Inflacija i deflacija, dva ključna termina u finansijskom rečniku, često se smatraju najvažnijim pojmovima za razumevanje dinamike bilo koje ekonomije. Rast cena roba dok plate stagniraju je globalni problem koji ukazuje na inflaciju u svom vrhuncu. U isto vreme, pad vrednosti kriptovaluta podstiče investitore da preispitaju svoje odluke o ulaganju u bitkoin i druge digitalne valute kao potencijalnu zaštitu od inflacije.
Inflacija nasuprot deflacije
Inflacija nastaje kada ponuda novca postane prevelika, što dovodi do gubitka vrednosti ili kupovne moći. Deflacija, sa druge strane, opisuje situaciju kada vrednost novca ili kupovna moć raste zbog smanjene ponude. Tradicionalne valute (fiat) su uglavnom inflatorne jer centralne banke mogu i povećavaju svoju ponudu. Za razliku od njih, kriptovalute su pretežno deflatorne, iako postoje i izuzeci.
Kako inflacija nastavlja da utiče na globalnu ekonomiju, sve više se diskutuje o inflatornim i deflatornim aspektima kriptovaluta. Ovaj članak će razjasniti razlike između inflatornih i deflatornih kriptoaktiva, njihovu sposobnost da se bore protiv inflacije, i zašto je važno odabrati pravu vrstu kriptovalute.
Šta su inflatorne kriptovalute?
Glavna odlika inflatornih kriptovaluta je stalni porast broja tokena u opticaju. Iako bi vrednost tokena generalno trebala rasti sa povećanjem ponude, vremenom će biti potrebno više tokena za kupovinu iste robe ili usluge. Postoji nekoliko standardnih načina za povećanje ponude tokena, uključujući rudarenje i steking.
Dogecoin (DOGE) je dobar primer kriptovalute koja izaziva debate o inflaciji naspram deflacije. Kreatori su 2014. godine ukinuli ograničenu ponudu od 100 milijardi DOGE kako bi omogućili neograničenu ponudu. To može dovesti do situacije gde ponuda premaši potražnju, što može dovesti do brzog pada vrednosti tokena.
Bitkoin (BTC), iako se smatra inflatornom kriptovalutom, ima ograničeni inflatorni efekat. Ukupna ponuda BTC je ograničena na 21 milion tokena, što znači da nakon dostizanja te granice neće biti moguće rudariti nove bitkoine. Kada se dostigne maksimalna količina, BTC će se automatski transformisati u deflatornu kriptovalutu.
Do sada je izrudareno više od 19 miliona bitkoina, ali se predviđa da će proći decenije dok se ne izrudari poslednji token. To je zbog procesa zvanog prepolovljavanje (halving), koji se dešava otprilike svake četiri godine i kontinuirano smanjuje broj tokena koji se mogu izruditi i pustiti u opticaj. Za razliku od DOGE, BTC koristi prepolovljavanje kao jedinstveni mehanizam za usporavanje inflacije.
Šta su deflatorne kriptovalute?
Deflatorne kriptovalute su dizajnirane tako da se njihova ponuda vremenom smanjuje. Očekuje se da će se vrednost svakog tokena povećavati, sve dok potražnja ostane konstantna. Različiti kripto projekti koriste različite deflatorne metrike. Razumevanje deflatornih kriptovaluta je ključno za razlikovanje od inflatornih.
Kripto berze Binance i Polygon su primeri projekata koji koriste deflatorne mehanizme. Binance uništava određeni broj svojih Binance Coin (BNB) tokena kvartalno kako bi kontrolisala ponudu. Polygon takođe „spaljuje“ svoje MATIC tokene iz istih razloga. Očekuje se da će cene rasti kada količina novčića ne može više da zadovolji potražnju.
Inflatorno nasuprot deflatornom
Ekonomski efekti inflacije i deflacije tradicionalnih valuta možda nisu uvek jasni većini ljudi. Međutim, razumevanje faktora koji utiču na te koncepte je lakše kada se objasne kroz poređenje inflatornih i deflatornih kriptovaluta.
Inflatorne kriptovalute karakteriše sistem koji podstiče kontinuirani rast broja novčića u ponudi, dok deflatorne kriptovalute karakteriše sistem u kojem se ponuda tokena u opticaju postepeno smanjuje tokom vremena.
