Skraćenica GNSS označava Globalni navigacioni satelitski sistem. Ovaj termin obuhvata sve satelitske navigacione sisteme koji omogućavaju određivanje lokacije sa globalnom pokrivenošću. GNSS sistemi emituju navigacione podatke putem signala različitih frekvencija, što omogućava satelitima da precizno odrede geografsku lokaciju signala. Zahvaljujući visokoj preciznosti, ovi sateliti se koriste za određivanje trenutne lokacije na osnovu koordinata signala. Oni šalju signale ka lokaciji i primaju navigacione podatke nazad sa izvora. Satelit zatim izračunava vreme potrebno da signal pređe put od izvora do satelita i nazad, što omogućava precizno određivanje lokacije osobe koja šalje signal. Najpoznatija primena GNSS-a je GPS, koji omogućava svima da koriste satelite i odrede svoju lokaciju, što je posebno korisno prilikom putovanja kroz gradove i puteve. GNSS se, takođe, intenzivno koristi u istraživačkim i studijskim aktivnostima. U nastavku ćemo detaljnije istražiti kako GNSS funkcioniše i koje su njegove ključne prednosti. Takođe, objasnićemo šta su GNSS uređaji i GNSS WiFi.
Kako funkcioniše GNSS?
U narednim redovima detaljno ćemo objasniti kako funkcioniše GNSS i šta je GNSS WiFi, uz korisne ilustracije radi lakšeg razumevanja.
Šta su GNSS uređaji?
GNSS, ili globalni navigacioni satelitski sistem, predstavlja konstelaciju satelita koji emituju signale za utvrđivanje geografske lokacije bilo kog uređaja ili osobe bilo gde na planeti. Sistem funkcioniše tako što šalje signale različitih frekvencija do prijemnika, koji zatim šalje signale nazad. Na osnovu tih povratnih signala, izračunava se lokacija prijemnika sa velikom preciznošću. GNSS uređaji se najčešće koriste za GPS navigaciju, olakšavajući ljudima putovanja i lociranje. Pored toga, GNSS ima ključnu ulogu i u drugim oblastima, kao što su avijacija, svemirske stanice, telekomunikacije, policija i hitne službe.
Da li je GNSS senzor?
Da, GNSS se odnosi na Globalni navigacioni satelitski sistem, koji koristi satelite u orbiti oko Zemlje kako bi odredio položaj signala primljenih sa naše planete. GNSS je zapravo grupa satelita koji kruže oko Zemlje i šalju signale koje primaju senzori u raznim uređajima koji koriste GNSS usluge. GNSS senzori su sada integrisani u razne uređaje jer omogućavaju detekciju lokacije i pomažu u praćenju i beleženju kretanja.
Koja su 3 segmenta GNSS-a?
GNSS ima tri osnovna segmenta, od kojih svaki ima svoju specifičnu namenu i doprinosi pravilnom i potpunom korišćenju GNSS mogućnosti. Ti segmenti su:
-
Svemirski segment: Ovaj segment čine 24 operativna satelita koji emituju jednosmerne signale, koji pomažu u određivanju pozicije i vremena.
-
Kontrolni segment: Kontrolni segment je odgovoran za pravilno upravljanje satelitima. Ovaj segment je povezan sa brojnim monitorima i kontrolnim stanicama širom sveta, koji konstantno prate položaj satelita i izdaju neophodne komande za održavanje njihove pozicije. Takođe, vodi se evidencija navigacionih podataka i održavaju sateliti kako bi se osiguralo njihovo pravilno funkcionisanje.
-
Korisnički segment: Treći segment predstavlja korisnike, koji najviše koriste GPS, koji je najšire primenjena GNSS usluga. GPS omogućava korisniku da odredi lokaciju putem slanja signala ka satelitima.
Kako funkcioniše GNSS?
Da li ste se ikada pitali kako zapravo funkcioniše GNSS? Globalni navigacioni satelitski sistem (GNSS) predstavlja grupu satelita koji kruže oko Zemlje po tačno određenim orbitama i emituju signale različitih frekvencija kako bi prikupili podatke o pozicioniranju i vremenu.
Rad GNSS-a zasniva se na slanju i primanju signala. Ovi sateliti emituju signale različitih frekvencija, jer je dokazano da korišćenje više frekvencija znatno povećava tačnost i pouzdanost rezultata. Ove signale zatim prima GNSS senzor u uređaju ili prijemnik, koji, nakon što primi signale, šalje signal nazad GNSS satelitu. Nakon toga, primljeni signali se izračunavaju kako bi se odredili podaci o pozicioniranju i vremenu prijemnika.
Zahvaljujući tehnološkom napretku i jačim signalima, rezultati GNSS-a su znatno poboljšani u poslednjih nekoliko godina, što omogućava još preciznije izračunavanje primljenih podataka.
Koja je frekvencija GNSS-a?
GNSS šalje signale različitih frekvencija kako bi odredio lokaciju korisnika. Korišćenje više frekvencija znatno povećava tačnost i pouzdanost rezultata. GNSS koristi različite frekvencije signala u različite svrhe.
Na primer, GPS frekvencije za:
-
L1 signal su oko 1575,42 MHz
-
L5 signal su oko 1176,45 MHz
Slično tome, za GLONASS sistem:
-
L1 signal je u opsegu od 1598,0625 do 1609,3125 MHz
-
L3 OC signal je oko 1202,025 MHz
Sada znate kako funkcioniše GNSS. Nastavite sa čitanjem da biste saznali šta je GNSS WiFi.
