Разлика између кодирања и скриптовања: Детаљно објашњење
У данашњем дигиталном свету, термини кодирање и скриптовање често се користе наизменично, иако се ради о различитим концептима. Важно је разумети њихове специфичне карактеристике, како би се ефикасно користили у развоју софтвера или у другим технолошким подухватима.
Без обзира да ли сте почетник у свету програмирања или искусан професионалац, разумевање разлике између кодирања и скриптовања је од кључне важности. Овај чланак има за циљ да вам пружи јасну слику о овим концептима, како бисте могли да одлучите који приступ најбоље одговара вашим потребама. Зато, заузмите удобно место и припремите се да заједно истражимо свет кодирања и скриптовања.
Шта је кодирање?
Кодирање је процес стварања инструкција написаних на језику који рачунар може разумети и извршити. То је темељни део процеса развоја софтвера, користећи се за израду свега, од једноставних мобилних апликација до напредних софтверских система. Кодирањем се идеја претвара у програм који може да функционише на рачунару.
Програмери пишу код у програмским језицима попут Python, Java или C++, а затим софтвер пролази фазу изградње, тестирања и отклањања грешака уз помоћ различитих алата и техника.
Неки програмски језици су специфично намењени за одређене задатке, као што су веб развој или развој игара, док су други универзални и могу се користити за различите намене.
На пример, ако желите да направите једноставан програм за израчунавање просека три вредности, код у Python-у може изгледати овако:
У наведеном примеру, дефинисана је функција „просек“ која прима три аргумента (a, b, и c), а враћа просечну вредност та три броја. Програм затим рачуна просек на основу корисничког уноса и приказује резултат.
Предности кодирања
Кодирање је захтеван процес који тражи стрпљење, истрајност и спремност за истраживање нових идеја. Међутим, уз обуку и вештину, програмери могу креирати корисне и моћне апликације које поједностављују наше животе и решавају сложене проблеме.
Ево неких кључних предности које нуди кодирање:
- Кодирање омогућава програмерима да претворе своје идеје у стварност, стварајући решења за проблеме из реалног живота.
- Кодирање развија аналитичке способности и вештине критичког размишљања, захтевајући логичко резоновање.
- Вештине кодирања су веома тражене, што програмерима омогућава лакше проналажење посла или напредовање у каријери.
- Кодирање омогућава креативним појединцима да изразе себе и стварају софтверске апликације које се издвајају.
- Кодирање промовише транспарентну и ефективну комуникацију, побољшавајући тимски рад и вештине комуникације.
- Иако је кодирање сложено, осећај постигнућа након завршетка задатка мотивише на даљи рад и решавање изазова.
- Кодирање омогућава аутоматизацију рутинских задатака, ослобађајући време за фокусирање на важније активности.
- Вештине кодирања отварају врата у различитим областима, као што су развој апликација, вештачка интелигенција и наука о подацима.
- Технолошка индустрија се брзо развија, а кодирање вам даје прилику за континуирано учење и раст.
Шта је скриптовање?
Скриптовање је процес писања кодова које рачунар може динамички извршавати. За разлику од традиционалног програмирања, скриптовање се фокусира на стварање кодова за аутоматизацију задатака уместо на развој самосталних апликација. Скрипте се користе за обављање понављајућих задатака, као што су обрада података, управљање фајловима и системска администрација.
Језици за скриптовање су једноставнији за учење и коришћење у поређењу са програмским језицима. Неки од најпопуларнијих језика за скриптовање су JavaScript, Python, Ruby и Perl.
На пример, замислите ситуацију где треба да пребаците велики број фајлова са једне локације на другу. Уместо ручног копирања сваког фајла, можете креирати скрипту која аутоматизује цео процес. Код у Python-у би могао изгледати овако:
У овом примеру, користи се модул `shutil` за пренос фајлова са изворног фолдера у циљни фолдер. Модул `os` служи за прикупљање свих фајлова у изворном фолдеру. На крају, функција `shuttle.copy` се користи за копирање сваког фајла са листе.
Предности скриптовања
Скриптовање је кориснан алат за повећање продуктивности кроз поједностављење процеса. Важно је имати на уму да скрипте треба да допуњују, а не да замене традиционално програмирање. Учење основа скриптовања вам може помоћи да аутоматизујете задатке и поједноставите свој рад, без обзира на вашу област програмирања.
