DevOps je savremeni pristup koji stiče sve veću popularnost u domenu razvoja softvera. Njegov cilj je da podstakne razvojni i operativni tim na efikasnu saradnju, kako bi se brzo kreirao softver visokog kvaliteta.
Brzo izdavanje kvalitetnog softvera direktno utiče na povećanje zadovoljstva korisnika i stvara konkurentsku prednost na tržištu.
Prema globalnom istraživanju GitLaba, 60% programera objavljuje svoj kod dva puta brže nego ranije, zahvaljujući primeni DevOps-a. Takođe, 56% ispitanika izjavilo je da su u potpunosti ili uglavnom automatizovali svoje procese.
Ovaj trend postaje sve snažniji i ima globalni uticaj.
Ali, kako DevOps zapravo funkcioniše?
Zašto je toliko ubedljiv i koristan u razvoju softvera?
Ovaj članak će rasvetliti sve nedoumice, uvodeći vas u kompletan DevOps životni ciklus. Detaljno ćete upoznati svaku fazu, kao i alate koje možete koristiti.
Počnimo!
Šta je DevOps?
DevOps je moderna filozofija koja uključuje skup praksi, ljudi, alata i tehnologija, a koja kombinuje razvoj softvera i IT operacije.
Termin „DevOps“ nastao je spajanjem dve reči:
Dev = Razvoj softvera
Operacije = IT operacije
DevOps
Osnovni cilj DevOps-a je skraćivanje životnog ciklusa razvoja softvera uz istovremeno osiguravanje kontinuirane isporuke visokokvalitetnog softvera. Implementacijom DevOps metodologije u razvoju softvera, postiže se poboljšanje kvaliteta proizvoda, brza implementacija i jednostavne korekcije na osnovu povratnih informacija.
Kao rezultat toga, možete oduševiti svoje klijente, ostati ispred konkurencije i ostvariti značajne poslovne uspehe.
Jedan od ključnih aspekata DevOps-a je upotreba različitih alata u raznim fazama razvoja, od planiranja, testiranja i razvoja, do praćenja, konfiguracije, evidencije, objavljivanja, verzionisanja i održavanja. DevOps alati omogućavaju automatizaciju, što štedi vreme, novac i trud.
Ovaj termin „DevOps“ skovao je 2009. godine Patrick Debois, belgijski konsultant, menadžer projekata i agilni praktičar. Takođe je bio jedan od pionira u DevOps pokretu. DevOps je način razmišljanja koji je razvijen pre mnogo godina i negovan od strane stručnjaka iz raznih IT oblasti. Razvio se uglavnom iz:
- Upravljanja sistemima preduzeća (ESM)
- Agilnog razvoja
U DevOps-u, „Dev“ se ne odnosi samo na programere, već na ceo tim koji učestvuje u kreiranju softverskog rešenja. Kombinuje ljude, alate i procese iz različitih disciplina, kao što su planiranje, testiranje, QA, itd. Slično tome, „Ops“ se odnosi na sve u operativnom timu – sistemske administratore, sistemske inženjere, stručnjake za bezbednost, administratore baza podataka, operativno osoblje, inženjere za puštanje softvera i druge.
Zašto se odlučiti za DevOps?
Tradicionalne metode razvoja softvera uključivale su brojne manuelne procese koji su bili zamorni, dugotrajni i zahtevali mnogo truda. To je takođe stvaralo tenzije između različitih timova koji su ponekad imali problema u komunikaciji.
Iako se operativni i razvojni timovi možda ne slažu uvek, svi razumeju da je zadovoljstvo korisnika primarni cilj. Međutim, zahtevi kupaca se neprestano menjaju. Potrebne su im nove funkcionalnosti, mogućnosti i usluge kako bi im olakšale život i povećale komfor bez prekida.
Ova potražnja stvara dilemu za kompanije – da li da isporuče brze promene sa nestabilnim softverskim okruženjem ili da održe stabilno, ali zastarelo okruženje. Nijedna od ovih opcija nije produktivna niti zadovoljava potrebe i zahteve korisnika.
Dok programeri mogu težiti ubrzanju razvoja softvera, operativni tim će se protiviti uvođenju softvera sa brzim promenama bez odgovarajućih sigurnosnih mera.
DevOps ima rešenje za oba problema. On okuplja sve učesnike u procesu razvoja i operacija. Oni rade zajedno prateći skup zajedničkih principa, kao što su:
- Automatizacija manuelnih, repetitivnih procesa radi uštede vremena
- Saradnja u rešavanju problema i razmena podataka radi poboljšanja
- Praćenje svake aktivnosti
- Postavljanje prioriteta i još mnogo toga
Hajde da razumemo kako vam primena DevOps-a može koristiti.