Za razlikovanje inflatornih i deflatornih kriptovaluta, treba uzeti u obzir sledeće faktore:
Fiksno naspram fluktuirajućeg
Dugo vremena je vrednost tradicionalnih valuta bila fiksna, jer je bila vezana za opipljive rezerve, najčešće zlatne rezerve centralnih banaka. Vrednost novčića je bila definisana količinom zlata koju su mogli da kupe. Građani su mogli tražiti od banaka da im isplate deo zlata ekvivalentan njihovim depozitima.
Sedamdesetih godina prošlog veka, centralne banke su napustile zlatne rezerve, a većina zemalja je odustala od te prakse. Valute su postale fluktuirajuće, njihova vrednost je zavisila od poređenja sa drugim valutama. Trenutno se vrednost tradicionalnih valuta zasniva na opštem dogovoru da one imaju vrednost, što se naziva fiat valuta, od latinske fraze „neka bude“.
Napuštanje zlatnog standarda je učinilo fiat valute uglavnom inflatornim. Centralne banke danas mogu štampati novac prema potrebi bez javnih objava. Vrednost valute zavisi od količine u opticaju, što znači da što je veća količina u opticaju, to je niža kupovna moć valute.
Kriptovalute, s druge strane, ne kontrolišu vlade ili centralne banke. One koriste algoritme i jedinstvene mehanizme koji osiguravaju maksimalnu ponudu koja se ne može premašiti. Kada se dostigne unapred određena granica, ponuda se zaustavlja, a vrednost raste ukoliko potražnja ostane konstantna. To čini kriptovalute poput bitkoina i drugih, istinski deflatornim.
Deflatorna priroda većine kriptovaluta omogućava ljudima da ih uporno zadržavaju, što kupovinu kriptovaluta čini relativno skupom. Međutim, postoje i druge kriptovalute koje rade na mehanizmima konsenzusa dokazivanja udela (PoS) koje nemaju maksimalnu ponudu.
Ethereum (ETH) je primer kriptovalute koja se razvija prema PoS strukturi, iako to ne znači nužno inflatornu kriptovalutu. Za razliku od centralnih banaka koje mogu štampati valute po svojoj volji, metod kreiranja novih kriptovaluta je transparentan i predvidljiv zahvaljujući javnoj prirodi blokčejn tehnologije.
Ponuda i potražnja
Ponuda i potražnja su od ključnog značaja pri odabiru između inflatornih i deflatornih kriptovaluta. Istina je da povećanje ili smanjenje količine stvara razliku između dve vrste kripto tokena.
Važno je zapamtiti da i inflatorne kriptovalute mogu imati značajne prednosti u borbi protiv inflacije. Dobar primer je kada inflatorne kriptovalute dovode do scenarija gde potražnja prevazilazi ponudu. Deflatorne kriptovalute, s druge strane, pomažu investitorima da iskoriste prednosti povezane sa rastom cena.
Konverzija
Za razliku od inherentno inflatornih fiat valuta, shvatili smo da, iako većina kriptovaluta može izgledati inflatorno u početnoj fazi, one su dizajnirane da pređu sa inflatornog na deflatorni status.
Sposobnost konverzije iz inflatornih u deflatorne kriptovalute ne samo da im daje prednost u odnosu na fiat valute, već osigurava da programeri uvek mogu da vrše izmene kako bi transformisali inflatorne kriptovalute u deflatorne.
U borbi protiv ekonomske inflacije, korisnici mogu primeniti deflatorne mehanizme u inflatornim kriptovalutama. Dobar primer je ETH, koja je uglavnom inflatorna kriptovaluta, ali može spaliti određeni broj tokena u periodima visoke aktivnosti.
Da objasnimo ovo detaljnije: Sposobnost prebacivanja iz inflatorne ne znači da su inflatorna sredstva sa neograničenom zalihom novčića inherentno loša. Takvi novčići kao što su DOGE i ETH mogu imati visoku ponudu i nisku potražnju u određenim periodima. Treba zapamtiti da su za razliku od fiat valuta, njihovi kripto ekosistemi dizajnirani da prevaziđu ekonomske krize.
Ethereum je valuta bez tvrdog ograničenja. Međutim, Ethereum blokčejn je programiran da ograniči količinu ETH koju rudari mogu izruditi u toku godine. Ako je, na primer, ponuda ETH 100 miliona, rudari mogu izruditi samo 18 miliona ETH godišnje, što iznosi stopu inflacije od 18%.
