Kako pametne tehnologije unapređuju ekološku prihvatljivost zgrada
Primena naprednih tehnologija, poput Interneta stvari (IoT), igra ključnu ulogu u transformaciji zgrada u ekološki svesnije objekte. Zgrade koje koriste IoT sisteme troše znatno manje energije, omogućavajući pojedincima koji brinu o zaštiti okoline da donose informisane i ekološki odgovorne odluke.
Prema istraživanju kompanije Deloitte, azijsko-pacifički region značajno ulaže u projekte pametnih zgrada. Očekuje se da će, u skladu sa globalnim trendovima zelene gradnje, do kraja 2021. godine čak 60% projekata u regionu biti u skladu sa principima održivosti. Ova tendencija je podstaknuta sve većom urbanizacijom i potrebom za izgradnjom zelenih i održivih prostora, a broj stanovnika u gradovima će u budućnosti nastaviti da raste.
Razvoj IoT tehnologije i automatizacije je iz korena promenio infrastrukturu. Internet stvari se ističe kao jedna od najefikasnijih tehnologija jer omogućava povezivanje zgrada po relativno niskim troškovima. Ipak, neke kompanije i dalje smatraju ulaganje u ove tehnologije nepotrebnim troškom, usled nedostatka razumevanja kako ih efikasno primeniti za postizanje željenih rezultata.
Pogledajmo detaljnije o čemu se radi:
Šta je Internet stvari (IoT)?
Internet stvari (IoT) predstavlja mrežu senzora, detektora, uređaja i drugih alata koji međusobno razmenjuju podatke. U suštini, to je sistem povezanih računara, mehaničkih i digitalnih mašina, kao i drugih uređaja koji komuniciraju jedni s drugima i dele informacije bez ljudske intervencije.
IoT ima potencijal da unapredi različite industrije. U savremenim građevinskim projektima, ova tehnologija se koristi za smanjenje troškova, povećanje fleksibilnosti i pojednostavljenje procesa održavanja. Takođe ima pozitivan uticaj na automatizaciju i funkcionalnost pametnih zgrada.
Među brojnim prednostima primene IoT-a u automatizaciji zgrada, ističu se efikasnija potrošnja energije, poboljšana operativna efikasnost i mogućnost predviđanja potencijalnih problema. IoT takođe utiče na razvoj poslovnog planiranja i inovacije u proizvodnji podataka vezanih za zgrade.
Zašto tradicionalni BMS sistemi nisu dovoljni?
Bez obzira na vitalnu ulogu koju je tradicionalni sistem upravljanja zgradama (BMS) imao u prošlosti, današnje brze tehnološke promene umanjuju njegovu efikasnost. Žičane mreže za automatizaciju zgrada više nisu u stanju da pruže pravovremene i detaljne podatke o zgradama u digitalnoj eri.
Većina tradicionalnih BMS sistema, osim nekoliko termostata, kontrolera i uređaja za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju (HVAC), ne može da se prilagodi potrebama za granuliranim povratnim informacijama od senzora i novim funkcionalnostima.
Kao rezultat toga, varijacije unutrašnje klime u različitim delovima zgrade često se ne uzimaju u obzir prilikom regulisanja grejanja i klimatizacije. U velikim objektima, to dovodi do značajnog gubitka energije. Pored toga, mnogi postojeći BMS sistemi ne prikazuju podatke o potrošnji energije na nivou pojedinačnih zona, već samo za ceo objekat.
Čak i kada se otkriju nepravilnosti u korišćenju energije na nivou cele zgrade, teško je utvrditi njihove uzroke. Osim toga, sigurnosni i protivpožarni sistemi se sve češće instaliraju u zgradama kako bi se povećala njihova funkcionalnost. Često, ovi sistemi nisu međusobno povezani, niti su integrisani sa centralnim BMS-om. Čak i uz primenu otvorenih protokola, modifikacija ili proširenje žičane infrastrukture je skupa i dugotrajna, što otežava integraciju BMS projekata.
Promena ili razvoj žičane infrastrukture je skup i dugotrajan proces, čak i sa otvorenim protokolima.
Pametna zgrada je budućnost!
Poslednjih nekoliko godina, Internet stvari (IoT) je stekao ogromnu popularnost. Prema istraživanjima tržišta, trenutno se koristi više od 7 milijardi IoT uređaja. Kompanije su prepoznale potencijal IoT-a i veštačke inteligencije (AI) za smanjenje troškova i poboljšanje operativne efikasnosti, te nastoje da ovu tehnologiju implementiraju u svojim zgradama.
Prema istraživanju kompanije Memoori Research, globalno tržište IoT rešenja u zgradama vredelo je 34,8 milijardi dolara krajem 2017. godine, dok se očekuje da će do kraja 2022. dostići vrednost od 84,2 milijarde dolara. Mnoge kompanije su zahvaljujući IoT-u uspele da smanje potrošnju energije za 30% do 50%.