Ubrzava razvoj softvera
Ubrzava razvoj softvera
DevOps pomaže timovima da kreiraju softver velikom brzinom i visokim kvalitetom. Možete koristiti razne alate za automatizaciju različitih procesa, od planiranja i razvoja do testiranja, primene, nadgledanja i još mnogo toga. Takođe, možete primeniti mikroservise za brzo objavljivanje ažuriranja.
Pouzdanost i sigurnost
DevOps osigurava da kreirate softversko rešenje visokog kvaliteta tako što glatko implementira promene i ažuriranja infrastrukture bez uticaja na osnovu softvera. Možete koristiti alate za praćenje da biste videli kako softver radi u realnom vremenu i testirali ga na bezbednost i optimizaciju.
Brža primena softvera
Uz DevOps možete brže da razvijate, testirate i poboljšavate svoje aplikacije i da lako pokrećete aplikaciju pri većim brzinama. Takođe, rano lansiranje proizvoda omogućava vam da dobijete povratne informacije i brzo odgovorite na potrebe korisnika. Ovo vam daje konkurentsku prednost.
Prilagodljivost
DevOps vam pomaže da upravljate i kontrolišete razvojne procese i softversku infrastrukturu u velikom obimu. Takođe vam omogućava da pojednostavite složene sisteme i efikasno odgovorite na promene uz održavanje visokog nivoa bezbednosti.
Efikasna saradnja
Efikasna saradnja
Uz DevOps, nema prepreka između razvojnog i operativnog tima. Pomaže u smanjenju konflikta pravilnim definisanjem prioriteta i odgovornosti. DevOps promoviše vrednosti kao što su odgovornost i osećaj vlasništva, omogućavajući timovima da dele informacije, učestvuju u rešavanju problema i poboljšavaju povratne informacije.
Zadovoljstvo kupaca
Isporuka visokokvalitetnog softvera uz pomoć DevOps-a, koji može da reši probleme vaših klijenata, pomaže da se poveća njihov nivo zadovoljstva. Možete udovoljiti njihovim zahtevima brzom isporukom softvera i implementacijom povratnih informacija.
Šta je DevOps životni ciklus?
DevOps životni ciklus se sastoji od različitih automatizovanih procesa koji se odvijaju u iterativnom toku. Svaka faza je kontinuirana, simbolizujući beskonačnu petlju koja prikazuje iteraciju i saradnju tokom celog ciklusa razvoja softvera.
DevOps životni ciklus
Timovi za razvoj i operacije blisko sarađuju u DevOps ekosistemu tokom celog životnog ciklusa softvera i razvijaju širok spektar veština. DevOps timovi takođe koriste različite alate i tehnologije za automatizaciju manuelnih i sporih procesa u svakoj fazi.
Različite faze DevOps životnog ciklusa su sledeće:
1. Kontinuirani razvoj
Kontinuirani razvoj je prva faza u DevOps životnom ciklusu. Ona je ključna jer uključuje planiranje projekta i razvoj koda.
U ovoj fazi, DevOps tim razume viziju i zahteve projekta i planira softver u skladu s tim. Prikupljaju sve informacije i razgovaraju sa svim zainteresovanim stranama. Planiraju formiranjem liste sa svim zadacima, raščlanjujući ih na manje zadatke za kontinuirani razvoj.
Kada su projektni zahtevi jasni, pokreće se plan, počevši od kodiranja softvera od strane razvojnog tima. Programeri neprestano kodiraju i menjaju kod ukoliko se zahtevi promene ili ga optimizuju. Ovo im pomaže da rano uklone greške, umesto da čekaju fazu testiranja, što povećava složenost.
Nadalje, programeri počinju rad na izvornom kodu nakon što izaberu odgovarajuće programske jezike, kao što su JavaScript, Python, PHP, C, Java, itd. Oni održavaju kod i brinu o kontroli verzija.
Alati za kontinuirani razvoj:
- Za upravljanje izvornim kodom (SCM), možete koristiti Git, GitLab, Mercurial i BitBucket.
- Takođe možete upakovati kod u izvršne datoteke koristeći Maven, Garden, Gradle itd.
- Za planiranje i saradnju možete koristiti Jira, Trello itd.
