Brzi linkovi
Ključni zaključci
- AI je poput podučavanja računara da uče kao ljudi, analizirajući podatke i donoseći odluke, ali im nedostaju zdrav razum i emocije.
- Mašinsko učenje omogućava algoritmima da uče iz podataka, dok obrada prirodnog jezika uključuje računare koji razumeju i govore ljudski jezik.
- AI se primenjuje u chatbotovima, analizi podataka, dizajniranju proizvoda i stvaranju umetnosti, ali budućnost donosi zabrinutost oko potencijalne zloupotrebe i regulacije.
Veštačka inteligencija je sveprisutna tema, sa ogromnim potencijalom koji izaziva promene u gotovo svakoj industriji. Međutim, potpuno razumevanje AI može biti izazovno, posebno ako niste dobro upoznati sa tehničkim aspektima.
Zato, hajde da razjasnimo veštačku inteligenciju u najosnovnijim terminima. Kako AI funkcioniše i kako se primenjuje?
Najjednostavnije objašnjenje AI
Veštačka inteligencija je slična učenju računara da uči na isti način kao i ljudi, tj. da imitira ljudsko razmišljanje. AI to postiže analizom velikog broja podataka ili primera, koristeći ih za donošenje odluka ili predviđanja.
Zamislite da učite da vozite bicikl. Nakon nekoliko padova, počinjete da shvatate kako da održavate ravnotežu i istovremeno pedalirate. Tako funkcioniše mašinsko učenje, deo AI. Ono analizira ogromnu količinu podataka i uči obrasce iz njih. Drugi deo AI, obrada prirodnog jezika, slična je učenju računara da razume i govori ljudski jezik.
Međutim, čak i sa ovim mogućnostima, računari još uvek ne mogu u potpunosti da razmišljaju ili razumeju kao ljudi. Moderni AI sistemi nemaju zdrav razum, emocije ili svest.
AI detaljnije
Gavin Phillips/MakeUseOf/ChatGPT
Veštačka inteligencija (AI) je grana računarske nauke koja nastoji da stvori mašine sposobne da imitiraju ljudsku inteligenciju. To uključuje razvoj algoritama koji omogućavaju računarima da uče i donose odluke ili predviđanja na osnovu podataka, umesto da samo prate eksplicitno programirana uputstva.
Mašinsko učenje (ML)
Mašinsko učenje (ML), podskup AI, uključuje sisteme koji mogu „učiti“ iz podataka. Ovi algoritmi poboljšavaju svoje performanse sa povećanjem broja skupova podataka iz kojih uče.
Duboko učenje, još jedan podskup mašinskog učenja, koristi veštačke neuronske mreže za donošenje odluka i predviđanja. Dizajnirano je da oponaša način na koji ljudski mozak uči i donosi odluke.
Obrada prirodnog jezika (NLP)
Obrada prirodnog jezika (NLP) je još jedan ključni aspekt AI, koji se bavi interakcijom između računara i ljudi koji koriste prirodni jezik.
Ovo često uključuje AI sistem koji prima zahtev na prirodnom jeziku, analizira ga, izvlači kontekst i zatim daje odgovor na prirodnom jeziku.
Na primer…
- Čovek: „Možeš li mi naći nekoliko primera otrovnih biljaka u Južnoj Americi?“
- AI chatbot: „Naravno! Evo nekoliko primera toksičnih biljaka u Južnoj Americi…” [i tako dalje]
Neuronske mreže se koriste u NLP-u i dolaze u mnogo različitih oblika, uključujući:
- Prethodno obučene transformatorske neuronske mreže
- Rekurentne neuronske mreže
- Duboke mreže verovanja
- Konvolucione neuronske mreže
- Samoorganizovane mape
Sposobnost mašina da razumeju i odgovore na ljudski jezik je od suštinskog značaja za mnoge AI aplikacije, kao što su virtuelni asistenti i AI chatbotovi (o kojima ćemo govoriti uskoro).
Veštačka inteligencija se može klasifikovati u dva glavna tipa: uska veštačka inteligencija, koja je dizajnirana da izvrši specifičan zadatak (kao što je prepoznavanje lica ili pretraga interneta), i veštačka opšta inteligencija (AGI), koja je AI sistem sa generalizovanim ljudskim kognitivnim sposobnostima, tako da može nadmašiti ljude u većini ekonomski vrednih poslova. AGI se ponekad naziva i jaka AI.
Međutim, uprkos mnogim napretcima, veštačka inteligencija još uvek ne poseduje pun spektar ljudskih kognitivnih sposobnosti, i još smo daleko od postizanja prave veštačke opšte inteligencije. Trenutne AI tehnologije su specifične za zadatke i ne mogu da razumeju kontekst izvan svog specifičnog programiranja.
Kako se AI danas koristi?
AI ima potencijal i primenu koja se proteže daleko izvan tehnološke sfere.
1. Chatbotovi
Gavin Phillips/MakeUseOf
Čak i ako niste veliki ljubitelj tehnike, verovatno ste čuli za „ChatGPT“. ChatGPT (skraćeno od Chat Generative Pre-transformer) je generativni AI chatbot. Ali, on nije isti kao chatbotovi koje ste možda koristili ranije. ChatGPT koristi veštačku inteligenciju za obradu prirodnog ljudskog jezika, pronalaženje informacija i pružanje odgovora.