Menadžeri objekata sada imaju mogućnost da reaguju na promene u okruženju i predvide potencijalne probleme, čineći sisteme upravljanja zgradom inteligentnijim. Povezane zgrade su budućnost koju ćemo uskoro videti.
Kako IoT doprinosi pametnoj izgradnji?
Tradicionalna zgrada može imati jednostavan skup mrežnih podešavanja, kojima upravljaju senzori, poput ventila za grejanje ili hlađenje, koji informišu mrežu o radu. Ovi sistemi se povezuju sa IT infrastrukturom zgrade radi razmene podataka ili zaštite od sajber napada. Međutim, ove integracije su često nadograđene na postojeće sisteme, zbog čega je mreža za automatizaciju zgrada izložena bezbednosnim rizicima.
Zbog toga se u priču uvode IoT uređaji.
IoT Uređaji
Uređaji koji koriste IoT protokol se nazivaju „omogućenim za IoT“. Oni koriste MK i REST API-je za povezivanje. Protokol osigurava da IoT sistem i uređaj koji prikuplja informacije komuniciraju na istom jeziku. U većini slučajeva, uređaji komuniciraju sa informatičkim centrima u oblaku. Povezivanje aplikacija sa IoT čvorištem omogućava bržu razmenu podataka.
IoT sistemi takođe mogu da dele podatke sa mnogim različitim poslovnim procesima. Na primer, senzor zauzetosti prostora povezan na Internet stvari može da prati korišćenje kancelarijskog prostora unutar kompleksa zgrada.
Uticaj IoT-a na sistem automatizacije zgrada
U oblasti automatizacije poslovanja, postoji mnogo razloga zašto IoT ima veliki uticaj. Analizirajmo ih detaljnije:
Bolje razumevanje funkcionalnosti zgrade
Sistemima za automatizaciju zgrada (BAS) nije uvek lako da prate nove trendove i efikasno iskoriste podatke sa senzora. IoT sistemi koji koriste računarstvo u oblaku dodaju novi nivo inteligencije BAS-u. IoT sistem je sposoban da prikuplja podatke od postojećih BAS sistema, IoT senzora i nepovezanih uređaja, i da ih integriše u oblak. Kontrolne table koje prikazuju informacije o dizajnu, ažuriranja i druge relevantne podatke u realnom vremenu, omogućavaju donošenje automatizovanih i važnih odluka. IoT integriše ERP sisteme, kontrolu imovine i alate za prediktivnu analizu.
Energetska efikasnost
Stanari zgrada sa niskom energetskom efikasnošću mogu prekomerno koristiti energetske resurse, što povećava operativne troškove. S druge strane, zelene zgrade teže da smanje otpad i da obezbede efikasno korišćenje energije. Zahvaljujući naprednoj IoT tehnologiji, sistemi koji se ne koriste se automatski isključuju, što značajno doprinosi uštedi energije. Granularni IoT senzori u realnom vremenu, instalirani na specifičnim lokacijama, mogu da detektuju gde se energija troši. To menadžerima objekata daje uvid koji im omogućava da razviju strategije za uštedu energije.
Povećanje udobnosti i zadržavanje stanara
Primena IoT-a u zgradama donosi značajnu stratešku prednost, što rezultira višim stopama iznajmljivanja i boljim ocenama stanara i zakupaca. IoT omogućava zgradama da koriste energiju na osnovu kretanja stanara, čime se dodatno štedi energija. Grejanje i osvetljenje se mogu prilagoditi željama i potrebama korisnika. U budućnosti, IoT će nadmašiti tradicionalne BAS sisteme, čime će stanari biti zadovoljniji i duže ostati u zgradi.
Efikasan nadzor i podrška
Zgrade moraju da osiguraju optimalno funkcionisanje osnovnih struktura i ostalih objekata, uz efikasno rešavanje svih problema korisničke podrške. IoT pruža sistemima zgrade neophodne informacije za optimalno funkcionisanje. IoT omogućava prikaz podataka sa senzora iz različitih izvora na jednom mestu, što omogućava praćenje svih objekata sa jedne centralne lokacije.
Pouzdanija povezanost
Zgrade se sve više povezuju na Internet stvari (IoT). Analiza na nivou sistema i predviđanje postaju sve uobičajeniji. Preduzeća koja nude alate za otkrivanje kvarova i dijagnostiku ih koriste. Kada AI algoritmi pristupe podacima o zgradama, mogu rešavati složenije strukture u kritičnim institucionalnim zgradama. Operateri ne mogu da otkriju probleme u zgradama bez pomoći algoritama. IoT pruža korisne vizualizacije za rad objekata i pomoćnog osoblja, omogućavajući im da analiziraju velike količine podataka i koriste tehnike mašinskog učenja za identifikaciju obrazaca, predviđanje potencijalnih problema i planiranje rešenja.