2. Kontinuirana integracija (CI)
Kontinuirana integracija (CI)
Sledeća faza je kontinuirana integracija (CI), koja predstavlja srž DevOps životnog ciklusa. Vaš izvorni kod će se menjati mnogo puta, na dnevnoj ili nedeljnoj bazi. Stoga, integracija koda podrazumeva izgradnju novog koda koji podržava dodatne karakteristike i funkcionalnosti, i integraciju koda u postojeći.
Morate da otkrijete greške u kodu što ranije, u svakom koraku, kroz testiranje jedinica, integraciono testiranje, itd. Testiranje u ovoj fazi vam pomaže da razumete kako ažurirani kod utiče na korisničko iskustvo. Takođe, morate da rešite probleme i poboljšate kod sa više mogućnosti. Pored toga, ova faza uključuje pregled koda, pakovanje koda i kompilaciju.
Alati za CI: Za kontinuiranu integraciju možete koristiti Jenkins, TeamCity, GitLab CI, CircleCI itd.
3. Kontinuirano testiranje
Iako možete da sprovedete testove pre kontinuirane integracije kako biste rano proverili probleme u kodu, DevOps zahteva da to radite u različitim fazama DevOps ciklusa kako biste bili sigurni da je vaš kod besprekoran i bez grešaka. Ovo je način na koji DevOps kreira beskonačnu petlju u kojoj se procesi obavljaju „kontinuirano“ kako bi se stalno poboljšavalo softversko rešenje.
Dakle, testiranje se ponovo vrši kako bi se proverile greške i drugi problemi koji mogu uticati na funkcionalnost, performanse, stabilnost, bezbednost i efikasnost koda. To će osigurati implementaciju visokokvalitetnog softvera kako bi se maksimiziralo korisničko iskustvo.
Možete izvršiti različite tipove testiranja kako biste proverili ukupan kvalitet softvera iznutra. Uključuje funkcionalno i nefunkcionalno testiranje.
- Funkcionalno testiranje: Proverava funkcionalnost softvera kako bi se osiguralo da sve radi glatko, kako se očekuje. To može biti testiranje jedinica, integraciono testiranje, testiranje ispravnosti, testiranje sistema, testiranje interfejsa, testiranje dima, alfa testiranje, beta testiranje, regresiono testiranje itd.
- Nefunkcionalno testiranje: Proverava nefunkcionalne aspekte softvera kako bi se poboljšala efikasnost softvera i korisničko iskustvo. To može biti testiranje performansi, testiranje opterećenja, testiranje stresa, testiranje sigurnosti, testiranje količine, testiranje pouzdanosti, testiranje kompatibilnosti, testiranje upotrebljivosti, testiranje prihvatanja itd.
Alati za testiranje: Postoji mnogo alata za testiranje softvera dostupnih za različite tipove testiranja. Iako možete testirati ručno, upotreba alata za automatizovano testiranje će vam pomoći da uštedite vreme i trud. Popularni alati za testiranje softvera su Apache JMeter, Selenium, IBM Rational Performance Tester, JUnit, WebLOAD, SoapUI, Acunetix i Wapiti.
4. Kontinuirana implementacija (CD)
Kontinuirana implementacija (CD)
Nakon testiranja softvera, morate odmah rešiti probleme pre nego što se pojave dodatni problemi ili dođe do kršenja bezbednosti. Zatim možete ponovo testirati softver i u ovoj fazi se uveriti da nema grešaka i propusta.
Kada je softver konačno spreman, možete ga postaviti na svoje produkcione servere. Kontinuirana implementacija (CD) je od vitalnog značaja i najaktivnija u DevOps životnom ciklusu. Ona uključuje upravljanje konfiguracijom kako bi se osiguralo da je implementacija koda besprekorna i precizna.
Vaš razvojni tim može pažljivo da objavi kod na serverima i planira ažuriranja i održavanje, istovremeno održavajući konfiguraciju konzistentnom tokom čitavog životnog ciklusa proizvoda.
Za implementaciju, takođe možete koristiti metodologije kao što je kontejnerizacija za pakovanje koda sa svim njegovim zavisnostima i komponentama kao što su okviri, biblioteke, binarne datoteke, konfiguracione datoteke, itd. Ovo omogućava da kod radi u izolovanom okruženju radi zaštite od rizika. Alati za kontejnerizaciju su korisni i pružaju konzistentnost tokom procesa razvoja, testiranja i implementacije.
Alati za CD: Možete koristiti Ansible, Puppet, Vagrant, GoCD, Chef itd., za kontinuiranu implementaciju i Docker za kontejnerizaciju.
5. Kontinuirane povratne informacije
Kontinuirano primanje povratnih informacija i rad na njima je suštinski deo DevOps-a. Pomaže vam da razumete korisničko iskustvo sa vašim proizvodom nakon što je implementiran. Na taj način možete ga optimizovati za buduća izdanja i obezbediti bolje korisničko iskustvo.
