Кључни Закључци
- Гугл, чија нето вредност премашује трилион долара, прешао је пут од скромних почетака у гаражи до једне од највећих и најутицајнијих глобалних корпорација.
- Историја компаније Гугл протеже се на 25 година, од оснивања од стране Сергеја Брина и Ларија Пејџа 1998. године, до развоја и проширења на многе различите производе и услуге, укључујући Гугл претрагу, Гугл огласе, Јутјуб, Андроид, Гугл Воркспаце и Хром.
- Успех компаније Гугл може се приписати њеним иновативним производима и аквизицијама, попут алгоритма PageRank, куповине Јутјуба, развоја Андроид оперативног система, покретања Хрома и Хромбука, као и представљања паметног телефона Пиксел. Поред тога, вештачка интелигенција постала је приоритет за Гугл, што се огледа у његовом одговору на раст ChatGpt АИ четбота.
Гугл представља како име најпопуларнијег светског претраживача, тако и име корпорације која стоји иза њега. Реч је о једном од најпознатијих имена компанија на глобалном нивоу, пре свега због Гугл претраживача, који свакодневно користи милијарде људи. Нето вредност Гугла премашила је трилион долара (тржишна капитализација) током 2023. године.
Дакле, Гугл је гигантска компанија која је доживела огроман раст од својих почетака у скромној гаражи. Историја компаније Гугл ЛЛЦ траје већ четврт века. Ово је прича о томе како је Гугл постао компанија димензија какву познајемо данас.
1997-1998: Оснивање Гугла
Докторанти информатике, Сергеј Брин и Лари Пејџ, први пут су се срели на Универзитету Стенфорд средином деведесетих година. Касније је тај двојац сарађивао на развоју новог интернет претраживача, који је првобитно носио назив BackRub. Међутим, тај претраживач је преименован у Гугл и тестиран је на Стенфордовој веб страници 1996. године.
Пејџ и Брин су 1997. године регистровали име домена Google.com како би покренули свој нови претраживач на глобалном нивоу. Гугл претраживач је убрзо постао веома популаран алат за проналажење веб страница. Оно што га је издвајало од других претраживача у то време је његов јединствени алгоритам PageRank који је рангирао резултате претраге на основу броја и важности страница које су упућивале ка веб сајтовима.
Међутим, Гугл је у том периоду био мањи од претраживача Јаху. Пејџ и Брин су понудили да продају PageRank алгоритам свог претраживача Јаху-у за око милион долара. Јаху је одбио ту понуду, а остало је, како се каже, историја.
Покретање Гугл претраживача је била једна ствар, али покретање компаније је било сасвим друго. Ларију и Сергеју су били потребни инвеститори како би обезбедили неопходна средства за покретање нове компаније.
Није им требало много времена да их пронађу када су представили Гугл оснивачу компаније Sun Microsystems, Ендију Бехтолсхајму. Он је био импресиониран оним што је видео и чуо, те је издао чек на 100.000 долара Брину и Пејџу за покретање компаније Гугл Инц.
Чек од 100.000 долара је био довољан за почетак рада компаније. Компанија Гугл Инц. је званично основана 4. септембра 1998. године. Уследила је и додатна рунда финансирања, у којој је учествовао и оснивач Амазона, Џеф Безос.
Гугл је основао своју прву канцеларију у гаражи Сузан Војчицки. На овој страници Гугл мапа можете погледати где се налазила прва Гуглова канцеларија. Помоћу левог тастера миша ротирајте камеру на тој страници и погледајте прву канцеларију компаније Гугл.
2000: Гугл покреће АдВордс
Нова компанија Гугл је први пут почела да продаје простор за пласирање огласа на свом претраживачу 2000. године. Покретање Гугл АдВордса омогућило је предузећима да лицитирају за пласман огласа на основу кључних речи у претраживачу. Данас је Гугл Адс један од највећих извора прихода за компанију Гугл, са годишњим приходима од преко 100 милијарди долара.