Efikasnije upravljanje otpadom
Upravljanje otpadom u zgradama postaje lakše kada pametni kontejneri za otpad imaju senzore koji pokazuju nivo popunjenosti. Pomoću IoT-a, kante za smeće šalju ove informacije putem Interneta, čime se usmeravaju kamioni za odvoženje otpada u skladu sa potrebom. Osnovni sistem upravljanja otpadom prelazi u integrisani sistem zasnovan na podacima u realnom vremenu, što rezultira znatno efikasnijim procesom.
Poboljšana sigurnost
Implementacija automatizacije u sisteme zgrade može predstavljati bezbednosni rizik. Međutim, IoT automatizacija zgrada je dovoljno razvijena da unapredi bezbednosne sisteme zgrade. Svaki senzor i uređaj su povezani i prate stanje zgrade 24/7. Ukoliko dođe do bilo kakve anomalije, uprava će biti odmah obaveštena.
Sveobuhvatno upravljanje objektom
Primena IoT-a za automatizaciju pametnih zgrada ima mnogo širu primenu od jednostavne kontrole grejanja i osvetljenja. Bežični senzori omogućavaju vlasnicima zgrada da steknu bolji uvid u funkcionisanje svojih objekata, uključujući upravljanje otpadom, sigurnost i zaštitu od požara. Na primer, detektori curenja vode mogu da upozore na probleme sa cevima u ranoj fazi, omogućavajući brzo zatvaranje ventila i sprečavanje veće štete. Podaci o temperaturi i vibracijama kritičnih komponenti mogu da ukažu na potrebu za hitnim popravkama. Ako je zgrada starija, senzori mogu da mere nagib, vibracije, stvaranje pukotina, vlagu i da koriste napredne algoritme za analizu, kako bi se pratila strukturalna stabilnost objekta.
Upravljanje kvalitetom vazduha
Kvalitet vazduha u zgradama je veoma važan za zdravlje i bezbednost zaposlenih. IoT senzori prate nivoe CO2 i druge parametre kvaliteta vazduha, i povezani su sa centralnim sistemom, koji prati kvalitet vazduha u svakom delu zgrade. IoT poboljšava BAS sistem, čuvajući informacije o imovini i funkcijama zgrade. Na taj način, radni tok se može automatizovati, a operativna efikasnost dostiže svoj maksimum.
Smanjenje troškova
Zgrade koje koriste IoT tehnologiju mogu precizno pratiti potrošnju energije i prilagođavati svoje operacije radi uštede. IoT je ključan za izgradnju efikasnih operativnih procesa, jer povezuje i koordinira sve različite uređaje u zgradi. Svi podaci su precizni i relevantni. IoT takođe smanjuje vreme potrebno za rešavanje problema održavanja, što doprinosi uštedi novca. Daljinsko upravljanje znači da korisnici dobijaju obaveštenja o problemima, čime se poboljšava korisničko iskustvo.
Novi načini generisanja prihoda
Posedovanje velikog broja IoT podataka može pomoći vlasnicima nekretnina da pronađu nove načine za ostvarivanje prihoda. Što više znate o stanarima, to bolje možete donositi pametne odluke. Potrebno je pratiti način korišćenja komunalnih usluga i kancelarijskog prostora, kako bi se identifikovali problemi, unapredio plan iznajmljivanja prostora i promenio raspored kancelarija u skladu sa promenljivim radnim potrebama. Podaci o broju ljudi u prostoru mogu pomoći zakupcima da optimizuju svoju ponudu u vreme gužvi. Vlasnici nekretnina mogu koristiti IoT podatke za razvoj novih ideja za usluge.
Zaključak
Preciznost u projektovanju zgrada doprinosi ubrzavanju procedura, poboljšanju upravljanja objektima i povećanju bezbednosti. Automatizacija pametnih zgrada počinje sa dobro osmišljenim planom za implementaciju i konfigurisanje tehnologije. Ne očekujte značajne promene odmah. Počnite sa jednim uređajem ili jedinicom na jednom spratu i postepeno proširujte primenu. Odaberite oblasti u kojima možete brzo ostvariti povrat investicije, a zatim počnite da koristite više uređaja. Na početku to može biti daljinski senzor koji se povezuje sa postojećim mernim instrumentom i šalje podatke. Osoblje će se lakše navići na korišćenje i razumevanje podataka ako se počne sa manjim brojem uređaja.
Procenite sledeće korake na osnovu prikupljenih informacija i tipa podataka koji želite da dobijete. IoT ne predstavlja samo skup uređaja i mrežni hardver, već je rešenje koje se sastoji od više nivoa znanja i otkrića. Možete posmatrati podatke sa senzora u jednoj zgradi, a veštačka inteligencija može da analizira podatke iz više zgrada istovremeno. Zahvaljujući IoT-u, funkcije BAS sistema su znatno poboljšane, što rezultira većom energetskom efikasnošću, boljom interakcijom sa stanarima i novim inovativnim idejama.
Možda će vas takođe zanimati kako da sprečite probleme sa Internetom stvari i kako da ostanete bezbedni u eri Interneta stvari.