Prikupljanje povratnih informacija zahteva blisku koordinaciju između različitih timova, uključujući razvoj, testiranje, implementaciju, podršku, obezbeđivanje kvaliteta, marketing i druge srodne timove. Oni redovno analiziraju ponašanje korisnika kako bi poboljšali softver u smislu performansi, funkcionalnosti, karakteristika, sigurnosti, upotrebljivosti, lakoće korišćenja, pouzdanosti, estetike itd.
Za kontinuirane povratne informacije, DevOps timovi mogu uzeti povratne informacije klijenata u različitim oblicima:
- Prikupljanje povratnih informacija putem društvenih mreža, kao što su LinkedIn, Facebook, Instagram, itd.
- Sprovođenje anketa
Alati za kontinuirane povratne informacije: Jira Service Management, Pendo, Slack i GetFeedback.
6. Kontinuirano praćenje
Faza implementacije nije kraj DevOps životnog ciklusa. Kao što je ranije pomenuto, to je kontinuirani proces ili beskonačna petlja u kojoj se svaka faza ponavlja radi poboljšanja softvera.
Uz kontinuirano praćenje, možete dobiti dublji uvid u realnom vremenu u ukupne performanse, funkcionalnost i stanje vašeg softvera, od njegove infrastrukture do vrhunskih komponenti.
Dakle, nakon postavljanja softvera, morate ga kontinuirano pratiti kako biste analizirali njegove performanse. Moraćete da ga nadgledate zbog problema kao što su sistemske greške, problemi sa konfiguracijom, nedostatak memorije i slično. Sigurnosni rizici se šire, stoga stalno nadgledajte bezbednosni status vašeg softvera i primenjujte metode da ga zaštitite.
U DevOps-u morate redovno da vodite računa o svom softveru u pogledu tih problema i rizika. Trebalo bi da pratite telemetrije kao što su podaci i evidencija događaja, metapodaci i upozorenja u odnosu na neke unapred definisane uslove. Koristeći ove informacije, vaš DevOps tim bi izvukao značajne zaključke kako bi brže rešio probleme i poboljšao kvalitet aplikacije.
Slično tome, operativni tim će pratiti status softvera i aktivnosti korisnika, proveravati neuobičajeno ponašanje sistema, pratiti greške i propuste, itd. Ako otkrije bilo kakav problem ili neslaganje, obavestiće tim i zajedno će raditi na rešavanju problema i vraćanju integriteta sistema.
Alati za nadgledanje: Upotreba alata za automatizovano nadgledanje softvera će vam uštedeti vreme, detektovati probleme i obavestiti vas u realnom vremenu kako biste odmah preduzeli mere. Možete koristiti alate za kontinuirano praćenje, kao što su New Relic, Nagios, Splunk, ELK Stack, Data Dog, Prometheus i Grafana.
7. Kontinuirane operacije
Kontinuirane operacije
Kao i nadgledanje, moraćete da izvršite različite operacije kako biste bili sigurni da vaš softver radi dobro, da se redovno ažurira poboljšanjima i dodatnim funkcijama, i da oduševljava svoje korisnike.
Glavni cilj kontinuiranih operacija je automatizacija procesa izdavanja vašeg softvera, zajedno sa njegovim naknadnim ažuriranjima. Razlog je taj što će vašem softveru biti potrebno održavanje nakon određenog vremena kako bi zadovoljio zahteve kupaca, poboljšao svoju funkcionalnost i karakteristike, i eliminisao osnovne probleme, baš kao i svaka druga mašina koju koristite.
Međutim, održavanje obično zahteva od programera da isključe vaš server, što povećava vreme zastoja softvera. Čak i mali prekid rada može vas značajno koštati i uticati na korisničko iskustvo.
Da bi se rešio ovaj problem, kontinuirane operacije su automatizovane korišćenjem alata i sistema za smanjenje ili eliminisanje zastoja, uz pojednostavljivanje celokupnog procesa razvoja, testiranja i objavljivanja vašeg softvera u različitim okruženjima. Nudeći dosledno vreme neprekidnog rada svojim korisnicima, možete ponuditi kontinuiranu uslugu svojim klijentima, što će im se svideti.
Alati za kontinuirane operacije: Možete koristiti sisteme orkestracije kontejnera, kao što su Kubernetes, Docker Swarm itd., za kontinuirane operacije.
