Tokom proteklih godina, etičko hakovanje se pokazalo kao jedan od najefikasnijih načina da kompanije zaštite svoje podatke. Kroz testiranje snage sajber bezbednosti, kompanije otkrivaju potencijalne ranjivosti na zlonamerne napade i viruse. Međutim, da li su svi hakeri isti? Odgovor je ne. U ovom članku predstavićemo 8 različitih tipova etičkog hakovanja, od „belog šešira“ do „žutog hakera“. Takođe, saznaćete više o „crnom šeširu“, „plavom šeširu“ i „crvenom šeširu“. Ostanite sa nama do kraja teksta!
8 Vrsta Etičkog Hakovanja Koje Treba da Znate
U nastavku teksta, detaljnije ćemo se upoznati sa 8 različitih tipova etičkog hakovanja, uključujući i „plave hakere“, „crvene šešire“ i druge. Nastavite sa čitanjem kako biste stekli sveobuhvatno razumevanje ove teme.
Koje su 3 Osnovne Vrste Hakovanja?
Najčešći tipovi hakovanja se kategorizuju kao „beli“, „crni“ i „sivi“ hakeri. Važno je napomenuti da, iako se hakovanje često povezuje sa ilegalnim aktivnostima, nisu svi hakeri uključeni u takve postupke.
Kako se Nazivaju Legalni Hakeri?
Legalni hakeri su poznati kao „hakeri sa belim šeširom“. Njih angažuju kompanije, organizacije i vlade kako bi sprečili napade „crnih hakera“.
Čime se Bave Etički Hakeri?
Ako želite da postanete etički haker, morate imati dobro poznavanje programskih jezika, operativnih sistema, kodiranja i softverskih programa. Put do uspeha nije lak, ali uz predanost i upornost, moguće je ostvariti cilj.
Koje su 8 Vrsta Etičkog Hakovanja O Kojima Treba da Budete Informisani?
Etičko hakovanje je termin koji obuhvata do 8 različitih vrsta. Svaki tip hakera ima svoje specifične prednosti i nedostatke, stoga je razumevanje razlika ključno. Nastavite čitati ovaj članak kako biste saznali više o njima.
1. Testiranje Crne Kutije
Ovaj tip hakovanja smatra se jednim od najopasnijih jer ima za cilj pronalaženje slabih tačaka u bezbednosnom sistemu. „Haker sa crnim šeširom“ je, jednostavno rečeno, kriminalac koji pokušava da neovlašćeno upadne u računarske mreže iz zlonamernih razloga. Često se dešava da ovakvi hakeri zaraze sisteme virusima, uništavaju datoteke, kradu lozinke i drže uređaje kao taoce. Takođe su poznati i kao „krekeri“ i njihovi motivi su isključivo sebični. „Crni hakeri“ predstavljaju globalnu pretnju jer često ne ostavljaju tragove.
- U ovom tipu hakovanja, haker nema nikakve informacije o sistemu ili veb lokaciji.
- On testira softver sa spoljne strane pre nego što pokrene pun napad na uskladištene podatke.
- „Crni haker“ pokušava da kompromituje lozinke, brojeve kreditnih kartica ili druge osetljive podatke koje bi mogao da zloupotrebi.
- Nisu ograničeni etičkim principima i mogu koristiti bilo koje sredstvo kako bi izveli napad.
Fotografija Džona Nunana na Unsplash-u
2. Testiranje Bele Kutije
„Haker sa belim šeširom“ je ono što je potrebno svakoj vladi i organizaciji kako bi se suprotstavila „crnim hakerima“. Oni pomažu u sprečavanju da osetljive informacije, dokumenti i podaci dospeju u pogrešne ruke. Pored toga, oni identifikuju slabosti u bezbednosnom sistemu, popravljaju ih i na taj način dodaju dodatne slojeve zaštite.
- Za razliku od „crnih hakera“, „beli hakeri“ imaju detaljno znanje o sistemu i njegovim slabostima pre nego što pokušaju da ga testiraju.
- Ovaj tip testiranja obično sprovode programeri i stručnjaci za bezbednost kako bi proverili koliko je sistem otporan na hakerske napade.