Mogućnosti ChatGPT-a su brojne, uključujući proveru činjenica, pravopis i gramatiku, izradu rasporeda, pisanje biografija, pa čak i prevođenje jezika.
HuggingChat, Claude i Gemini (bivši Bard) su drugi primeri AI chatbotova. Sve ove usluge se razlikuju na određene načine. Neke su besplatne, neke se plaćaju, neke su specijalizovane za određene oblasti, dok su druge bolje sa opštim zadacima.
2. Analiza podataka
Analiza podataka je ključni deo našeg sveta, bilo u istraživanju, zdravstvu, poslovanju ili na neki drugi način. Računari analiziraju podatke već dugi niz godina, ali korišćenje veštačke inteligencije može da podigne stvari na viši nivo.
AI sistemi mogu efikasnije da otkriju trendove, obrasce i nedoslednosti od tipičnog računara (ili čoveka). Na primer, AI sistem bi mogao jasnije da istakne manje očigledne korisničke navike ili preferencije na platformama društvenih medija, omogućavajući mu da prikaže personalizovanije reklame.
3. Proizvodnja i dizajn
Prilikom dizajniranja proizvoda potrebno je uzeti u obzir brojne elemente. Cena materijala, način njihove nabavke i efikasnost proizvoda su samo neki od faktora koje kompanije moraju imati na umu, a AI može pomoći u tome.
Pošto AI može da uči i otkriva nove stvari na osnovu informacija koje dobije, može se koristiti za kreiranje isplativijih i održivijih materijala i proizvodnih praksi za kompanije. Na primer, AI sistem bi mogao da predloži ekološki prihvatljivije materijale koji se mogu koristiti u bateriji nekog proizvoda, uzimajući u obzir sveobuhvatan skup podataka.
4. Stvaranje umetnosti
Umetnost generisana veštačkom inteligencijom je postala popularna 2022. godine, a proizvodi kao što su DALL-E, Stable Diffusion i Midjourney su postali veoma popularni. Ovi AI alati za pretvaranje teksta u sliku prihvataju tekstualni upit i generišu umetničko delo na osnovu zahteva.
Na primer, ako unesete „ljubičasti zalazak sunca na mesecu“ u DALL-E, dobićete više rezultata. Neki generatori umetnosti vam takođe omogućavaju da odaberete stil za svoju generisanu sliku, kao što je starinski, hiperrealistički ili anime. DALL-E je znatno evoluirao od svog prvog izdanja i sada je na svojoj trećoj verziji, DALL-E 3. Možete koristiti DALL-E na ChatGPT Plus za generisanje AI slika u vašim četovima.
Microsoft Image Creator/MakeUseOf
Neki umetnici su se usprotivili generatorima veštačke inteligencije, jer su obučeni na već postojećoj onlajn umetnosti da nauče kako da stvaraju sopstvene komade. Umetnici tvrde da je to kršenje autorskih prava i doprinosi krađi originalne umetnosti, što je problem koji se već širi internetom.
Budućnost AI
AI se već koristi za razvoj novih lekova, isticanje održivijih poslovnih praksi, pa čak i olakšavanje našeg svakodnevnog života obavljanjem rutinskih zadataka kao što su kuvanje ili čišćenje.
Međutim, mnogi smatraju da je budućnost AI mračna i distopijska. Ne čudi što je ovo uobičajena pretpostavka, s obzirom na to kako su naučno-fantastične knjige i filmovi stvorili neke zastrašujuće stereotipe o veštačkoj inteligenciji i njenim potencijalnim posledicama.
AI zaista može biti zloupotrebljena ili pogrešno korišćena, ali to važi za svaku tehnologiju. Videli smo kako sajber kriminalci koriste Wi-Fi, VPN, e-poštu, pa čak i fleš diskove za širenje zlonamernog softvera i prevara. Međutim, zabrinutost je koncentrisana na AI zbog njenih mogućnosti.
U januaru 2023. godine, pojedinac je objavio na hakerskom forumu da je uspešno kreirao malver koristeći ChatGPT. To nije bio veoma složen zlonamerni softver, ali mogućnost kreiranja malicioznog koda putem AI chatbot-a je zabrinula mnoge. Ako se manje napredna veštačka inteligencija već zloupotrebljava, šta će se dogoditi ako se u budućnosti zloupotrebe superinteligentni računari?
Trenutno ne postoje AI sistemi koji mogu da razmišljaju na istom nivou kao i čovek. Mnogi su predviđali kako će takva mašina izgledati, ali sve je to hipotetički. Dok neki misle da ćemo u narednoj deceniji stvoriti mašine sa kognitivnim sposobnostima na nivou čoveka, drugi misle da će za to biti potrebno mnogo više vremena.
Ako je AI pravilno regulisana, njen razvoj i primena bi mogli biti kontrolisani kako bi se sprečilo da loši akteri dođu do veoma napredne tehnologije.
Licence, zakoni i opšta pravila igraju ulogu u sprečavanju da AI dođe u pogrešne ruke. Međutim, to će morati da se uradi bez preteranog ograničavanja razvoja i pristupa AI tehnologiji, jer bi to lako moglo postati kontraproduktivno.