2001: Шмит постаје први Гуглов извршни директор
Лари Пејџ је био први извршни директор Гугла до 2001. Међутим, Пејџ и Брин су у том тренутку још увек били млади и прихватили су идеју да је неко са више искуства у управљању пословањем потребан да би водио њихову компанију која се ширила. Због тога су 2001. године именовали бившег генералног директора компаније Novell, Ерика Шмита, за извршног директора Гугла.
Шмит је био Гуглов извршни директор у најдужем периоду, од 2001. до 2011. године, током кога је руководио периодом огромног раста компаније. Када је поднео оставку 2011. године, нашалио се на Твитеру да Гуглу више није потребан надзор одраслих. Господин Пејџ је заменио Шмита 2011. године, а Сундар Пичаи је 2015. године постао актуелни извршни директор компаније Гугл.
2003: Гугл се сели на Амфитеатер Парквај
Гугл није остао дуго у Војчицкиној гаражи, али је до 2003. године постало јасно да је компанији потребан већи простор да би га назвала својим домом.
Стога, Гугл се 2003. године преселио у Амфитеатер Парквај, Маунтин Вју. Тај локалитет је Гугл првобитно изнајмио, али је компанија касније откупила непокретности како би основала Гуглплекс. Гуглплекс и данас остаје седиште компаније Гугл.
2006: Гугл купује Јутјуб
Године 2005, Гугл је покренуо веб локацију Гугл Видеос како би се такмичио са још једном новом веб локацијом за дељење видео записа под називом Јутјуб. Веб локација Јутјуб, коју је основао Стивен Чен, постала је много већи хит на интернету.
Гугл је 2006. године одустао од покушаја да се такмичи са Јутјубом и договорио се да се састане са Ченом у Денијевом ресторану како би јели и разговарали о предложеној аквизицији његове веб локације за дељење видео записа.
Ерик Шмит је убедио господина Чена да прода Јутјуб Гуглу за 1,65 милијарди долара, износ који је знатно премашио цену куповине компаније Андроид. Пошто Гугл није успео да победи Јутјуб, тај претраживачки гигант је био принуђен да га купи. Big G је касније угасио Гугл Видеос, а Јутјуб је постао друга најпосећенија веб локација, одмах након Гугл претраге.
2006: Гугл веб апликације подижу продуктивност у облаку
Гугл је одиграо кључну улогу у развоју рачунарства у облаку, односно веб-базираних апликација за продуктивност, 2006. године. Гугл је тада објавио онлајн апликације Sheets, Docs и Slides. Оне су биле део новог Гугл Аппс пакета (сада Воркспаце), који је такође укључивао и Гмејл.
Нове апликације Sheets, Docs и Slides омогућиле су корисницима да директно у својим прегледачима обрађују документе, креирају табеле и презентације слајдова. То је била значајна прекретница у историји Светске мреже. Гугл Воркспаце пакет је сада један од највећих конкурената Микрософтовог Офиса.
2008: Андроид револуција
Гугл је 2005. године купио компанију Андроид за око 50 милиона долара, што се показало као један од највећих потеза у историји компаније. Андроид тим се преселио у Гуглплекс и наставио са развојем новог оперативног система за мобилне телефоне заснованог на Линуксу. Развој прве верзије Андроид 1.0 је завршен до краја 2007.
Гугл је основао велику Алијансу отворених уређаја (Open Handset Alliance), а ОХА је представила први Андроид ОС. ХТЦ је 2008. године објавио Т-Мобиле Г1, који је био први паметни телефон на свету заснован на Андроиду. Гуглов Андроид ОС је до 2012. године постао најзначајнија светска платформа за паметне телефоне.
Андроид је тренутно највећи светски серијал ОС-а, са тржишним уделом од приближно 70-71% у мобилним оперативним системима од јула 2023. Statista.
