Убрзани развој дигиталног света доводи до тога да родитељи припремају своју децу за будући успех уводећи им концепте кодирања и програмирања од најраније доби. Иако се кодирање и програмирање могу чинити као сложене вештине резервисане за одрасле, постоје једноставни концепти које деца могу усвојити на лак и забаван начин.
Поставља се важно питање: да ли децу треба учити кодирању у оквиру школског система, и ако да, од којег узраста? Или би ово требало да буде факултативна ваннаставна активност за ону децу која покажу већи интерес? Волели бисмо да чујемо ваше мишљење о овоме!
Који пројекти кодирања су погодни за малу децу?
Данашња деца имају прилику да лако науче програмске језике користећи играчке-роботе, специјално дизајниране за развој вештина кодирања, као и путем веб-сајтова који их уводе у основне, забавне концепте. Постоје чак и одличне игре које помажу деци да на занимљив начин савладају основе програмирања.
Већина стручњака се слаже да је најбоље време за почетак учења концепта кодирања између 5 и 7 година. У тој доби деца могу научити да креирају једноставне програме, користе условне команде, петље за понављање радњи, као и многе друге основне концепте. Са мобилним апликацијама, интуитивним веб-сајтовима и забавним роботима за учење, чини се да многи малишани уживају у процесу једноставног кодирања.
Које вештине деца могу развити кроз кодирање?
Кључна вештина коју деца могу стећи кроз кодирање је способност примене логичког и критичког размишљања у решавању проблема. Иако се може претпоставити да ће деца бити фрустрирана јер су концепти кодирања компликовани, у стварности су често веома упорни у проналажењу решења, тражењу помоћи и истрајавању у задатку.
Када дете успешно реши проблем, прославља свој мали успех и мотивисано је да настави учење, јер га доживљава као игру. Независно од тога да ли дете тражи помоћ родитеља, брата или сестре, или ради у групном окружењу са другом децом, учење кодирања подстиче и вештине сарадње.
Да ли кодирање треба учити у основној школи?
Учење кодирања у младости може бити изузетно корисно за децу на дуге стазе, независно од тога да ли ће се касније професионално бавити програмирањем или не. Вештине критичког размишљања су корисне свима, а разумевање основних концепата кодирања помаже у бољем разумевању технологије уопште.
Као дете сам волео да играм математичке игрице и игрице куцања на тастатури, и памтим их као забавно, а не досадно искуство учења. Верујем да би учење кодирања кроз игрице било слично искуство за данашњу децу. Штавише, ако је учење куцања било довољно важно да буде део школског програма у прошлости, сматрам да би кодирање требало да буде укључено сада, с обзиром на то да се свет све више дигитализује.