Gde se GNSS najviše koristi?
GNSS je prvobitno bio namenjen za vojnu upotrebu, ali je, zahvaljujući napretku tehnologije i ekonomičnom prenosu signala sa uređaja na satelite, GNSS postao dostupan svima i neizostavni deo našeg svakodnevnog života. Mnoge lične, istraživačke i javne aktivnosti oslanjaju se na ovaj sistem jer pruža tačne i pouzdane informacije o poziciji i vremenu. Široko se koristi u raznim službama kao što su GPS, telekomunikacije, policija, geološka istraživanja, rudarstvo i hitne službe. GNSS omogućava prenos podataka u i iz najudaljenijih područja, što je izuzetno korisno u brojnim istraživanjima.
Fotografija Mario Caruso na Unsplash-u
Ko kontroliše GNSS?
GNSS usluge pokreću i održavaju razne organizacije širom sveta, a njima upravljaju vlade uglednih država. IRNSS je indijska organizacija koja poseduje lokalni GNSS koji pomaže u preciznom mapiranju Indije i oko 1500 km oko indijskih granica.
Druge velike organizacije koje upravljaju GNSS sistemima su Galileo u Evropi, američki NAVSTAR Global Positioning System (GPS) i kineski BeiDou navigacioni satelitski sistem.
Zašto je GNSS važan?
Sada kada ste saznali kako funkcioniše GNSS, možda se pitate zašto je on uopšte važan? GNSS je ključan u dobijanju informacija omogućavanjem praćenja u realnom vremenu, merenja vremena, navigacije i ostalih aspekata komunikacije između uređaja, što je temelj upravljanja IoT uređajima. Dodatno, značaj GNSS-a ogleda se u:
-
Prepoznavanju lokacije objekta: GNSS ne bi bio od koristi za Internet stvari (IoT) da ne može da locira uređaje. Uređaj se povezuje sa tri ili više vidljivih satelita kako bi odredio svoju preciznu lokaciju putem trilateracije.
-
Identifikovanju najbolje brzine: Budući da GNSS sistemi neprekidno emituju satelitske signale dok kruže oko Zemlje, uređaji koji koriste GNSS mogu pratiti svoju brzinu.
-
Obezbeđivanju preciznosti IoT performansi: Trilateracija bi bila nemoguća bez preciznih atomskih satova koji se koriste u GNSS sistemima.
Fotografija Sylvia Bartel na Unsplash-u
Koje su prednosti GNSS-a?
GNSS je sistem satelita koji emituju signale za određivanje položaja i vremena korisnika. Upotreba GNSS-a je u stalnom porastu, jer je sa tehnološkim napretkom pokazao svoju veliku korisnost u raznim oblastima svakodnevnog života. Prednosti GNSS-a se mogu navesti kao:
-
Bolja preciznost: GNSS koristi signale različitih frekvencija za praćenje položaja različitih objekata i pruža izuzetno precizne rezultate sa minimalnim odstupanjima. Na signale GNSS-a ne utiču magnetni talasi ni drugi faktori, što omogućava sistemu da pruža tačne podatke bez prekida.
-
Brzina: GNSS ne samo da daje tačne rezultate već i to čini velikom brzinom, zahvaljujući signalima i sofisticiranom računarstvu za proračun rezultata. Zbog toga je GNSS jedan od najefikasnijih i najbržih načina za dobijanje podataka. Pre, ovo je bio vrlo zahtevan proces koji je usporavao istraživanja, ali uz primenu GNSS-a takvi zadaci se obavljaju mnogo brže.
-
Isplativost: Savremena tehnologija je omogućila da korišćenje GNSS sistema postane vrlo isplativo. Zahvaljujući automatizaciji celog procesa, GNSS je mnogo jeftiniji od bilo koje druge metode za dobijanje trodimenzionalnih informacija o pozicioniranju i vremenu sa izuzetno visokom preciznošću.
Pročitajte ovaj članak od početka da biste saznali više o funkcionisanju GNSS-a.
Koji je GNSS danas najprecizniji?
Tačnost GNSS sistema je znatno porasla sa napretkom tehnologije. Mnoge zemlje su pokrenule svoje GNSS sisteme, koji su se pokazali veoma tačnim i pouzdanim.
Evropski GNSS, poznat kao Galileo, smatra se jednim od najtačnijih i najpouzdanijih sistema. Drugi GNSS pod nazivom GLONASS, ruski je satelitski sistem, koji se pokazao kao najtačniji u planinskim regijama na većoj nadmorskoj visini.
Ipak, Galileo je nešto pouzdaniji, što ga čini najpreciznijim GNSS sistemom na našoj planeti. Galileo koristi 24 satelita u 6 orbitalnih ravni koji šalju, primaju i obrađuju signale kako bi pružili rezultate sa najmanjim odstupanjima.
Fotografija Kenrick Baksh na Unsplash-u
Šta je GNSS WiFi?
GNSS WiFi omogućava praktično bežično pronalaženje pouzdanih podataka. Ove inovativne antene kombinuju GNSS i dvopojasni Wi-Fi u jednom robusnom paketu za inteligentni transport, industrijski Internet stvari i DSRC aplikacije. To je GNSS WiFi.
***
Nadamo se da ste iz ovog teksta saznali više o tome kako funkcioniše GNSS i šta je GNSS WiFi. Slobodno nam se obratite sa vašim pitanjima i sugestijama u odeljku za komentare ispod. Takođe, slobodno nam javite šta biste želeli da saznate u budućnosti.