Kako usvojiti DevOps? 4 E
Usvajanje DevOps-a ne podrazumeva kupovinu nekog samostalnog alata i početak razvoja softvera. To nije alatka, već tehnika, metodologija ili filozofija koju morate graciozno da prihvatite kako biste izvukli maksimum iz toga.
Evo kako možete neprimetno da usvojite DevOps i posmatrate rast.
1. Prihvatite DevOps kulturu
Od suštinskog je značaja da temeljno razumete DevOps i njegovu vrednost za vaš proces razvoja softvera. DevOps kultura igra ključnu ulogu u oblikovanju njene implementacije, koja se sastoji od određenih vrednosti, kao što su:
- Način razmišljanja o rastu: DevOps ima za cilj rast za ceo tim i svakog člana. Podstiče kontinuirano učenje uz redovne povratne informacije, poboljšanja i saradnju za veće dobro.
- Kraći ciklus izdavanja: DevOps naglašava ubrzavanje ciklusa puštanja proizvoda uz visok kvalitet. Takođe, rezultira lakšim planiranjem i upravljanjem rizicima i omogućava vam da brzo reagujete na promene.
- Saradnja: DevOps okuplja različite timove koji rade kao jedan i zajedno rešavaju probleme. Podstiče saradnju, uzajamno poverenje i transparentnost unutar tima, pružajući bolju vidljivost procesa uz usklađivanje sa poslovnim ciljevima.
- Odgovornost: Svaki član je odgovoran za svoj zadatak, kao i za uspešan završetak i isporuku projekta u kratkom roku i uz visok kvalitet.
2. Procijenite svoje zahteve
Procijenite svoje zahteve
DevOps put može imati različite promene za različite timove i kompanije, u skladu sa njihovim jedinstvenim zahtevima.
Stoga, kada usvojite DevOps, identifikujte svoje jedinstvene zahteve i cilj kreiranja softvera. Na osnovu toga, možete isplanirati i strategiju DevOps faza i napraviti brzu tranziciju. Odredite oblasti u kojima se implementacija DevOps-a čini korisnom, izaberite prave alate i navedite zahteve za ispunjavanje tih planova.
3. Naglasite metrike
Merenje i praćenje napretka je ključno ako želite da vidite poboljšanja nakon usvajanja DevOps-a. Za ovo morate da tražite ispravne metrike za merenje, a to mogu biti:
- Prosečno vreme učitavanja softvera
- Srednje vreme do produkcije (MTTP)
- Srednje vreme do oporavka (MTTR)
- Učestalost i brzina primene
Ipak, nemojte preterivati; u suprotnom, može biti zbunjujuće, iako dodavanje nekoliko može biti korisno na osnovu vaših potreba. To će pomoći vašem timu da ispravi ciljeve za svaku metriku i da nastavi s tim. Takođe, podelite svoje stope rasta, poboljšanja i razvoja sa svojim timom kako biste ih zadržali na istoj stranici.
4. Koristite DevOps najbolje prakse
DevOps najbolje prakse
Usvajanje DevOps-a može postati glatko ako koristite neke od najboljih DevOps praksi, kao što su:
- Agilno upravljanje projektima: Cilj mu je saradnja, povratne informacije korisnika, kraći proizvodni ciklusi i brzo prilagođavanje promenljivim potrebama. To je u suprotnosti sa tradicionalnim pristupom koji podrazumeva duže cikluse proizvodnje i puštanja sa fazama u nizu.
- Automatizacija i DevOps lanac alata: DevOps izgleda nepotpun bez upotrebe alata, jer je automatizacija srce DevOps-a. Osigurava brži razvoj i objavljivanje uz visok kvalitet uz uštedu vremena i resursa. DevOps lanac alata se sastoji od mnoštva alata za svaku fazu, od razvoja, planiranja i testiranja, do postavljanja, povratnih informacija, nadgledanja i operacija, kao što je prethodno objašnjeno.
- Mikroservisi: Ova arhitektura uključuje izgradnju softvera kao skup nekoliko malih servisa koji pokreću sopstvene procese, dok su u interakciji sa drugima preko interfejsa ili API-ja. Ovi servisi su napravljeni da služe određenoj svrsi, koristeći okvire, biblioteke i programske jezike i izdaju se zasebno kao jedna usluga ili grupa. Ovaj odvojeni pristup omogućava laku kontinuiranu integraciju i isporuku.
- Infrastruktura kao kod (IaC): Pomaže vam da konfigurišete, obezbedite i upravljate svojom infrastrukturom, kao što su mreže, veze, virtuelne mašine, itd., putem koda sa većom brzinom, umesto da sve to radite ručno. Na