liste se ne mogu primeniti. Umesto toga, koristi se kucanje palcem za dodirivanje virtuelne tastature.
Pošto većina ljudi širom sveta ima pristup pametnom telefonu, kucanje palcem je najrasprostranjenija tehnika kucanja. Loša strana je što male tastature mogu otežati i usporiti kucanje na telefonu.
Poboljšajte Kucanje Vežbanjem
Ne moramo svi biti stručni daktilografi, ali nema ništa loše u tome da vežbate sve dok ne savladate slepo kucanje ili kucanje na telefonu. Na kraju krajeva, kucanje je veština koju svako može poboljšati.
Redovnim vežbanjem možete povećati brzinu i preciznost kucanja. Ako istrajete u vežbanju i usput primenite nekoliko saveta i trikova, otkrićete da ste sposobni da otkucate impresivan broj reči u minuti na svom uređaju.
Zato, počnite da vežbate kucanje već danas!