Ево листе предности које пружа скриптовање:
- Скриптовање омогућава аутоматизацију понављајућих задатака, штедећи време и повећавајући продуктивност.
- Скриптовање може значајно уштедети време и ресурсе у поређењу са ручним операцијама путем кодирања.
- Повећањем продуктивности, организације могу постићи више за мање времена.
- Скриптовање се може користити за организовање и координацију сложених операција, што олакшава управљање сложеним процесима.
- Скриптовање је лако научити и користити, што га чини доступним широком кругу корисника.
- Скриптовање повећава конзистентност резултата смањењем могућности људских грешака.
- Задаци системске администрације, као што су надзор система, резервно копирање података и контрола мрежних уређаја, могу се аутоматизовати путем скриптовања.
- Скриптовање омогућава аутоматизацију активности које укључују више учесника, олакшавајући комуникацију и тимски рад.
- Скриптовање пружа велику флексибилност, што вам може помоћи да поједноставите свој рад.
Скриптовање и кодирање су слични, и већина програмера ће их вероватно користити у комбинацији. Од кључне је важности да се разумеју разлике између кодирања и скриптовања и како се они међусобно допуњују у било ком развојном процесу.
Кодирање наспрам скриптовања
| Карактеристике | Кодирање | Скриптовање |
| Сврха | Развој самосталних апликација или софтверских система. | Аутоматизација понављајућих задатака. Може комбиновати елементе апликације. |
| Језици | Програмски језици, укључујући Python, C++ и Java. | Језици високог нивоа који се тумаче, као што су JavaScript, Perl и Bash. |
| Сложеност | Захтева виши ниво разумевања принципа програмирања. | Једноставно за учење и имплементацију. |
| Време развоја | Може потрајати дуже због дубине, сложености и неопходности тестирања и отклањања грешака. | Лакше за креирање и извршавање јер се фокусира на аутоматизацију задатка, а не на креирање целе апликације. |
| Одржавање | Потребне су редовне надоградње и одржавање за исправке грешака и обезбеђивање њене компатибилности. | Не захтева редовно одржавање јер се фокусира само на аутоматизацију процеса. |
| Отклањање грешака | Отклањање грешака кодова захтева дубинско разумевање кодирања, што га чини дуготрајним. | Отклањање грешака скрипте је лакше јер је краће у поређењу са кодирањем. |
| Интерактивност | Производи независне програме који често нису одмах корисник -интерацтиве. | Може да се користи за развој интерактивних елемената за већу апликацију. |
| Преносивост | Може бити јединствена за један оперативни систем или платформу, али није у потпуности преносива. | Може да се изврши на различитим системима и често је преносивија. |
| Скалабилност | Може да се користи за прављење апликација које су скалабилне и могу да се баве са пуно података и саобраћаја. | Ограничена скалабилност због нагласка на аутоматизацији задатака, а не на развоју компликованих апликација. |
| Цена | Могла би да кошта више јер сложеност софтвера и дужина развоја могу захтевати веће инвестиције. | Мање скупо јер захтева краће време развоја и ресурсе. |
| Дужина кода | Обично укључује дужи код, пошто је софтвер постојан сам и сложен. | Захтева краћу дужину кода пошто је фокус специфичан, а не креирање целе апликације. |
| Случај употребе | Оперативни систем, веб претраживачи, игре итд. | Обрада података, руковање обрасцима, уклањање података, тестирање веб локација и контрола одређених логика игара. |
Случајеви употребе кодирања
Кодирање, или компјутерско програмирање, обухвата процес креирања, развоја, тестирања и одржавања софтвера. Са сталним технолошким напретком, случајеви употребе кодирања су све разноврснији. У наставку ћемо истражити неке од бројних апликација кодирања које су данас присутне.
#1. Развој софтвера
Кодирање је кључно у индустрији развоја софтвера за стварање апликација, програма и система. Софтверски програмери морају знати како да кодирају да би могли да развијају програме и апликације које обављају различите задатке. Различити програмски језици омогућавају програмерима да развију софтвер прилагођен индивидуалним захтевима клијената и крајњих корисника.
Неки од популарних програмских језика за кодирање су:
- Java
- Python
- C++
- C#
- JavaScript
- Ruby
- Swift
- PHP
- Objective-C
- Kotlin
#2. Веб развој
Веб развој представља један од најраспрострањенијих случајева употребе кодирања. Са све већом популарношћу онлајн софтвера и апликација, расте и употреба веб локација, веб апликација и веб сервиса.
