Ključni zaključci
- Razvrstavanje veštačke inteligencije na javnu, privatnu i ličnu pomaže u rešavanju regulatornih izazova, zaštiti privatnosti podataka i bezbednosnih pitanja.
- Javna veštačka inteligencija je dostupna svima, privatna je prilagođena specifičnim organizacijama, dok lična unapređuje korisničko iskustvo.
- Javna AI je otvoreno dostupna, privatna ima ograničen pristup, a lična je dostupna samo korisnicima određene usluge. Način obrade podataka i privatnost se razlikuju u ove tri kategorije.
AI se može klasifikovati kao javna, privatna ili lična. Razvoj i dizajn sistema veštačke inteligencije zasnovan na ovim kategorijama može pomoći u rešavanju pitanja koja se tiču regulative, privatnosti podataka i bezbednosti.
Ova podela takođe olakšava razumevanje svrhe veštačke inteligencije, ko njome upravlja, kako se obrađuju vaši podaci i koja ograničenja postoje radi zaštite javnih, ličnih i organizacionih interesa.
Da bismo bolje razumeli razlike između javne, privatne i lične veštačke inteligencije, uporedićemo ih na osnovu njihove namene, performansi, načina obrade podataka i privatnosti.
Šta je javna veštačka inteligencija?
Kredit za sliku: Nathana Reboucas/Unsplash
Javna AI se odnosi na AI sisteme obučene na osnovu korisničkih podataka i različitih platformi otvorenog koda, kao što su Wikimedia i ResNet. Ove vrste AI su među najpopularnijim i najdostupnijim oblicima veštačke inteligencije, koje ljudi svakodnevno koriste za posao, školu i lične projekte.
Svrha
Javna AI je usluga, program ili algoritam veštačke inteligencije koji je slobodno dostupan na internetu. Ovi sistemi su obično opšte namene i služe globalnoj populaciji, nudeći efikasna rešenja za zadatke koji bi inače zahtevali mnogo radnih sati. Najpoznatiji primeri javne AI uključuju pretraživače, algoritme društvenih mreža, prevodioce jezika i moderne sisteme za pretvaranje teksta u govor.
Dostupnost
Kao što je ranije pomenuto, javna AI je otvoreno dostupna svima na internetu. Većina ovih sistema je već integrisana u pretraživače, platforme društvenih medija i različite ekstenzije, bez potrebe za posebnom registracijom ili plaćanjem. Mnogi javni modeli, kao što su Llama, ResNet i BERT, su takođe besplatno dostupni za upotrebu i prilagođavanje u cilju kreiranja sopstvenih modela.
Performanse
Javni AI sistemi su dizajnirani da istovremeno obrađuju veliki broj korisnika. Zbog ogromnog broja korisnika, koji ponekad dostižu i milione, ovi sistemi su podešeni da rade dovoljno efikasno kako bi podržali što veći broj ljudi. Određene regulative su takođe uspostavljene kako bi se zaštitili interesi države i njenih građana, što često podrazumeva ograničavanje pristupa određenim informacijama i sposobnostima AI.
Obrada podataka i privatnost
Jedna od najvećih briga u vezi sa javnom AI je način na koji se rukuje podacima i privatnošću. Ovi sistemi prikupljaju velike količine korisničkih podataka kako bi unapredili i upravljali svojim algoritmima i uslugama. To može biti prilično zabrinjavajuće, jer podaci mogu biti zloupotrebljeni od strane organizacija koje poseduju i upravljaju uslugom. Zakoni i propisi koji štite korisničke podatke i privatnost su ograničeni zbog načina na koji javna AI funkcioniše.
Šta je privatna AI?
Kredit za sliku: Christine Hume/Unsplash
Kompanije se okreću privatnoj AI zbog pitanja privatnosti i bezbednosti koja se javljaju pri korišćenju javnih AI sistema poput ChatGPT-a. Privatna AI se odnosi na modele koji su obučeni i prilagođeni specifičnim potrebama organizacije, bez ugrožavanja poslovnih tajni i druge intelektualne svojine. Mnogi privatni AI sistemi su fino podešeni korišćenjem javno dostupnih LLM-ova i privatnih podataka, kako bi se prilagodili specifičnim zahtevima organizacije.
Svrha
Svrha privatne AI je da ima sistem koji je posebno kreiran za internu upotrebu u okviru organizacije. Koristi se za rešavanje internih poslovnih problema i povećanje efikasnosti i produktivnosti kompanije. Privatna AI se često koristi u različitim internim sistemima, kao što su upravljanje odnosima sa klijentima (CRM), optimizacija lanca snabdevanja i otkrivanje prevara.