2008-2012: Успон Хрома
Ерик Шмит је признао да је одбио идеју о Гугл веб претраживачу када су му Пејџ и Брин први пут предложили такав производ. Шмит је сумњао да би Гугл претраживач могао да се избори са Мајкрософтовим Интернет Експлорером.
Лари и Сергеј су игнорисали извршног директора Гугла и подстакли развој новог веб претраживача под вођством тадашњег, будућег извршног директора Пичаија. Шмит је променио мишљење након што је видео демо верзију Хрома.
Гугл је објавио Хром 2008. године, што је изазвало нови рат претраживача са Интернет Експлорером и Фајерфоксом. Гугл Хром је изашао као победник у том рату када је претекао број корисника Интернет Експлорера 2012. Хром сада доминира индустријом претраживача са тржишним уделом од 63,55% у јулу 2023, према StatCounter.
2009-2013: ХромОС и Хромбук лаптопови потресају индустрију лаптопова
Оперативни систем за Гугл лаптоп био је још једна идеја за производ према којој је Шмит у почетку био скептичан, јер би и то неминовно задирало у Мајкрософтову територију.
Ипак, Гугл је 2009. године представио ХромОС. Први комерцијални лаптопи Асер и Самсунг Хромбук засновани на ХромОС-у постали су доступни 2011. Гугл је касније, 2013. године, лансирао сопствени бренд Хромбук Пиксел, који је био међу првим значајним хардверским производима компаније.
Хромбук лаптопови су направили велики продор на образовном тржишту од 2012. године, јер их је све више школа куповало. Школе широм Америке су прихватиле Хромбук лаптопове јер су представљали економичнију и мање компликовану алтернативу Виндовс рачунарима.
Последњих година, Хромбук лаптопови су постали популарнији и на општем потрошачком тржишту, и чак су престигли Мацбукове по први пут 2020. године.
2016: Гугл лансира први Пиксел паметни телефон
Након Хромбука, Гугл се додатно проширио на индустрију хардвера лансирањем свог првог Пиксел телефона заснованог на Андроиду 2016. године. То је био први од осам Гугл Пиксел паметних телефона који су објављени од 2016. до 2023. Најскорије представљени Пиксел Фолд је први Гуглов склопиви мобилни уређај.
Оригинални Пиксел мобилни телефон је први садржао Гугл Асистента. Такође је поседовао изузетну камеру, супериорну у односу на камере многих других мобилних телефона у 2016. Иако је Гугл и даље релативно мали играч у индустрији мобилних уређаја у поређењу са Еплом, његови Пиксел мобилни телефони су постали све привлачнија алтернатива Ајфонима.
2022: Пичаи проглашава црвени код
Популарни ЧетГПТ АИ четбот је постао најбрже растућа апликација у историји од 2022. до 2023. и узнемирио је Гугл. Пичаи је наводно прогласио црвени код у Гуглу крајем 2022. како би покренуо хитну реакцију на ЧетГПТ. Чини се да је АИ сада постао главни приоритет за Гугл.
Чини се да је први Гуглов одговор на ЧетГПТ њихово Search Generative Experience решење. Реч је о експерименталном алату за претрагу који покреће АИ из Гугла. Можете се пријавити да будете међу првима који ће испробати Search Generative Experience. Погледајте наш водич за приступ генеративном искуству претраге за додатне детаље о томе како да се придружите његовој листи чекања.
Гугл је једна од највећих светских компанија
Гугл (сада подружница компаније Alphabet Inc) је несумњиво прешао дуг пут откако су Пејџ и Брин камповали у Војчицкиној гаражи 1998. године. Данас је сврстан међу највредније компаније на свету, одмах након Епла, Мајкрософта и Арамка, када се посматра тржишна капитализација.
Гугл је био најутицајнија интернет компанија у историји, са најпопуларнијим светским претраживачем, веб прегледачем и сајтом за размену видео записа међу најважнијим производима који носе његово име.