Веб програмери се фокусирају на коришћење језика као што су:
- HTML (Hypertext Markup Language)
- CSS (Cascading Style Sheets)
- JavaScript
- PHP (Hypertext Preprocessor)
- Python
- Ruby
- Java
- TypeScript
- Go
- Swift
#3. Развој мобилних апликација
Кодирање је неопходно за креирање апликација које раде на различитим уређајима. Са све већом употребом паметних телефона и таблета, индустрија развоја мобилних апликација доживљава експанзију. Програмери користе програмске језике за развој мобилних апликација за оперативне системе специфичне за уређаје.
Неки од најпопуларнијих језика за развој мобилних апликација су:
- Java (за Android)
- Kotlin (за Android)
- Swift (за iOS)
- Objective-C (за iOS)
- C# (за Xamarin)
- JavaScript (за React Native)
- Dart (за Flutter)
- Lua (за Corona SDK)
- C++ (за Unreal Engine)
- Python (за Kivy)
#4. Развој игара
Развој игара је још једна растућа индустрија која користи кодирање за развој крајњег производа. Програмери креирају различите механике играња, графику и звук кроз кодирање.
Неки популарни језици који се користе у развоју игара су:
- C++ (за енџине као што су Unreal Engine и Unity)
- C# (за Unity)
- Java (за развој Android игара)
- Python (за оквире као што је Pygame)
- Lua (за енџине као што су Corona SDK и Defold)
- JavaScript (за оквире за развој игара као што је Phaser)
- Objective-C и Swift (за развој iOS игара)
- Haxe (за енџине као што су OpenFL и HaxeFlixel)
- Rust (за енџине као што су Amethyst и ggez)
- Assembly (за програмирање игара ниског нивоа за конзоле и аркадне машине)
#5. Наука и анализа података
Наука о подацима и анализа обухватају обраду, испитивање и извлачење информација из великих количина података. Кодирање се користи за чишћење података, анализу, визуализацију и моделирање. Python се често користи за развој модела машинског учења, док се R користи за статистичку анализу.
Неки популарни језици за науку и анализу података су:
- Python
- R
- SQL
- Java
- Scala
- MATLAB
- Julia
- SAS
- JavaScript
- C/C++
#6. Аутоматизација
Аутоматизација је кључна компонента у многим организацијама и секторима, јер повећава ефикасност и продуктивност. Кодирање се користи за аутоматизацију процеса кроз скрипте и програме. Аутоматизација обухвата операције као што су унос података, обрада фајлова и тестирање веб страница.
Неки од популарних језика који се користе за аутоматизацију су:
- Python
- Java
- Ruby
- PowerShell
- Shell scripting
- Perl
- Groovy
- JavaScript
- Go
- Rust
#7. Роботика
Роботика је брзорастућа индустрија, а роботи се користе у великом броју апликација. Кодирање је неопходно за дизајнирање и израду функционалних робота. Кодирањем се роботима омогућава кретање, комуникација и обављање других задатака.
Неки од популарних језика који се користе у роботици су:
- C++
- Python
- Java
- MATLAB
- ROS (Robot Operating System)
- Lua
- JavaScript
- Lisp
- Pascal
- Ada
#8. Вештачка интелигенција
Кодирање је саставни део вештачке интелигенције, јер се програмски језици користе за креирање и имплементацију алгоритама, обучавање модела и дизајнирање система. Вештачка интелигенција се користи у различитим апликацијама, као што су обрада природног језика, компјутерски вид и роботика.
Неки популарни језици за креирање вештачке интелигенције су:
- Python
- R
- Java
- C++
- MATLAB
- JavaScript
- Swift
- Julia
- Lisp
- Prolog
Случајеви употребе скриптовања
Иако су скриптовање и кодирање слични, њихови случајеви употребе се донекле разликују. Скриптовање се користи за аутоматизацију процеса, обраду података, развој апликација и управљање системима. У наставку ћемо истражити неке од најчешћих случајева употребе скрипти у различитим индустријама, веб локацијама и онлајн пословањима.
#1. Веб развој
Веб развој обухвата стварање веб локација, веб апликација и веб сервиса. Скриптовање има кључну улогу у веб развоју, омогућавајући креирање динамичних и интерактивних веб страница. Поред тога, побољшава функционалност веб странице, обрађује унос из форми и комуницира са базама података. Веб локације са правилно имплементираним језицима за скриптовање могу комуницирати са корисницима у реалном времену.