Dostupnost
Za razliku od javne, privatna AI nije dostupna javnosti. Pristup je obično ograničen samo na ovlašćeno osoblje, kako bi se osigurala zaštita osetljivih podataka i procesa. Važno je napomenuti da, iako kompanije koriste privatnu AI za internu produktivnost, one takođe koriste zasebnu ličnu AI kako bi klijenti pristupali njihovim uslugama.
Performanse
Privatna AI je obučena i optimizovana za specifične potrebe organizacije. To omogućava kompanijama da fino podese prethodno obučene LLM-ove ili sopstvene modele kako bi postigli optimalne performanse za određeni zadatak. Ovo smanjuje potrebnu računarsku snagu za pokretanje AI sistema i donosi uštede u troškovima. S obzirom da nije dostupna javnosti, privatna AI ima manje ograničenja i može koristiti napredne modele i algoritme da poveća svoju efikasnost.
Obrada podataka i privatnost
Obrada podataka i privatnost su ključni razlozi zbog kojih kompanije zahtevaju privatnu AI. Sa privatnom AI, organizacije mogu da kontrolišu i štite svoje podatke, minimizirajući rizik od curenja podataka i neovlašćenog pristupa. Podaci koji se koriste za obuku privatne AI su pažljivo odabrani od strane timova inženjera, naučnika podataka i programera, kako bi se osiguralo da javni podaci ne utiču na pristrasnost njihove AI.
Šta je lična AI?
Kredit za sliku: Andres Urena/Unsplash
Lična AI se odnosi na algoritme veštačke inteligencije koji su razvijeni da pomognu ljudima u svakodnevnom životu. Obično im se može pristupiti putem ličnih uređaja, kao što su pametni telefoni, tableti, pametni zvučnici i nosivi uređaji. Primeri lične AI uključuju virtuelne asistente poput Alexe, Bixbyja, Google Assistant-a i Siri.
Svrha
Lična AI je dizajnirana da poboljša korisničko iskustvo pri interakciji sa tehnologijom radi korišćenja određene usluge. Ovi algoritmi pružaju prilagođeno iskustvo korisniku, prilagođavajući se njegovim preferencijama i olakšavajući mu korišćenje usluge.
Performanse
Iako nije tako skalabilna kao javna AI, lična AI se ističe u razumevanju i odgovaranju na individualne zahteve korisnika. Može biti nešto sporija od javne AI, jer treba da razmotri relevantnost podataka za korisnika pre nego što pruži rezultat. Ipak, lična AI je naprednija od privatne, jer daje bolje i relevantnije rezultate. Naravno, performanse će zavisiti od toga koju ličnu AI uslugu preferirate i kako kompanija koja ju je razvila njome upravlja.
Obrada podataka i privatnost
Privatnost i obrada podataka su među najvećim brigama u vezi sa ličnom AI. Zakoni omogućavaju kompanijama da prikupljaju lične podatke korisnika nakon što se saglase sa uslovima korišćenja usluge, što ih čini odgovornim za zaštitu privatnosti i bezbednosti korisničkih podataka. Međutim, zbog osetljivosti podataka, svako narušavanje bezbednosti podataka može potencijalno naštetiti privatnosti i bezbednosti korisnika.
Poređenje javne, privatne i lične veštačke inteligencije
Razvrstavanje veštačke inteligencije u javnu, privatnu i ličnu nam omogućava da efikasnije primenjujemo AI za rešavanje specifičnih zadataka, uz održavanje optimalnih performansi, dostupnosti, bezbednosti podataka i privatnosti korisnika. U nastavku se nalazi tabela za lakše poređenje:
| Aspekt | Javna AI | Privatna AI | Lična AI |
| Svrha | Široka, opšta namena | Interna upotreba u organizaciji | Individualne potrebe korisnika |
| Dostupnost | Otvorena za javnost | Ograničen pristup, samo za zaposlene | Pristup ograničen na korisnike usluge |
| Performanse | Skalabilna, podržava veliki broj korisnika istovremeno, optimalna | Prilagođena, optimizovana za specifične operativne zadatke, brza | Personalizovana, optimalna |
| Obrada podataka i privatnost | Niska zaštita podataka, kompanije mogu koristiti podatke u skladu sa zakonom | Visoka sigurnost podataka, kompanija upravlja sopstvenim podacima | Srednji nivo privatnosti, korisnici se slažu sa uslovima korišćenja usluge |
Važnost kategorizacije AI
Razumevanje razlika između javne, privatne i lične veštačke inteligencije je ključno, jer ove kategorije predstavljaju različite načine na koje koristimo veštačku inteligenciju u svakodnevnom životu. Takođe, pomaže nam da kreiramo adekvatne zakone i propise za zaštitu privatnosti i bezbednosti pojedinaca i organizacija. Bez ovih razlika, bilo bi teže nametnuti regulative, što može dovesti do zloupotrebe korisničkih podataka, otkrivanja poslovnih tajni, pa čak i ugroziti demokratizaciju veštačke inteligencije.