- „Beli hakeri“ su ograničeni zakonskim okvirima i granicama koje su im postavljene.
- Prate interne politike kompanija kako bi osigurali da sistem ostane zaštićen.
- Uobičajeni primeri „testiranja bele kutije“ uključuju analizu protoka podataka, preglede dizajna i inspekcije koda.
Fotografija Andrija na Pexels-u
3. Testiranje Sive Kutije
„Sivi hakeri“ se nalaze negde između „belih“ i „crnih hakera“. Slično „belim hakerima“, oni traže bezbednosne propuste u sistemu. Međutim, glavna razlika je u tome što „sivi haker“ obavlja posao bez znanja vlasnika i ima delimično poznavanje sistema. Iz tog razloga, ljudi obično ne angažuju plaćene „sive hakere“.
- Iako „sivi hakeri“ obično nemaju zle namere, njihov način rada je često na granici zakona.
- „Sivi hakeri“ mogu pružiti vredne informacije o bezbednosti kompanijama pre nego što „crni haker“ napravi štetu.
- Svoje veštine ponekad koriste i u dobre i u loše svrhe.
- Oni mogu stvarati viruse za instaliranje na tuđe uređaje.
- Primjeri uključuju testove sigurnosti, upotrebljivosti i performansi.
4. Hakovanje Veb Aplikacija
Ovaj tip se razlikuje od drugih vrsta etičkog hakovanja. Uključuje proces iskorišćavanja slabosti u veb aplikacijama. S obzirom da su uglavnom pisane u JavaScript-u, HTML-u i CSS-u, moguće je izvoditi određene radnje bez da budete primećeni. Drugim rečima, hakovanje veb aplikacija omogućava hakeru da ostane anoniman.
5. Plavi Hakeri
Velike kompanije često angažuju „plave hakere“ kako bi testirali novi softver pre nego što ga puste u javnost. Oni pokušavaju da pronađu ranjivosti u bezbednosnim sistemima, slično kao „beli hakeri“. „Plavi haker“ vrši penetracijsko testiranje bez nanošenja stvarne štete. Međutim, oni nisu toliko traženi.
Fotografija Mika Baumeistera na Unsplash-u
6. Hakeri sa Zelenim Šeširima
„Haker sa zelenim šeširom“ je početnik u svetu hakovanja. Zbog nedostatka iskustva, oni nemaju potrebne veštine i znanje da bi postali „beli hakeri“. Međutim, poseduju osnovno znanje o načinu rada i funkcionisanja u svetu hakovanja. Takođe, „hakeri sa zelenim šeširima“ su zainteresovani za učenje i skloni su eksperimentisanju. Čak mogu izazvati i namernu štetu.
7. Hakeri sa Crvenim Šeširima
„Crveni hakeri“ su slični „belim hakerima“ koji žele da zaštite svet i vlasnike preduzeća od bezbednosnih pretnji. Ipak, „crveni hakeri“ su malo ekstremniji u svom pristupu i ponekad mogu da se odluče za ilegalne metode kako bi ostvarili svoje ciljeve. To može uključivati „crvene hakere“ koji pokreću DDoS napade na „crne hakere“.
8. Žuti Hakeri
Različite vrste etičkog hakovanja imaju različite motive i svrhe. „Žuti hakeri“ se fokusiraju prvenstveno na platforme društvenih medija, kao što su Instagram, Facebook, Twitter, itd. Njihove namere su često zlonamerne i mogu uključivati krađu lozinki i nelegalno preuzimanje korisničkih naloga. Oni mogu na ovaj način pokušati da se osvete nekome, tako što će doći do ključnih unutrašnjih i osetljivih informacija.
***
Etičko hakovanje je mnogo više od onoga što ljudi obično pretpostavljaju i sastavni je deo sajber bezbednosti. Svakoj organizaciji, start-apu i vladi je potreban neko ko će redovno testirati bezbednost sistema i tražiti nedostatke koji mogu predstavljati ozbiljnu opasnost. Sada kada ste upoznati sa različitim vrstama etičkog hakovanja, možete da procenite koja vam najviše odgovara.