Неки популарни језици за скриптовање у веб развоју су:
- JavaScript
- PHP
- Python
- Ruby
- Perl
- ASP (Active Server Pages)
- JSP (JavaServer Pages)
- TypeScript
- CoffeeScript
- Lua
- Scala
- Dart
- Clojure
- Kotlin
- Swift
#2. Системска администрација
Скриптовање може бити од велике користи за системске администраторе, омогућавајући им да аутоматизују рутинске задатке и повећају укупну ефикасност. Креирање прилагођених скрипти помаже администраторима да испуне специфичне захтеве свог посла или организације. Као резултат тога, они постају успешнији у обављању сложених задатака.
Неки популарни језици за скриптовање које користе системски администратори су:
- Bash
- PowerShell
- Python
- Ruby
- Perl
- Tcl
- Lua
- Groovy
- JavaScript
Ови језици се обично користе за поједностављивање системских администрацијских операција као што су управљање корисницима и дозволама, резервно копирање података и конфигурација сервера.
#3. Обрада података
Обрада података је важан случај употребе скрипти, омогућавајући предузећима да ефикасно управљају великим количинама података. Скриптовање може аутоматизовати задатке обраде података као што су сложене калкулације, чишћење података и трансформација.
Ово је од великог значаја у индустријама као што су наука о подацима и аналитика, где се морају обрађивати огромне количине података.
Неки популарни језици за скриптовање при обради података су:
- Python
- R
- Perl
- Ruby
- Shell
- JavaScript
- Lua
#4. Аутоматизација
Аутоматизација је једна од најчешћих примена језика за скриптовање. Скрипте се користе за минимизирање понављајућих процеса и аутоматизацију операција које захтевају много времена.
Као резултат тога, смањује се потребно време за добијање резултата склоних грешкама. Скрипте могу аутоматизовати операције као што су управљање корисницима, управљање фајловима, резервно копирање и опоравак у области веб развоја.
Неки популарни језици за скриптовање при аутоматизацији су:
- Python
- Ruby
- Perl
- Bash
- PowerShell
- Groovy
- Lua
- Tcl
- JavaScript
- VBScript
#5. Развој апликација
Користећи језике за скриптовање, можете креирати јединствене и самосталне апликације или проширити функционалност постојећих. Штавише, можете користити скрипте за развој логике игара и десктоп апликација. Језици за скриптовање помажу програмерима софтвера да брже пишу код и ефикасније га извршавају.
Неки популарни језици за скриптовање при развоју апликација су:
- Python
- Ruby
- JavaScript
- PHP
- Lua
- Perl
- Shell scripting (нпр. Bash)
- Tcl
- VBScript
- PowerShell
#6. DevOps
DevOps је скуп метода које интегришу развој софтвера са IT операцијама. Повећава испоруку софтвера, ефикасност и квалитет. Што је веома важан аспект, јер омогућава аутоматизацију операција као што су континуирана интеграција и имплементација.
- Bash
- PowerShell
- Python
- Ruby
- Perl
- JavaScript
- Groovy
- YAML
- Lua
- Go
Напомена аутора
Савладавање било ког програмског језика може отворити многе могућности. Међутим, одабир правог програмског језика може бити изазован због великог броја доступних опција. Све се своди на дефинисање ваших циљева и одабир језика који им највише одговара.
Предвиђа се да ће језици као што су Java, Python и JavaScript наставити да буду популарни, јер су прилагодљиви и користе се за развој широког спектра апликација. Python је одличан избор за машинско учење, научно рачунарство и веб програмирање, док је Java најбоља за развој пословних апликација, укључујући мобилне апликације.
У области скриптовања, очекује се да језици попут Bash, Python и PowerShell остану доминантни. Ови језици су веома прикладни за аутоматизацију процеса и контролу система. Bash се широко користи у Linux и macOS системима за програмирање шелла, док су Python и PowerShell популарни за аутоматизацију операција на Windows системима.
Завршне речи
Дали смо све од себе да разјаснимо кључне разлике између кодирања и скриптовања, наглашавајући њихове употребе и предности. Сада је на вама да одлучите да ли ћете се фокусирати на кодирање, скриптовање, или обоје.
Такође, можете да истражите платформе за тестирање кодирања које се користе приликом интервјуа са програмерима.