Međutim, ako se tržišna kapitalizacija ETH poveća na 200 miliona tokena, 18 miliona fiksnog broja ETH koji se može izruditi će se pretvoriti u stopu inflacije od 9%, što koristi Ethereum ekosistemu. Dakle, kada govorimo o inflatornim naspram deflatornim kriptovalutama, inflatorni profil nije nužno loš.
Takva akcija je gotovo nemoguća za kriptovalute dizajnirane kao striktno deflatorne, jer niko ne može kreirati ili spaljivati tokene po svojoj volji. Deflatorne kriptovalute, po svojoj prirodi, imaju jedinstvene mehanizme koji ograničavaju broj novčića koji ikada mogu biti u opticaju.
Vrednost
Vrednost određene digitalne imovine je važan aspekt prilikom poređenja inflatornih i deflatornih kriptovaluta. S obzirom na razlike u vrednosti, deflatorne kriptovalute verovatno mogu imati veću vrednost u budućnosti, jer bi u jednom trenutku ponuda mogla postati oskudna u odnosu na potražnju, što ih čini dobrim investicionim sredstvom.
Najvažnije je zapamtiti da li će vrednost deflatornih kriptovaluta rasti, zavisi od potražnje. Ukoliko potražnja za deflatornom kriptovalutom ostane slaba, to bi moglo znatno umanjiti njen potencijal da postane vredna u budućnosti.
Stoga, suštinska vrednost kriptovalute prvenstveno zavisi od toga da li može imati različite primene. ETH je odličan primer takve kriptovalute, s obzirom na to da se etablirala kao kriptovaluta izbora za decentralizovane finansije (DeFi) i nezamenljive tokene (NFT).
Kupovna moć
U makroekonomiji, svaka valuta dizajnirana tako da se nove jedinice lako i proizvoljno oslobađaju, postaje inflatorna. To znači da može materijalno uticati na proizvodnju i potrošnju dobara i usluga u određenoj privredi. Velika količina takve valute će takođe određivati cene robe na tržištu.
Broj jedinica potrebnih za kupovinu robe se smanjuje kada su zalihe valute male. S druge strane, kupci plaćaju više za istu stvar kada je tržište preplavljeno jedinicama određene valute. Kupovna moć inflatornih u odnosu na deflatorne kriptovalute određena je brojem tokena u opticaju.
Što je veći broj novčića bilo koje kriptovalute u opticaju, to je niža vrednost. U slučaju deflatornih kriptovaluta, koje su u ograničenoj ponudi, one imaju veću kupovnu moć zbog veće vrednosti. Sve dok smanjena ponuda ide ruku pod ruku sa povećanom potražnjom i potencijalom za rast, deflatorne kriptovalute će imati bolje cene i kupovnu moć.
Zaključak
Prema tradicionalnoj definiciji inflacije, bitkoin i druge kriptovalute su inflatorne valute. Međutim, njihove stope inflacije su lako razumljive, gotovo predvidive i stalno opadaju. Poput zlata, stopa inflacije kriptovaluta će jednog dana dostići nultu tačku.
Međutim, kada se uzme u obzir opšta definicija inflacije, bitkoin i većina drugih kriptovaluta su inherentno deflatorne, posebno zato što se očekuje da će njihova kupovna moć nastaviti da raste tokom vremena.
Iako je kupovna moć bitkoina i dalje vrlo nestabilna, inflatorne i deflatorne kriptovalute su još uvek relativno nove i očekuje se da će se stabilizovati na duge staze. Ukupna ponuda deflatornih kriptovaluta kao što je BTC je fiksna, što garantuje da će se njihova kupovna moć povećavati sve dok postoji potražnja.
Pri odabiru između inflatornih i deflatornih kriptovaluta, jasno je da obe vrste imaju svoje prednosti i mane. Inflatorne kriptovalute mogu dovesti do scenarija potražnje koja nadmašuje ponudu, što može trajno održati industriju kripto rudarenja. S druge strane, deflatorne kriptovalute mogu dovesti do skoka cena, što bi uveliko koristilo investitorima. Samo će vreme pokazati koja od svih tih kripto tokena će napredovati kada na kraju dostignu svoje granice.